Порекло презимена, село Витасојевићи (Никшић)

13. октобра 2021.

коментара: 1

Порекло становништва насеља Витасојевићи, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Припадају Доњим Пјешивцима, а налазе се између Милојевића на западу, Богмиловића на истоку, Загорка на сјеверу и Ластве (чевске) на југу. Смјештени су у ували изнад окомитог брда Плата, поред којега се, према Богмиловићима, пружа плодна удолина Наћвице. Краком преко Милојевића повезани су са путем Даниловград — Орја Лука – Богетићи — Никшић, који пролази изнад Загорка и Дреновштице, односно подгорином Плата. Тај крај је, како смо навели, дуг 3,3 km, односно 1,5 km до Милојевића и од њих до Витасојевића 1,8 km. Изграђен је 1968. г. Према Богмиловићима пут (стаза) води сјеверним рубом Начвица. Село је удаљено – од Никшића 24, Даниловграда 16 и мјесног средишта у Богетићима 8,5 km. По својим природним одликама атар села је сличан атару Милојевића M Богомиловића, што значи да је крашког карактера, тј. знатно оголићен (изузев Наћвица), релативно безводан и доста тешко проходан. Његова граница, почев од сјевера ка истоку, води од врха Столачке горе преко Кома, Високе главице и Обзових Бори за Змијиницу (504 m) и Влаку. Одатле повија јужно преко Стране до на врх Расаднника, а затим западно преко Средње горе, Локањске главице и Медулина до на Ублине, гдје скреће на сјевер и преко Комненове долине излази на Столачку гору. У том оквиру атар је дуг (З–И) 4,8, широк (С–Ј) 1 km и захвата површину од 4,80 km2. Насеље је на висини (код цркве) Од 480 m.

Историјат.

Шобајићева испитивања старина у овом селу указују на то да је оно веома старо. Сухозидна кућишта на Змијановици „која зову шпањским и лужанским, те темељ старе црквице поред нове црквине” упућују на закључак да је „овдје постојало село” и прије досељења претка садашњих братстава у селу, за кога се сматра да се доселио у вријеме Ивана Црнојевића. „Само име Витасојевићи остало је од старине; било је по свој прилици лужанско село“. Близина плодне и релативно простране увале Наћвице, као природне основе за оснивање насеља, такође поуздано указује на велику старост насеља. Према турским дефтерима из 1521. и 1523, оно је имало 8, односно 6 кућа. Касније, код Болице и до почетка 19. вијека, не налазимо било какве податке о његовој величини. Почетком друге деценије прошлог вијека Дипре и Сомијер саопштавају да је (највјероватније заједно са Богмиловићима) насеље имало 40 године 1899. Витасојевићи су имали 36 д. са 189 становника (108 м. и 81 ж.; „писмених 27 м.). Ердељановић је у селу евидентирао 31 д., а Шобајић (1920) 25, док је према Речнику места из 1925. имало 32 д. са 159 становника. До 1948. број првих порастао је са 1, а друтих за 20. Затим је било: 1953 (35:193), 1961 (34:161) и 1971. (24:160). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 75, а 18 се доселило, и то 13 прије 1945, а остали послије. Према броју чланова, домаћинства су у задња два пописа била: са 1 (2:3), са 2 (5:4), са 3-5 (11:8), са 5-8 ·(11:9) и са 8 и више (5:0). Састав гласник старосно–полних група тада је изгледао onamo: прве 59:20 (ж. 32:10), друге 83:42 (ж. 44:22) и треће 19:31 (ж. 8 16).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 54 : 31 (ж. 45 : 24), са четворогодишњом 68 :42 (ж. 30 : 21), са осмогодишњом 8 : 13 (ж. (3 : 6), са средњом 4 : 3, са вишом школом 2 : 0 и квалификовати радници 5 : 0 (ж. 1:0), а неписмепих је било 26 : 30 (ж. 24:24).

С друге стране, тада је посједовиа и доходсвна структура домаћинстава била: без земље (0 :0), до 2 ha (7:2), са 2–5 (3:11), са 5-10 (10 :2), са 10-15 (8:2) и са 15 и више ha (6:0), односно пољопривредних 15:12, мјешовитих 19:4 и непољопривредних 0:8.

У 1953. г. 66 активних издржавало је 127 лица; у пољопривреди 47 : 61, а са личним примањииа их ниje било. У сљедећа два пописа тај однос се измијенио овако: активних је било: 59 : 100, издржаванмх 86 : 59; y пољопривреди 68 :75 и 30:35, а са личним примањима 6 :1.

Тип села.

