Порекло презимеена, село Ћепетићи (Подгорица)

Порекло становништва насеља Ћепетићи, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово горњољешањско село налази се између Ораха, Релезе, Прогановића и Штитара. Захвата дио сјеверне ободне зоне крашке штитарске завале. Насеље је смјештено на јужној и југозападној подгорини брда Орја и Вукићеве главице. Груписано на доста стрмом нагибу, оно чини спону између нижих, обрадивих и винородних падина и виших, брдских и огољелих страна. У његовом малом, стијешњеном атару сваки педаљ тла је искоришћен и заштићен. Почев од Станачке гомиле, граница му води ка истоку на Раичево кућиште и даље излази на Вељу страну. Одатле скреће према југоистоку и излази на Итарац (кота 755 m), затим даље на Влашку кућу, па југозападно силази на Орју и преко Ластве и дубоког дола излази на Мрђен. Одатле повија према сјеверозападу и, крјвудајући, излази на Станачку гомилу. Атар је (З—И) дуг 1,7, широк (С–Ј) 1 km и захвата 1,7 km2 површина. Средина насеља налази се на 430 m висине.

Поред њега пролази пут за Орахе. Он је наставак горњољешањског пута, који, одвајајући се код Крњичке каменице Од пута Титоград—Цетиње, води преко Граца и Прогановића ка Штитарима и Орасима. Тај дио пута поред села дуг је 0,5 km и изграђен је 1955. г. Насеље је од Титограда удаљено 26, од Цетиња 30, и од мјесног средишта у Грацу 5 km.

Историјат.

Село је 1865. имало 13 д., затим 1910/11. г. 21 и 1925. према Речнику места, из 1925. 17 д. са 93 становника. До 1948. број првих смањио се за 1, других за 22. Затим је било: 1953 (19:9), 1961 (17:75) и 1971 (16 :56). Од посљедњег броја те године y мјесту је од рођења живјело 40, а други су се доселили, и то 6 до 1945, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (2:5), са 2 (1:2), са 3–5 (6:4), са 5–8 (7:4) и са 8 и више (1:1). Уједно је састав главних старосно–полних група био: прве 36 : 18 (ж. 15:9), друге 33 : 21 (ж. 18:13) и треће 6 : 17 (ж. 5 :11).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 17 : 8 (ж. 14 :8), са четворогодишњом 33 :29 (ж. 16 : 12), са осмогоцишњом 1 :4 (ж. 0 :2), са средњом 2 : 1 (ж. 0 : 1), са вишом (6 :2) и  квалификовани радници (0 :2), а неписмених је било 11 :7 (ж. 11 :7).1

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако:  без земље (1:2), до 2 ha (3 :2), са 2–5 (5 :11) и са 5-10 (8 :1), односно пољопривредних 12 : 10, мјешовитих (4 :3) и непољопривредних 1 :3.

У 1953. г. 33 активних издржавало је 56 лица; y пољопривреди 29 :47, а са личним примањима било је 2. Исти однос се y наредна два пописа измијенио оваке: активних је билш 24:34, издржаваних 49 : 21; у пољопривреди 22:29 и 38 :17, а са личним примањима 2 :1.

Тип села.

Ћепетићи су збијено насеље. Имају 14 кућа –– приземних 4, а на изби 10. Тиглом је покривено 12, а сламом 2; дачшани плафон је у 12, а малтерисани у 2 куће. До 1945. г. готово све куће су биле покривене сламом. Сем замјене сламе тиглом, у новије вријеме су на 2 куће вршене преправке. У селу је пописано 16 станова са 619 m2, од којих су 10 из првог, 2 из другог и 4 из трећег периоца. Сви су имали огњиште, 3 земљани под и 15 електрично освјетљење. Према врсти cy: 9 једнособних и гарсоњера, 6 посебних соба и 1 двособни. Само је 1 на дуже вријеме био напуштен.

Родови.

Јуна 1973. г. у селу су живјели:

-Вуксановићи (7 д.) и:

-Вукићевићи (3).

Послије 1945. иселила су се 42 лица, од којих 36 у Титоград. Највећим дијелом повремено долазе. У међуратном периоду, пак, иселило се 1 д. са 5 чланова (у Нови Сад). У Војводини су колонизована 2 д. са 10 чланова.

Дневних миграната (до Титограда) има 2. Раније су на рад y друге земље ишла 3 лица (у Америку 2 и Француску 1).

Воде.

Село се водом снабдијева из 13 бистијерни, Од којих је 5 изграђено послије 1945. г. Заједничких је 9. Неколико њих има своје називе као што су: Јадран (код школе, заједничка је за Прогановиће, Релезу и Ћепетиће), Ђола (покрај села), Брштан, Црна каменица и Орја су у гредама изнад села, затим Јама, Војни бријег и Јунтреза, такође с краја села. Неке од њих су више прироцне, створене y камену као лубенице?

Остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1965. г. Од тада до краја 1972. мјештани су набавили 5 електричних шпорета, 3 фрижидера, 6 радио––пријемника и 4 грамофона. Ипак, сва домаћинства су се и тада служила огњиштем, било повремено или стално. Новија опрема станова је углавном половично заступљена, мада y неким кућама претеже једна или друга, старија или новија.

Доста неповољна локација насеља предодредила је омања дворишта, најчешће поплочана („поселиџана“), ограђена и покривена лозом y форми тзв. кревета. Ту до њих, обично ниже кућа, дакле према оној страни на којој се стеру имања, тјескобно су размјештене мање сухозидне и сламом или плочама покривене појате. Њихово присуство међу кућама увећало је тјескобу насеља, што негативно утиче и на хигијену.

Окућнице и друга имања доста су нагнуто положене ниже насеља, због чега су, зависно од облика терена, поглавито ситно парцелисане, подзидане или ограђене. Удаљеније парцеле везане су за вртачасте облике, те су мање–више разбацане. Преношење терета од њих до кућа изискује знатан напор.

Због малих обрадивих површина намијењених виновој лози, житарицама и воћу на једној, и већих голетних површина и брањевинама на другој страни, и овдје је примарно занимање било ситно, екстензивно сточарство. Оно се колико–толико задржало и до сада, тако да и данас, према наводима анкете, 8 д. даје стоку на катуновање у Лукавици, Латичном или на Кому; њих је прије 1941. било 14.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.