Презиме Кашерић присутно је у прибојском крају, у местима Кратово и Бања Прибојска.
Крајем 19. века као манастирске чипчије помињу се Млађен и Вукосав Кашерић, а у једном писму с почетка 20. века помињу се Јеврем и Крста Кашерић, сви из Кратова. Тридесетих година 20. века као одборници општине рутошке помињу се Драшко и Јеврем Кашерић.
Кашерићи славе Ђурђевдан.
У Старој Црној Гори, код Кчева, на озринићкој планини Ластви у Петровом Долу, постоји брдо, земљиште и вода под називом Кашер. Такође, у овом крају постоји и заселак под називом Кашерска Лака. Основа тог назива би могла бити у значењу торови, станови за чобане. Такође, кашерија је и турски назив за једну врсту сира.
ИЗВОРИ:
Милутин Марјановић, Бања на Лиму код Прибоја (село, манастир и бањско лечење – Бања), Библиотека Хронике села, књ. 100, САНУ, Београд, 1999, стр. 75 и 98
Алманах – шематизам Зетске бановине, Краљевска банска управа Зетске бановине, Сарајево, 1931, стр. 558
Јован Ердељановић, Стара Црна Гора, Слово љубве, Београд, 1978, стр. 147, 524, 558
Петар Пејовић, Озринићи – племе Старе Црне Горе, издање аутора, Београд, 2004, стр. 341
Коментари (0)