Порекло становништва насеља Ораси, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово горњољешанско село налази се између Веље стране, Раткове главице, Мисочела и Ставора, граничећи се са Штитарима, Ћепетићима и Барјамовицом. Пружа се сјеверним и сјеверозападним кршевито-доловитим ободом штитарске завале — на правцу од Ћепетића ка Барјамовици. Захватајући релативно велики простор, насеље се низом разбијених заселака размјестило по домацима вала и долова. Село је повезано краком пуста (дугим 2,5 km, а изграђеним 1955), који се повише села наставља од Ћепетића. То је y ствари огранак поменутог пута што се код Крњичке каменице одваја од пута Титоград—Цетиње и преко Граца и Прогоновића води до Штитара. Насеље је од Титограда удаљено 30, од Цетиња 32 и од мјесног средишта у Грацу 6km. Брдовити, доста тешко проходни атар села граничи линија која, почев од Братошке главице (995 m) на сјеверозападу, води на Козје лаке, а одатле, повијајући јужно, излази на Веље присоје, на даље на Рвану главицу и Косматицу, одакле преко Сиљеве главе и Ситових корита скреће ка југоистоку, па преко Рађенове пећине, Маројеве греде, Зановетног обера и Кунове каменице излази на Станичку главицу. Ту скреће југоисточно и источно, настављајући се преко Раичевог кућишта, Веље стране и Лијепе главице до на Буковачку главицу, а затим сјеверно и сјеверозападно преко Прогоновог и Сиљевичког крша излази на Братошку главицу. Тако уоквирен простор дуг је (СЗ–ЈИ) 8,4, широк (С—Ј) 1,4 km и захвата 11,26 km2. Село је на висини (код цркве 510 m) од 700 m.
Историјат.
C обзиром на релативно ране помене сусједних Штитара и Прогоновића, може се препоставити да је и y подручју данашњих Ораха постојало старо насеље. Утолико прије што се у селу (у Радомилу, помеђу засеока Милоша и главнине села) налазе стара кућишта. Ту су, по предању, живјели стари Радомиљани. Они су, каже се, имали „свога кнеза” који је „водио надзор“ кад се градила вода Развађа. Послије њих живјели су ту „некакви Кошарчићи”, да би затим дошли данашњи мјештани, који су е у „вријеме владике Данила” доселили са Вукова пода из Велестова. Била су то три брата — Пејо, Стојо и Ђуро, од којих су данашњи Пејовићи, Ђуровићи и Стојановићи. Неко вријеме су живјели заједно са старосједиоцима, али у нетрпељивом односу. Дошљаци су ишли на то да Кошарчићима одузму имовину и најзад су их прогнали. У овом предању је вјероватно ријеч о братствима (слично поменутим у Команима) старих Малоншића, који су захватали и ово подручје. Почетком 19. вијека, према Дипреу и Сомијеру. село је имало 24 д. и 80 војника (по Пипреу 50 војника). Године 1865. Ораси су имали 35 д. а 1879. 46 са 255 ктановништва (134 м. и 121 ж.) и 1903. 62 п. Ердељановић је у селу евидентирао 60 д., а 1925. било их је 64 са 321 становником. До 1948. број првих смањио се за 15, а других за 119. Затим је било: 1953 (48 :188), 1961 (49:171), и 1971 (33:140). Од задњег броја те године y селу је од рођења живјело 100, а остали су се доселили, и то 22 прије 1945, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (15:3), са 2 (7:7), са 3–5 (12:7), са 5–8 (12:14) и са 8 и више (3:2). Тада је састав главних старосне-полних група изгледао оваке: прве 59:49 (ж. 33:29), друге 71:58 (ж. 41:34) и треће 41:33 (ж. 25:17).
Структура становништва.
Према образовању, мјештани су били: без школе 57:41 (ж. 50:33), са четворогодишњом 79:56 (ж. 34:27), са осмогоцишњом 8:9 (ж. 1:5), са средњом 4:7 (Ж. 0:1), са вишом 1:2 и квалификовани радници (3:2), а неписмених је било 44:30 (ж. 42:28).
У исто вријеме је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (7:0), са 2 ха (5:8), са 2–5 (10:9), са 5–10 (13:9), са 10—15 (11:0) и са више 15 ха (4:7), односно пољопривредних 31:23 мјешовитих 11:9 и непољопривредних 7:1.
У 1953. год. 75 активних издржавало је 102 лица; y пољопривреди 70 : 92, а са личним примањима било је 11. Исти однос се у два наредна пописа измијенио овако: активних је било 81:101, издржаваних 74:39; у пољопривреди 68:91 и 62:33, а са личним примањима 16: 0 лица.
