Prvi objekat u stilu moderne arhitekture, Čačak je dobio 1938. godine. Bila je to zgrada nove Pošte, rad arhitekata Jovana Rankovića i Branka Petričića. Projekat je nastao u atelju Ministarstva građevina Kraljevine Jugoslavije.
Posle Prvog svetskog rata Pošta u Čačku je smeštena u Kuću Dragovića, u Ulici kneza Miloša. Na inicijativu Vojka Čvrkića (1898-1942), narodnog poslanika Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) iz Sreza ljubićkog, koji je 1937. godine postao ministar pošta, telegrafa i telefona, pokrenuta je inicijativa da se u Čačku podigne nova Pošta u samom jezgru grada, na uglu ulica Stepe Stepanovića i Gospodar Jovanove. Zapravo, da nije bilo Čvrkićeve inicijative, ova zgrada nikada ne bi bila podignuta.
Čvrkići su jedna od najstarijih porodica u čačanskom kraju koja je imala i rodbinske veze sa familijom Miloša Obrenovića iz Dobrinje. Ipak, Čvrkići nisu bili privrženici Obrenovića, već istaknuti članovi radikala Nikole Pašića i narodni poslanici u više generacija. Vojko Čvrkić je završio prava na Univerzitetu u Beogradu, potom se bavio advokaturom u Čačku. Sa bratom Mihailom bio je u opoziciji režimu diktature kralja Aleksandra Karađorđevića, da bi 1935. postao jedan od najistaknutijih članova Jugoslovenske radikalne zajednice. U junu 1936. ušao je u Glavni odbor stranke i ubrzo postao i potpredsednik Narodne skupštine.
Milan Stojadinović ga oktobra 1937. postavlja za ministra pošta, telegrafa i telefona. Posle pada Stojadinovića, nije otišao u opoziciju već je u Vladi Dragiše Cvetkovića postao ministar bez portfelja, a u Skupštini, predsednik Poslaničkog kluba JRZ. Nastojao je da usmeravanjem državnih investicija pomaže Čačak, naročito svoj rodni kraj na Kablaru (probijanje puteva, dovođenje telefona, podizanje spomenika, izgradnja reprezentativnih zgrada). Njegova politička karijera bila je puna preokreta i sukoba sa mnogim ljudima. Za vreme ustanka 1941. organizovao je atentat na pukovnika Mihailovića na Ravnoj Gori, što je bio razlog njegove likvidacije, koju su 9. decembra 1942. na Kablaru, izveli ljudi Predraga Rakovića, komandanta JVuO.
Nova pošta u Čačku na mnogo načina u vezi je sa delatnošću ministra Vojka Čvrkića, što je danas zaboravljeno, kao što se malo zna i o ličnostima dvojice arhitekata koji su osmislili zdanje. Jedan od njih, Jovan Ranković, arhitekturu je završio 1928. na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu i iste godine se zaposlio u Ministarstvu građevina Kraljevine SHS (Jugoslavije). Pre projektovanja Pošte u Čačku, Rankovićevu arhitekturu, uglavnom, su karakterisale odlike nacionalnog stila, što se može uočiti na zgradi Banske palate u Banja Luci (koju je uradio sa J. Bončić – Katerinić i A. Pavlović) iz 1930–1933. godine, potom na zgradi Pošte u Kruševcu iz 1938, dok je stambene zgrade u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra, Palmotićeva) oblikovao u stilu Ar-Dekoa.
Drugi arhitekta, Branko Petričić, diplomirao je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu 1935. godine. Po završenom fakultetu, zapošljava se u Ministarstvu građevina Kraljevine Jugoslavije, ali se ubrzo otisnuo na putovanje u Evropu. Tokom boravka u Parizu 1937. radio je u ateljeu čuvenog arhitekte Le Korbizijea, gde je pomagao na projektu „Plan de Paris-37”.
Arhitekta Jovan Ranković je Poštu u Čačku zamislio kao pravougli kubični prostor sa polukružno rešenim šalterskim delom. Drugi arhitekta ovog zdanja, Branko Petričić, Pošti u Čačku dao je konačan oblik, tako što je osnovu zakrivio u obliku polukružnog prstena. Kasnije je Petričić ovu zamisao realizovao na jednom mnogo poznatijem zdanju, Domu sindikata na današnjem Trgu Nikole Pašića u Beogradu (1947), koja je podignuta u stilu tada vladajućeg socijalističkog monumentalizma.
Projekat za Poštu u Čačku odobren je u aprilu 1938. godine. Istog meseca je i započeta gradnja, koja je dovršena krajem godine. Pored osnove u obliku polukružno zakrivljenog prstena, građevina je sagrađena u betonu i obložena polihromnim veštačkim kamenom koji imitira mermer, a na fasadi nema ornamenata. Prozori u prizemlju su dobili visinu ulaza, i na taj način odredili ritam ovog dela fasade, dok je sprat dobio pet prozora, koji se smenjuju sa blokovima veštačkog kamena između njih. Krov je rešen ravno.
Pošta u Čačku je predviđena kao jednospratnica sa prizemljem, ali joj je šezdesetih godina HH veka dozidan još jedan sprat. Dograđeni sprat u potpunosti prati rešenje građevine i razlika je primetna samo u boji upotrebljenog kamena.
Iako nije velikih dimenzija, Pošta u Čačku ostavlja utisak monumentalnosti, što je ostvareno zakrivljenjem fasade. Na taj način zdanje je iluzorno dobilo na veličini. Polihromni veštački kamen (imitacija mermera), kao podsećanje na arhitekturu iz prošlosti, takođe je doprineo uspešnom uklapanju u ambijent. Dogradnja zgrade devedesetih godina dvadesetog veka nije bitnije poremetila ovu zgradu koja je i danas jedan od simbola Čačka.
Komentari (0)