Порекло становништва села Небочај, општина Вогошћа. Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и воде.
Село је дијелом у пољу — Небочајско Поље –– на десној страни Босне, а већим дијелом високо изнад поља, у страни под Кршем или Небочајским Брдом. На сјеверу, према Караули, границу му чини Бртски Поток. Од села у долини Љубине дијеле га Градина и Гола Страна. Село је окренуто југозападу. По управној подјели припада махали Малешићима, од које га дијели ријека Босна.
У селу су више врела, нарочито у пољу. Главна су Берешевац, Безумила „насред села“ и врело на Кули. Док Бртски Поток не наноси никакве штете селу, Врањак, који тече између овога села и Врањка, често науди прилично.
Земље и шуме.
Све су њиве испод кућа, све до Босне: по странама и по Небочајском Пољу. Зову се: Вина, Стране, Зидине, Њивица, Софа, Башча, Солила, Јонће, Баре, Гуњишће, Јајчева Башча, Растовчево Поље, Врањак, Стајбине, Мајдани, Семизово Поље, До и Дубраве. Шума је већим дијелом изнад села: Гај и Буковина. То је ситна шума и беглук. Права им је шума у Набожићу.
Тип села и остали подаци.
Село је мјешовитог типа. Дијели се на неколико дијелова. У страни, под Кршем, а с обје стране пута који иде с Влашкова на Дивљачу: Кула, „средсело“ и Небочај; испод њих су Стајбине, Тавница, а најновији део села – Небочај Поље – је у пољу око железничке станице „Вогошће“ и ту су куће већином поред друма. Има 28 кућа са 29 породица.
Сеоски је „удуд“ данас мањи него раније. Уз Босну је раније донирао све до ушћа Љубине. Кад је саграђена железннчка пруга, под селом је подигнута станица „Вогошћа“.
Одавде се је одвајао железнички крак за Чевљановиће. Год. 1906. изграђена је нова станица на ушћу Љубине, која је добила име Семизовац. Ту је подигнута и фабрика за прање манганове руде. Док није изграђена пруга, на лијевој обали био је Семизов (постоји и сада), а на десној обали Растовчев Хан. У Небочајском Пољу биле су само три куће: Димитрије Лонце, Вука Вућковића и Јовице Миладиновића. Код старе станице „Вогошће“ најприје је подигнута жандармеријска станица, па друге куће. Ново насеље Семизовац спријечило је развитак те нове Вогошће.
За мјесто Софу веле, да је добило име по томе што су ту аге раније „правиле софу“. На Солилима је давана стоци со. Прича се да је на Градини био град. У старом муслиманском гробљу на Стајбинама има много старинских гробова.
У селу су раније живили Петричевићи, Вучковићи–Бућковићи и Геаковићи, сви православни. За Геаковића се прича, да је три пута долазио дотле да нема ништа а три пута да има по двадесет и пет волова. Данас у селу живе већином православни.
Порекло становништва.
Православни:
-Лонце (З к.; Ђурђевдан) су старином од Колашина. Дошли су давно. Били су раније у Руждину Пољу гдје су се издијелили. Један је недавно прешао у Луку. У списку приложника уља за стару цркву у Сарајеву 1682. помиње се и неки Михаило Лонцо, за којега В. Скарић мисли да је доселио из околине (В. Скарић, нав. дјело 55 и 149), а Лонца сада има само у Вогошћи.
-Максимовићи (2 к.; Никољдан) су старином Поповићи из Попова у Херцеговини. Звали су се и Стјепановићи. Из Херцеговине се најприје кренуо дјед и населио се у Луци, послије прешао у Мраково и најпослије у Небочај.
-Бајић (1 к.; Јовањ дан а прислужба Савиндан) је доселио из Соврла прије 23 године. Старином је из Бањана (С. Е. З. XLIII, 362).
-Дуран (1 к.; Стјепањдан) је дошао као најамник из Купреса, овдје се оженио и настанио.
-Зенђил (1 к.) је дошао из Кривоглаваца. Право му је презиме Кузмановић. Опширније у опису Кривоглаваца.
-Вељићи (1 к.; Лучин дан) су по свој прилици старосједиоци. Прије рата било их је три куће, па су помрли.
-Буаћи (2 к.; Арханђелов дан) су непознатог поријекла. Знају да им је отац био у млинима на Љубини. Има их исељених у Страни и Главици у Сарајевском Пољу (С. Е. З. ХI, 236).
-Петровићи (3 к.) су доселили из Мракова прије окупације; истог су поријекла и Николићи у Крчуи-Мракову.
-Лукићи (3 к.; Јовањдан) су се раније звали Томићи. Још прадјед им је био овдје. Не знају даље поријекло.
-Крунићи (1 к; Никољдан) су старином из Херцеговине. Били су и у Чајничу. Доселио им отац прије неких петнаест тодина.
-Капикули (1 к. ca 32 пop.) cy дошли с Карауле и род су и Капикулима у Малешићима.
-Јанковићи (3 к.; Јовањ дан) су дошли у Небочај са Сливна и старином су Лончаревићи (Буниовци) из Крајине (С. E. З. XLIII, 369—370). Од истог је рода и Јанковић у Дивљачи.
-Миладиновићи (1 к.) су дошли из Кралупа прије окупације. Старином су Кувачи, и према томе из Дувна.
-Љубичићи (1 к.; Никољ дан), трговци, населили су се 1922. Отац имје био из Вргин Моста у Лици, а y Босну је дошао као учитељ.
–Стојановићи (1 к.; Никољ дан), браћа од којих је један учитељ; родом су из Травника, Родитељи су из Босанске Крајине.
Муслимани:
-Гајевић (1 к.) је „дошло“ из Сарајева, прије окупације.
Јевреји:
Гаон (1 к.) су такође дошли из Сарајева.
Чех:
Утнер (1 к.) жандармеријски наредник.
Од православних Максимовићи се копају на Илијашу, а остали на сеоском гробљу на Стајбинама; ту је и муслиманско гробље.
ИЗВОР: Према књизи Миленка С. Филиповића „Вогошћа и Биоче у Босни“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)