Презиме Тртица присутно је у Лици и северној Далмацији.
Тртице у Лици су пописане 1700. године у Врховинама.
Према попису из 1948. године забележени су носиоци овог презимена у следећим местима:
Биовичино Село (Книн), 23 члана у 3 куће,
Црна Власт (Оточац), 68 чланова у 14 кућа,
Доњи Бабин Поток (Оточац), пет чланова у 2 куће,
Омсица (Грачац), један члан.
У исто време било је Тртица и у Новој Цабуни (Вировитица) један члан, у Доњем Чаглићу (Пакрац) 5 чланова у једној кући, у Карловцу један члан, у Крижевцима (Винковци) 24 члана у пет кућа, у Личанима (Нашице) 7 чланова у једној кући, у Тиквешу (Бели Манастир) 5 чланова у једној кући, у Велимировцу (Нашице) 7 чланова у једној кући, у Загребу седам чланова у две куће.
У Црној Власти од Тртица је био чувени гуслар Илија Тртица.
Тртице у Лици славе Јовањдан.
Презиме Тртица присутно је код муслимана у селу Тртошево код Фоче.
ИЗВОРИ:
Momčilo Diklić, Gacka Dolina – iz istorije srpskog naroda Gacke Doline i okoline, Udruženje Srba iz Hrvatske – Beograd; Srpsko udruženje Ličana Gacke doline i Vrhovina “Zavičaj”, Beograd, 2008, стр. 55.
Leksik prezimena SR Hrvatske, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1976, стр. 691.
Славица Гароња Радованац, Манојло Бубало Кордунаш и његово сакупљање српских народних песама на тлу горње Крајине, у Зборник о Србима у Хрватској 6, САНУ, Београд, 2007, стр. 401.
Милан Радека, Горња крајина или Карловачко владичанство, Савез удружења православних свештеника СР Хрватске, Загреб, 1975, стр. 366.
Ејуп Мушовић, Становништво сјеничког и тутинског краја, Одељење за етнологију Филозофског факултета, Београд, 1989, стр. 101.
Коментари (0)