Порекло становништва села Капавица, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села, воде и клима.
Капавица је у вали, која је између Облог Брда с једне и Радимје с друге стране, али се село више пружило испод радимског Присоја. Двије су махале, Доња и Горња Капавица. Прва је над морем 700 м. , а друга 750 м.
У селу нема нигдје живе воде, већ се није из чатрња, којих има 24.
На Капавици је доста хладније него у околним селима. Снијег пада у децембру и јануару, буде дебео до изнад кољена, а држи се при сјеверу по три недјеље.
Земље и шуме.
Земља је испод села, а има је на Радимји. Највећи су комади Стрмнице и Поткрајнице. Ниједно се по овога среза нема тако добре паше као Капавица. Паша се простире свуда око села, а у сјевер 1 сахат далеко. Главна је паша на Радимји. Шуме се налази свуда по испаши, али је ситна и од лиснатог дрвећа. Поред грабовине, јасеновине, храстовине има доста зановети, која чини пашу добром. Корист им је од шуме у томе, што зими гоне на коњима дрва у варош те продају. Сва шума и паша, осим оне по оградама, заједничка је. Количина у паши одређује се према усјеву. Капавица је већим дијелом и данас читлук. Само мухамеданци имаду своју земљу. Православни су куповали понешто земље, но само су се 2–3 потпуно искупила. Чивчије у овоме селу плаћају агама 1/3 а само један половину, свагда у натури. Има их који држе и приорачку земљу плаћајући и на њу 1/3.
Тип села.
Село Капавица више је разбијеног типа, и дијели се на Горњу и Доњу Капавицу, Чепрусе и Радимју. Све се махале протежу у једном правцу од сјеверо-запада на југо–исток. Од Чепруса као почетне махале са сјеверо–запада до Доње Капавице има 1 км., од Доње Капавице до Горње 2 км., а од Горње до Радимје опет толико. Доња Капавица отишла је у три групе, које носе име по главним породицама и то једну групу чине Пајићи, , другу Буреци и права Kaпавица. Као раселица капавичка може се рећи, да је Радимја. Тамо су се назад 20 година одселиле 3 куће и тамо стално живе. У Доњој Капавици има 13 кућа, Пајића има 4 куће. Горња Капавица 13 кућа, Радимја 3 куће. Цијело село има свега 33 куће.
Поред тога што неки имућнији сељани преко љета гоне на планину, Зеленгору (катун Доња Котланица), сви Капавичани имају и на Радимји своје стаје, гдје изгоне стоку с прољећа и у јесен. Ко не гони на Зеленгору тај држи и преко љета на Радимји. Поред тога што неки имућнији сељани преко љета гоне на планину, Зеленгору (катун Доња Котланица), сви Капавичани имају и на Радимји своје стаје, гдје изгоне стоку с прољећа и у јесен. Ко не гони на Зеленгору тај држи и преко љета на Радимји.
Порекло становништва.
Од породица, које сад на Капавици живе најстарији су:
-Буреци (мухамеданци). Говори се да је уласком Турака у Херцеговину дошао први Бурек и настанио се најприје у Љубиње (Присојине) и ту начинио кулу. Старином је из Софије. Турчином је, веле, и дошао амо. Затим је један, давно Одселио на Капавицу на своју земљу. Сада их има 3 куће.
-Пајићи су родом из Црне Горе. Била су их дошла два брата Пајо и Гојко. Имали су шест харача земље. Три су харача изгубили због крвнине. Пајова се дјеца посље истурче и прозову се Пајићи (има око 200 година).
-Бркљаче су такође стари у Капавици.
-Клименте су старином из Далмације.
-Ђурићи су прешли из Крајпоља.
-Круљи су из Риђана код Никшића. Најприје се населио на Мириловиће, срез Билећа. Из Риђана је одселио због крвнине. Из Мириловића једна кућа осели у Убоско. Пошто је Турчин иселио из Новога, отму им земљу у Убоску, а њих населе на околним селима на читлуке. Од овога су тијеста:
-Круљи, Медани, Жарковићи, Буквићи, Мичете, Ђоге, Комади и Пашићи.
-Вујовићи су из Врањских (Билећа).
-Елезовић је дошао из села Елезовића у Храсну и настанио се на материнство прије тридесет година.
-Мијановић је дошао из Биоца (Рудине) на Пајићевину.
-Шкорић је доселио прије 25 година из Банчића, такођер на читлук.
-Гордићи су из Мратиња код Никшића, старо им је презиме Мирослојевићи. Од удовице Горде дјеца се прозову Гордићима. На Капавицу је доселио прије 50 година. Има их у Дабру, на Ргуду, Мостару.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)