Шпански генетичар, проф. др Карлес Лалауеза Фокс одржао је о Видовдану, 28. јуна 2022. године, предавање “Словенске миграције и генетичко порекло балканских народа”. Професор Лалуеза је у свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ) представио резултате досад највећег, вишегодишњег археогенетичког истраживања спроведеног на тлу Србије, чији закључци указују да су Срби генетичка мешавина Словена и предсловенских житеља Балкана.
Истраживање је резултат сарадње више домаћих и светских научних институција и научника – Универзитета у Београду – Биолошког факултета (проф. др Миодраг Грбић, гостујући професор, проф. др Жељко Томановић, дописни члан САНУ, проф. др Душан Кецкаревић), Археолошког института (др Илија Микић, научни сарадник, др Миомир Кораћ, научни саветник и сарадници), Универзитета Барселона (проф. Карлес Лалуеза Фокс и сарадници), Универзитета Харвард – Медицинског факултета (проф. Дејвид Рајх и сарадници).
Професор Карлес Лалуеза Фокс, који је професор на Институту за еволуциону биологију у Барселони и директор Природњачког музеја у Барселони, указао је да је студија показала да је око половине генома данашњег српског становништва аутохтоно, барем до бронзаног доба, а да је преостала половина словенског порекла која потиче од словенских досељеника у седмом веку. Дакле, доласком Словена на Балкан није дошло до замене становништва, већ до мешања аутохтоног балканског генома са словенским.
Молекуларни маркери сугеришу да је миграција Словена на Балкан могла да дође са територија данашње Пољске и Украјине. Ова студија анализира генетичку структуру локалног становништва на подручју Србије у бронзаном, гвозденом, римском и постримском периоду, као и данашњег становништва. Овај континуитет анализе је омогућио утврђивање континуитета популација на нашим просторима и удео ДНК у данашњем модерном становништву који води порекло из дубоке прошлости.
Локалитети истраживања генетичких промена популација укључују Виминацијум, Медијану, Тимакум Минус и још неколико локација на Балкану, што даје основу за анализу каснијих словенских миграција и омогућује утврђивање генетичке структуре модерног српског становништва у ширем контексту осталих балканских народа.
Рад је објављен на енглеском језику (под насловом “Cosmopolitanism at the Roman Danubian Frontier, Slavic Migrations, and the Genomic Formation of Modern Balkan Peoples”), а можете прочитати ОВДЕ.
Снимак предавања објављујемо уз сагласност САНУ и проф. др Карлеса Лалуезе Фокса. Предавање је на енглеском језику, а урађен је превод на српски језик (кликните на иконицу за титл).
4. јануар 2023. у 23:19
D.Raka
Opasno dobro zamišljeno istraživanje!
U principu ovo je tzv “genetski horizont” po konceptu uzorka iz ranijih epoha na Balkanu. Samo po sebi istraživanje ne daje mnogo očiglednih zaključaka sem da je postojao oduvek taj gradijent razgraničenja – klajn. I ne daje nizvodno razgranavanje genoma npr I2 – m436 pa naniže. Jer to bi moglo da bolje opiše hronologiju današnjeg genoma.