Порекло становништва насеља Липник, општина Гацко – Херцеговина. Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
По сата далеко од сјеверне ивице Гатачког Поља у мањој ували међу главицама Капићем и Ковиљцем.
Воде и клима.
У селу нема врела, вода за чељад у чатрњама, а за стоку на врелу Жупањ Потоку, по сата сјеверно од села.
Снијег зими велики, вјетрови врло јаки, Сјевер обара људе с коња, Југ и „Нишић“ (од југоистока) доносе кишу, а „Равњак“ или „Прави Исток расчишћава вријеме“.
Земље и шуме.
Земља разбацана по рупинама. Половину сељака откупљено од окупације, а половина су кметови. Дио кметова погођен на „ћесим“, плаћа сталну суму новаца (од 20 до 30 форинти годишње), а дио плаћа хак: од сијена трећину, од жита четвртину, а од зелени петину.
Тип и име села.
Куће разбацане по „рупинама“ (вртачама) образујући мале групице. Иако данас нема ни у селу ни око села никакве шуме, било је некад поред остале шуме у селу и доста липовине, те је по њој и село добило име.
Постанак села.
Село постало доцкан, иза битке на Бечу. Кад је Бајо Пивљанин запалио кулу Казанац–паши и Казанцима, протјера Јована Бијелића из Муља и овај се настани у шуми, на мјесту данашњег Липника и тако би основано ово село.
Родови.
Од тога Јована Бијелића су породице:
-Лојовићи, Окиљевићи и Гргуревићи.
-Бјелогрлића су из села Сливнице код Требиња. Довела их мајка у свој род, пошто су осиротили. Цијело село слави Шћепањдан.
Старине у селу.
Од старина су у близини развалине куле Смаил–аге Ченгића и „Мијов Мрамор“, биљега гдје су Турци убили некаква кнеза Мија Тодоровића.
ИЗВОР: Према књизи Јевта Дедијера „Херцеговина – антропогеографска студија“ у издању “Културно насљеђе” издавачке куће “Веселин Маслеша”, Сарајево, 1991. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)