Ћурлићи су род у Годачици (Гружа) и Опланићима (Рудничка Морава), славе Ђурђиц. Пореклом су из Дежеве. Секундарно презиме Чурле – Чурлић.
Ћурлићи у Годачици, слава Ђурђиц, преслава Ђурђевдан, 9 кућа, из Дежеве, дошли за време Карађорђа. Род са Ћурлићима (Чурлићима званим Чурлама) у Ратини (Подибар) и Чурлићима у Брезни (Таково). По породичном предању њихов предак Арсеније Мојсије Чурла (или Чорла), који је био митрополит и пећки патријарх, обновио је Петрову цркву код Новог Пазара 1728. године. По Радославу Љ. Павловићу, Мојсије Рајовић (или Рајић) с надимком Чурла, родом из Трговишта, био је рашки митрополит, а према Илариону Руварцу “узведен је на престо српског патријархата 6. октобра 1712. године“.
Ћурлића има и у бањалучком крају, село Дебељаци.
Личности:
У Шибенику се 1832. помиње Атанасије Ћурлић као први наставник Клирикалне школе. За Ћурлића се наводи да је био некадашњи ученик Карловачке богословије. Ова школа је 1841. пресељена у Задар заједно с епископском резиденцијом, а 1869. школа је претворена у Богословију.
У Аранђеловцу се 1927. године помиње трговац мештовитом робом Добросав Ћурлић.
ИЗВОРИ:
Миле Недељковић, Сеобе становништва из новопазарског краја у Шумадију током XVIII и XIX века, Новопазарски зборник 25, Нови Пазар, 2001, стр. 134
Драгољуб В. Корићанац, Надибар 2 – Насеља у Рудничкој Морави и Ибру – антропогеографска истраживања, Београд, 1995, стр. 173.
Попис жртава рата 1941-1945 (Босна и Херцеговина), Музеј геноцида, Београд, 2008, стр. 24
Коста Милутиновић, Из историје народног препорода приморских Срба, Београд, 1994, стр. 50
Адресар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1927.
Коментари (0)