Poreklo prezimena, selo Vier (Visoko)

Poreklo stanovništva sela Vier, opština Visoko. Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.

Položaj naselja i vode.

Selo je u strani pod Stojićem, izmeću Plaolja s jedne i Grajanske Kose s druge strane, a iznad Plazala i sela Čehića. Seoske kuće leže na jednom podu usečenom u Stojić; na gornjoj ivici ovoga poda izbija vrlo snažno vrelo Vier, koje otiče kao potok. Vrelo je toliko jako da mu voda odmah po izlasku iz stene pokreće jednu vodenicu. Kuće su oko potoka. Ispod kuća je desno do Zaorah, čija se druga strana zove Kruševo.

Zemlje i šume.

Njive su manjim delom iznad sela a većim delom ispod sela. Zovu se: Bjelotići, Krčevine, Kruške, Zaorah, Močila, Kruševo, Ravne, Grab i Pokojnice. Šuma i ispaša je po brdu Stogiću, na kom je do pre 40 godina bilo i čaira.

Tip sela.

Izuzimajući dve kuće Babića u dolu Kruševu, sve su ·ostale u jednom čoporu na pomenutom podu; sredinom toga čopora teče potok Vier. Tu su 4 kuće Buluta, 2 Babića i 2 Adilovića. Između kuća je kaldrma što su je načinili sami seljani radi lakšega prolaza.

Ime sela.

Selo je dobilo ime po vrelu. Pored naziva Vier, već se čuje, ali retko, i skraćen oblik „Vir“.

 Poreklo stanovništva.

U selu žive samo muslimani. Buluti (4) se smatraju starincima, a po jednom saopštenju, oni su starinom iz Krajine. Međutim, oni su odavna u Goduši, jer se 1811 god. pominju u sidžilu visočkog kadije. U sidžilu sarajevskog mule za 1565/66 god. pominju se muslimani Buludi u Fojničkom selu Milodraži.

-Babići (4) su došli iz Poredja gde su starinci.

-Adilovići (2). Nekada su bili na Veloj i njihovo je bilo celo to selo. Pošto su ga prodali za tovar dukata, otišli su u Sarajevo i posle nekog vremena došli na Vier. U selu Veloj sačuvana je uspomena na njih, ali je preneta u suviše daleku starinu. Pok. S. Trifković zabeležio je da su Adelovići poislamljena starinačka porodica i da su izumrli krajem XV veka.

Osim Babića koji se kopaju u Grepčinama u Poredju, svi se ostali sahranjuju na Lijehama pod Rajčićima.

IZVOR: Prema knjizi Milenka S. Filipovića „Visočka nahija“. Pripremio saradnik Porekla Milodan.