Тип села.
Ораси су разбијено насеље. Поред главнине насеља са 11 кућа сачињавају га и засеоци: Милоши (6), Липе (7), Граб (3) и Јасиков до (11 кућа). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 2 km. Од њих су 24 приземне и 14 на изби. Тиглом је покривено 29 и сламом 9; дашчани плафон је y 34, малтерисани у 2 и без плафона су 2 куће. У међуратном периоду преправке су углавном вршене на крововима кућа (замјењивање сламе тиглом), а y поратном је реконструкцијама и доградњом било захваћено 7 кућа. У селу је 1971. пописано 39 станова са 1123 m3, од којих су 28 из првог, 5 из другог, 4 из трећег и 2 из четвртог периода. Тада су сви станови имали огњиште, а земљани под 10. Према врсти су: 23 посебне собе, 12 једнособних и гарсоњера, 3 трособна и 1 двособни. Међу њима су 4 била напуштена на дуже вријеме.
Родови.
У селу су маја 1974. живјели:
-Пејовићи (12 д.),
-Ђуровићи (10),
-Стојановићи (8) и:
-Ивановићи (1).
У периоду 1918–41. иселило се 83 (у Метохију 43, Цетиње 9, Даниловград 6, Београд 4 и остали y друга мјеста), а послије 1945. год. 74 лица (y Титоград 32, Цетиње 20, Котор и Никшић по 3, а Београд 2). У Војводину је колонизовано 18 д. са 88 чланова. Раније је y Америку ишло 31 лице. Сада у селу има 37 мјештана старијих од 55 година. Дневних миграната (до Титограда) –– 1971. г. било је 3.
Воде.
Село се водом снабдијева из ублова и бистијерни. У главнини села налази се заједнички убао, звани Бријест (за читаво село), који је изграђен y Његошево доба, и 3 старије приватне бистијерне. У Милошима посто је 3 приватне бистијерне, од којих су 2 изграђене послије 1945. год. У Липама је 5 бистијерни, од којих је 1 заселачка, звана Раткова бистијерна, а остале су приватне. Граб има 3 приватне бистијерне. Између овог засеока и Јасиковог дола налази се локањ (локвина y камену) звани Релача, који је својина братства Ђуровића и служи за појење стоке. У Јасиковом долу има 12 бистијерни, од којих је 1 својина братства Ђуровића, звана Ублица (грађена прије 100 г.), а друга Пејовића и Стојановића, звана Локањ (давно грађена и поправљана прије 60. год.), док су остале приватне. Вода Развађа (убао у ђеру, елипсастог облика) – дужа оса му је 22, краћа (16 и дубина 6 m; само дно је 16х9 m) налази се y Долу, званом До од Развађе. Од Ораха је удаљен (сјевероисточно) 2 km; сматра се да је стар 600—700 год. Удио у њему имају Ораси, Прогоновићи, Релеза и Ћепетићи. Око њега је и комуница (око 3 хектара) ових села, на којој су била велика пландишта. Ту cy се појила велика стада оваца. Држи се да су убао градили стари Радомиљани.
Остали подаци о селу.
Топографски и географски положај села је доста неповољан. Први зато што је сложена конфигурација терена условила разбијеност насеља, разбацаност имања и отежану проходност, а други због тога што су Ораси прилично удаљени од поменутих градских средишта.
С друге стране, велико исељавање, донедавни недостатак пута и отежавајући природни чиниоци за електрификацију села, условили су његову стагнацију. Отуда је овдје мало обновљених кућа и готово још мање новина у њиховој опреми. На то у првом реду указује број задржаних огњишта у селу (има га готово свака кућа), затим старе ствари у покућству и намјештају, као и релативно велики број помоћних објеката, првенствено намијењених стоци, које не само што у новије вријеме нијесу обновљени (највише их је y сувомеђи и под сламом), него су у великој мјери запуштени.
Основу овдашњем некада веома развијеном сточарству чиниле су камењарске (брдске) испаше, шуме и брањевине према којима се, захватајући их, атар временом ширио. Оне су, условно речено, биле довољне, тако да село није имало своју планину. Штавише, оне су коришћене и као јесеновишта за стоку из неких доњољешанских села љети, пак, мјештани су другима давали овце на катуновање – на Лукавици, Латичном и Кому. Уочи задњег рата чинило је то око 20 д., а данас (стада са 20—30 грла) 5–8 д.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)