Порекло становништва насеља Ивица, општина Љубиње – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, воде и земље.
Ивица (на апсолутној висини од 660 до 700 мет.) се дијели на Доњу (сјеверну) и Горњу (јужну) Ивицу. Земљиште на коме су куће удубљено је и опкољено брдима и главицама.
Воду пију из чатрња, којих има свега седам. На граници ивичког и кртињског удута жива је вода Слављан.
Главна је земља селу одмах до кућа, а мањих комада има по испашама. Простори су за испаше велики и пружају се на све стране около села до границе билећског котара. Пашњаци су и сад неиздијељени, и сви се сељани једнако служе њим. Ограда има и постале су иза окупације. Сељака има и слободних и кметова.
Тип села и старине.
Горња Ивица је од Доње далеко до 1 сахат, а растављају ораће земље и брдо Градина. У оба дијела су куће прилично раздалеко и дале су у мање сродничке чопориће. Ови су чопори раздалеко 150–400 м. а куће су 30–80 метара. У селу има свега 44 куће.
Љети издижу само неколицина на планину у Виту Бару и на Зеленгору.
Прича се да je y Црквинама на Илијину Брду негда била црква. Југоисточни врх Илијина Брда зове се Градина. На Стражници био је веле некад шанац. „Грчка гробља“ има на четири мјеста. Једно је у Главицама, друго у Јоковој Огради, треће у Трепетљикама, а четврто у гробљу Доње Ивице. Има и трагова од старих кућетина.
Порекло становништва.
Негда су овдје живјели: Ботури чијих потомака има у Вођенима и Мостару, Дурсуни су овдје изумрли. У Доњој Ивици спомињу се Муслимани:
-Параџици, Ненковци и Миросавићи.
Насеље је старо у обје Ивице. Данашње је становништво већином досељеничко, а само су:
-Вртикапе, Булабије и Калајџићи (14 кућа) као једно братство врло су стари. Држи се да потичу од изумрлих у селу Ненковаца. С њима су род у Крушевици Лучићи. Славе Ђурђевдан.
-Лугоње (11 к.) су старином из Пиве у Црној Гори, и као да су се звали Мирославићи. Предак им је доселио још у 18 вијеку. Славе Ђурђевдан.
-Слијепчевићима доводе старину од Гацка(?) одакле им је предак дошао прије 140 година. Славе Ђурђевдан.
-Дангубићи су из Дола у билећком котору дошао прије 90 година. Славе Аранђеловдан.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографске студије“ у издању “НОВА КЊИГА ВИДОСЛОВ”. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)