Витасојевићи су збијено насеље. У главнини села груписане је 19 кућа, а у засеоцима: Змијиницама – 2, Рудиницама – 3 и Јасеновицама – 1 кућа. Главни дио села лоциран је на издигнутом рубу Наћвица преко кога пролази пут од Милојевића према Богмиловићима. Kyће су управо поред њега груписане. То је и условило да село има више кућа на изби (17), него приземних (8). Титлом је покривено 17, сламом 6, и каменим плочама 2, док је дашчани плафон у 13, малтерисани у 7, а нема га у 5 кућа. У међуратном периоду само је на неколико кућа сламени кров замијењен тигленим, а послије 1945. реновирањем и доградњом захваћене су 4 куће. Такође је 1962. године изграђен омладински дом. У стамбеном фонду села пописана су 24 стана са 903 m2 од којих су 14 из првог, 4 из другог, 3 из трећег и 3 из четвртог периода; 4 су имала огњиште, а 1 земљани под. Према врсти су 12 једнособних, 11 посебних соба и 1 двособни, сви су били настањени.

Родови.

Августа 1973. године у селу су живјели:

-Спасојевићи (8 д.),

-Савићевићи (6),

-Милошевићи (5) и:

-Радојчићи и Минићи по 2 д.

Послије 1945. иселило се 48 мјештана (у Никшић 15, Титоград 10, Београд 6, Мостар 2). Ови из Никшића и Титограда повремено долазе. У периоду 1918—1 941. Иселило се 21 (у Метохију 7, Цетиње 7, Никшић 5 и Котор 4). У Војводини је колонизовано 5 д., а вратила су се 4. Раније на рад y Америку ишло 11 мјештана. У 1971. г. био је 1 дневни мигранг, а сада 3. Мјештана  старијих од 55 г. било је 33, а пензионера 13.

Воде.

Воде y селу су ублови и бистијерне. У главном дијелу села првих има 7, а других 13. Ублови су Вучевалац, Дракуловац (од села удаљен 0,3 km), Брестовац (удаљен 1 km), Сербеч (удаљен 1,5 km), Бачвеник (удаљен 2,5 km) и Орани до (2 убла – Доњи и Горњи; y планини су) удаљепн од села 4 km. Сви су заједнички; веома су стари, а Сербеч је настарији. Од бистијерни 5 је изграђено послије рата Само је 1 заједничка, а изградила ју је републичка водна заједница СРЦГ 1970. г. Засеоци, поред коришћења Заедничних вода, имају и бистијерне (у Змијинцима 1, у Ј асеновицама 1 мали ублић — запуштен, у Папратном долу 1 бистијерна – запуштена, у Руднишима се користе Бачвеником).

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Насеље још није увело електрично освјетљење. Сада се 15 д. служи обичним шпоретом и огњиштем, а остала само шпоретом. У већем дијелу кућа задржале су се старије ствари, у првом реду кревети, кашуни, скриње, ниска сједишта ручне израде и стари прибор за печење и кување. У том погледу село је слично Богмиловићима и Милојевићима. Осим тога, и овдје је карактеристично то да су куће, посеб но оне на изби, релативно велике и да су неке од њих изгрсђрнр на волтовима.

Око њих су доста стијешњена дворишта, обори и обично сунозидне појаве, најчешће покривене сламом. Према наводима анкетара, село има 15 штала (12 изграђених прије 1945, а 3 послије) и 6 живинарника, док се код 17 кућа доњи спрат користи за стоку, живину и оставу. Такође су и окућнице релативно мале, а највећи дио имања, налазећи се у Наћвицама и Ораном долу, је прилично удаљен од кућа. Њихова просјечна удаљеност ораница, ливада, пасишта, шума и брањевина), како наводи анкетар, је око 3 km. Њихов положај, с обзиром на конфигурацију рељефа, прави знатне тешкоће при преношењу терета.

Као и већини других пјешивачких села, и овоме је главну основу за раније развијено, екстезивно сточарство чинила планина. Налази се у подручју Ораног дола, уз границу чевске територије. На њој су само два убла са ужом општином (водопоји _и пландишта) сеоска комуница, док је остали простор у приватном посједу. На релативно знатним обрадивим површинама (у Лисиж–долу, Ораном долу, Доцима и Раздољу) гајио се кромпир, пасуљ, раж, јечам, кукуруз. Планина је обично коришћена од почетка јула до октобра или новембра. Овдје је (власници cy имаии стаје) до 1941. г. 25 д. изгонило стоку, а затим y 1945-50. 23, 1950-60. 12 и 1960–75. 5. Задњи број односи се и на број данашњих стаја, док су остале запуштене.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Radivoje

    Poštovani,

    Ja mislim da ovi Radojčići su u stvari Radoičići slično prezime kao u Selišta Pješivci opština Danilograd ali nijesu isti