Порекло презимена, село Бриђе (Подгорица)

15. октобар 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Бриђе, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Налазе се повише Горњег блата, између Бегове Главице и Брежина. Има гранични положај помеђу Љештанске и Ријечке нахије. Међу љешанским селима, заједно са Беговом Главицом и неким засеоцима Гољемада, најближе су Скадарском језеру. Из тога проистичу значајни чиниоци за његов повољан географски положај, нарочито y прошлости када се преко Језера трговало са Скадром и Вирпазаром. Уједно се налазило на домаку Сињца, на коме је једно вријеме у турско доба био пазар.

Насеље је данас, као и сва љешанска села, поглавито упућено на Титоград. Краком је повезано са путем Титоград–Цетиње. Од Титограда је удаљено 16, од Цетиња 30 и од мјесног средишта y Барутани 3,5 km. Везујући крак са поменутим путем дуг је 2,5 km, а изграђен је 1950. г. Највећи дио насеља размјештен је на пристранцима повеће увале, а атар села захвата и околне, камените и знатно огољеле стране. Ограничава га линија, која, почев са сјеверозапада, води од мјеста Обери ка сјеверу поред кућа Малих Бриђа (које обухвата) и излази y подножје Малог Облуна. Одатле иде на Поток од Царина, па скреће на запад до Хотског ждријела, а затим излази на Злу гору, те, силазећи на југ до изнад Павићева потока, повија ка југозападу и гребеном Малог Весца излази на Обере. Атар је дуг (З-И) 1,8 широк (С–Ј) l km и захвата 1,79 km2 површине. Насеље се налази (средина села) на висини од 110 m.

Историјат.

У консултованим изворима не налазимо посебни помен o овом селу. Међутим, с обзиром на одређене повољне природне услове може се претпоставити да је и овдје, као што је и у сусједним Брежинама, Гољемадима и посебно у Сињцу, од раније постојало насеље, те да је, посебно у турским дефтерима, највјероватније пописано у склопу Брежина.

Ердељановићеви подаци о броју домова по братствима y Брежинама обухватају и Бриђе. По подацима пак, од 1925. село је имало 15 д. са 92 становника. До 1948. број првих порастао је за 7, а других за 35. Затим је било: 1953 (25:135), 1961 (21:117) и 1971 (19:81). Од задњег броја те године 64 је од рођења становало у мјесту, а остали су се доселили, и то 7 до 1945, a други послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1:2), са 2 (2:2), са 3-5 (4:5), са 5-8 (10 :9) и са 8 и више (4:1). Тада је састав главних старосне–полних група изгледао овако: прве (52:34) (ж. 18:18), друге 53:31 (ж. 30:16) и треће 12:16 (ж. 6:7).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били без школе 18:14 (ж. 17:12), са четворогодишњом 54:41 (ж. 23:21), са осмогодишњом 6:11 (0 2), са средњом (3:1), са вишом (0 : 1) и квалификовани радници (0: 1), а неписмених је било 12:12 (ж. 12 : 10).

У исто вријеме је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1:0), до 2 ћа (9:15), са 2–5 (18:4), са 5-10 (12:0), односно пољопривредних 16:11, мјешовитих (4:6) и непољопривредних (1: 2).

У 1953. г. 71 активних издржавало је 64 лица; у пољопривреди (60:56), а са личним примањима било је 4. Тај однос се у наредна два пописа промијенио овак: актвних је било (38:41), издржаваних (75:40); y пољопривреди првих (37:33) и других (65:23), а са личним примањима их није било.

Тип села.

Бриђе су у основи збијено насеље. У главнини села је 13, а. у недалекој групи у Облуну, укључујући и једну одвојену кућу у Павићевом потоку, 8 кућа. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 150 м. Куће су изнесене изнад имања, те су релативно повољно лоциране. Међу њима је 8 приземних, а остале су на изби. Све су покривене тиглом; дашчани плафон је у 12, а малтерисани у 9. У периоду 1918-1941. године извршен је пар незнатних оправки на кућама, док је послије 1945. преправкама и доградњом захваћено 12 кућа. У селу је пописано 18 станова са 746 m2, од којих су 9 из првог, 4 из трећег и 5 из четвртог периода. Тада их је 17 користило огњиште, 8 је имало земљани под и 12 електрично освјетљење.

Родови.

Септембра 1974. у селу су живјели:

-Брновићи (15 д.),

-Бојанићи (4) и:

-Вукчевићи (2).

У међуратном периоду иселило се 7 у (Титоград и Цетиње), а послије 1945. г. 70 мјештана, од којих у Титоград 66. Повремено долази 58. Дневних миграната (до Титограда) има 4. Раније је на рад у друге земље ишло 11 мјештана (3 у Аустралију, 1 у Бугарску, а остали у Америку).

Воде.

Село се водом снабдијева из бистијерни и ублова. У Облуну је првих 12, а у главном дијелу села 11 и 2 убла. Међу првима су 2 заједничке (једна изграђена прије више од 100 година, а друга 1934), а међу другима једна бистијерна и један убао (изграђени такође прије више од 100 г.). Остале су приватне; од њих је 9 изграђено послије 1945. г. Прије изградње првих сеоских вода село се служило изворима на Сињцу.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Од 1968. г., када је уведено електрично освјетљење, до марта 1973. мјештани су прибавили 5 електричних шпорета, 6 фрижидера, 4 телевизора, 5 радио-пријемника (6 транзистора и 10 грамофона). Ипак у већем броју кућа, посебно y онима са огњиштем, знатно се задржало старо покућство, док су новији дијелови намјештаја углавном добављени за собе.

Код реновираних кућа нарочито су дошле до изражаја тараце (балкони). Оне су најчешће, надограђивањем на старе, проширене. Под топлим поднебљем, какво је овдје, вишеструко се користе. Поред тога што љети служе за привремену оставу, користе се за сушење дувана, смокава и жита, или се у вријеме највећих жега на њима спава. Простор испод њих је, како смо рекли, такође врло употребљив.

Помоћни објекти су овдје размјештени као y другим селима. У новије вријеме, умјесто сламом или плочама, углавном се покривају тиглом, а и број сувомеђних појата се смањио; сада се више граде у кречу или цементу. Просторије за оставу су и овдје y знатној мјери намијењене потребама традиционално развијеног виноградарства. Некада бројна ситна стока спраћала се по оборима, појатама и избама. Сада се више гаје говеда, па се за њих прави погоднији смјештај.

Окућнице и претежни дијелови имања су пониже кућа, па су они, за разлику од оних даљих, боље обрађени. Данас су, додуше, више заливађени; највећа пажња поклања се виновој лози, која се добрим дијелом узгаја на подзиданим парцелама. Удаљеност имања од кућа креће се до 0,5 km.

И одавде су се љети овце давале Кучима на чување. Правилом надокнаде било је предвиђено да се, уколико изјавак услиједи од Ђурђева дне, за свако грло да 3 kg сира; кад би било касније, онда мање, али не мање од оке. Највише су их давали о Спасову дне и Видову дне. Волове су, међутим, давали у Брајиће и Микулиће.

Комунице села своде се на релативно мале голетне просторе, који се налазе при кућама, односно повише њих. Од њих је мало користи.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.