Порекло презимена, село Милојевићи (Никшић)

13. октобра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Милојевићи, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Припадају Доњим Пјешивцима, а налазе се изнад Дреновштице. Смјештени су у једној ували преко које води пут за Вивасојевића. Ријеч је заправо о краку који се повише Дреновштице одваја од пута Даниловград – Орја Лука – Богетићи. Изграђен је 1968. на правцу ранијег знатно окомитог крчаника. До Милојевића је дуг 1,5 а од њих до Витасојевића, 1,8 km. Насеље је размјештено на ободним дијеловима извјесно разбијене увале. Осим ње агар захвата околне нагнуте, кршевите и огољеле стране и долове. Отраничава га линија која, почев од сјевера ка истоку, води од Кома (Бречке алуте) преко Буковца и Голиских долина на Оторелу сову, затим прелази пут Богетићи –  Даниловград и рјечицу Слапци (код Сувог врела) и избија на ријеку Зету и Туњево поље. Одатле се наставља Зетом до Добрика на југ, на даље на запад пресијеца пут Даниловград – Богетићи (код Јовичина кука), те даље преко Влаке, Змијинице, Високе главице и Оранског кома ивлази на Столачки врх; ту повија на сјевер, пролази ниже Орамог дола и излази на Ком. Тако уоквирен агар је дуг (CИ-JЗ) 6,5, широк (З-И) 1 km, и захвата 6,49 km2 површине. Насеље се (код цркве) налази на висини од 460 m.

Историјат.

Попут сусједних села Витасојевића и Дреновштице, Милојевићи су такође старо насеље. У турском дефтеру из 1521. г. заведени су као Миловићи (махала нахије Пјешивци) са 11 кућа, а 1523. као село исте нахије са 8 кућа. Надаље, до друге половине прошлог вијека не налазимо других статистичких података о овом селу. Године 1899. Милојевићи су имали 31 д. са 177 становника (93 м. и 84 ж.; писмених 15 м.), а 1903. 35 д. Према Шобајићу, они су 1923. имали 45 д., док их је према подацима из Речника места 1925. г. било 36 са 168 становника. До 1948. број првих смањио се за 9, а других за 40. Затим је било: 1953 (27:121), 1961 (22:85) и 1971 (17:46). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 34, док су се остали доселили, и то: прије 1945, а остали послије. Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (6 : 6), са 2 (5:4), са 3-5 (3 : 3), са 5-8 (5:4) и са 8 и више (3 : 0). У том периоду је струкгура главних старосне–полних група била: прве 29 :12 (ж. 15:7), друге 36 : 19 (ж. 19 :12), и треће 20:25 (ж. 12:9).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 32:20 (ж. 27:15), са четворогодишњом 33:17 (ж. 14:8), са осмогодишњом 1:3 (ж. 1:3 ж. 1:2) и квалификовани радници (2 :3), а неписмених је било 25:18 (ж. 21:14).

Тада је посједовна и доходовна сгруктура домаћинстава изгледала овако: без земље (0 :2), до 2 ха (3 : 3), са 2–5 (7:6), са 5–10 ·(8 :4), са 10–15 (2:1) и са 15 и више ha (2 :1), односно пољопривредљшх 9 :7, мјешовитих 13 :2 и непољопривредних 0 : 8.

У 1953. г. 55 активних издржавапо je 63 лица; у пољопривреди 41:22, а са личним примањима је 3. Исти однос. је y два сљедећа пописа био: 38:18, издржавапих 39:22; y пољопривреди 26:14 и 13:10, а са личним примањима 8:6.

Тип села.

Поред главног дијела села са 16 кућа издвајају се два засеока – Ласине и Скобова са по једном кућом. Настојање између кућа y првом дијелу је око 100 m, a друге двије су од њева удаљене око 1 km. Куће .cy – 3 приземне и 15 на изби. Ове су покривене тиглом; са дашчаним плафоном је 10, са малтерисаним 4 и без њега су 4. У периоду 1918–45. готово ни на једној нијесу вршене видније промјене, а у новије вријеме је реновирано и дограђивано 11 кућа. Истовремено је неколико кућа запуштено. Године 1971. овдје је пописано 15 станова са 490 m2, од којих оу 3 из првог, 3 из другог, 5 из трећег и 4 из четвртог периоца. Огњиште су имала 3, а електрично освјетљење 10 станова. Према врсти су 13 једнособних и гарсоњера и 2 посебне собе; сви су били настањени.

Родови.

Септембра 1973. г. у селу су живјели:

-Радуловићи (6 д.),

-Росандићи (5) и:

-Пајовићи  (2).

У међуратном периоду иселило се 14 д. (у Метохију 10, Котор 3 и Никшић 1), а послије 1945. г. 30 (у Никшић 17, Бар 2, Београд 2, Иванврад 1 игд.). Повремено долази 12 д. У Војводину су била колонизовали 2 д., али су се вратила. Раније је у Америку ишло 11 мјештана.

Воде.

Село се водом снабдијева из ублова и бистијерни. Први су заједнички и то су: Грабовица, Мравињац, Ранчина, Попецки до и Рњевац. Прва два су у селу; Ванчина је од села удаљена 1,2, Попецки до 4, а Рњевац 4,5 km. Задња два су у планини. Рњевац је у клачном зиду, а сви остали у ђеру. Прва 3 су веома стара, а такође и ова 2 у планини (Рњевац око 100 г., а Попегцки до много старији). Даље је убао Буковац (од старине), такође y планини, од села удаљен 5 km. Заједнички је за Дреновштицу и Милојевиће. Од 7 бистијергш само је 1 сеоска (110 m3); направила је Банска управа 1934/35. г., а остале су приватне, мање; 3 су изграђеие послије рата.

Остали подаци о селу.

Електринно освјетљење уведено је 1964. год. До краја 1972. мјештани су прибавити само неколико радио-пријемника, служећи се и даље огњиштем и обичним шпоретима. Такође је знатно заступљено старије покућство, нарочито у кужинама, док је за собе, направљене y новије вријеме, обично набављена новија опрема (постеље, ормани и др.). Локације кућа су релативно тјескобне, тако да су помоћни објекти грађени уз саме куће или у њиховом продужетку. У првом случају су обично сухозидне а y друтом су зидане у кречу. Дворишта су мала и непотпуно обликована. Дјелимично или у цјелини су ограђена како би служила и као обори за затварање стоке. Окућнице су такође мале, као уосталом и ситно парцелисана имања, разбацана по крашким удубљењима. По њиховим странама размјештене су подзидане, зиратне терасе.

Ораничне дионице су ближе кућама, ливаде нешто даље, а шуме и брањевине најдаље. До сеоске „планине“ која обухвата Попецки до, Доњи и Горњи Сап-ај до, Татаров до, Јасиковац, Столанки брј, Ком од Јагодњака и Ивицу Чаковца, иде се око 1,5 сат хода тешко проходном стазом. На њој су овм мањег простора око вода, исто као и у селу, који се третира као комуница све површине у приватном посједу. Коришђене су (сада незнатно) за испашу и усјеве (кромпир, кукутуз, раж). На њима је љети боравила стока.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.