Порекло презимена, село Кунак (Никшић)

13. октобра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Кунак, општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Као „бивши“ саставни дио села Повије Кунак се налази на њеном сјеверном дијелу према Сливљу. Развио се на брдовитом југоисточном ободу Никшићког поља. Граничи се насељима – Повијом на југозападу, Стубицом, односно њеним засеоком Стубичким крајем на западу, Озринићима на сјеверу и сјевероистоку, Бршном на истоку и Дабовићима на југоистоку и југу. Гранична линија према Повији води од Капе острошке, површ Острошких града и преко Рагне ластве, те Планиницом до Краја стубичког; према свом задњем граница води од Мале главице, повише Норина и преко Поросовог дола до ријеке Зете према Озринићима – ријеком до Сливског понора, према Бршну. Од тог понора иде брдом Градац на Братонића главу и преко Буавице (планине) до на брдо Сиљевац и према Дабовићима – од тог брда преко Смрековца до на Капу острошку. Село још није непосредно повезано са путем Богетићи – Никшић, којему је најближе. Од Никшића је удаљено 10, од Даниловграда 36 и од мјесног средишта у Озринићима 5 km. У наведеном оквиру атар села је, простирући се у залеђу према Планиници и с прочељем према поводној равни Никшићког поља, дуг (CB-JM) 4,9, широк (С–Ј) 1,4 km и захвнга површину од 6,90 км2. Налази се (средина села) на. висини од око 700 m.

Историјат.

Кунак је млађе насеље. Почео се насељавати средином прошлог вијека, односно, како старији мјештани кажу „на око двадесетак година прије ослобођења Никшића од Турака“. У ствари, настао је као посљедица „природног“ ширења села Повије, које је од давнина преко познатог превоја Планинице било упућено на Никшићке поље. Равни овог дијела поља Повијени су користили још прије досељавања, тако да су се, с једне стране због сталног коришћена овдашњих плодних површина и с друге, због близине црногорско-турског пазаришта код Сливља (под глааицом Пелинем), почели овдје стално настањивати. Статистички, пак, ове до 1948 г. Кунак се третирао као саставни дио Повије. Те године он је имао 34 д. сa 153 становника, а затим 1953 (26:96), 1961 (22:82) и 1971. (16:81). Од задњег броја тe године у селу је од рођења живјело 50, а 31 се доселило, Од којих 7 до 1945, а остали послије.

У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (5:4), са 2 ( : 1), са 3-5 (7 : 2), са 5-8 (4:5) и са 8 и више (3:4). Тада је састав главних старосно-полних група био: прве 38:38 (ж. 19:14), друге 38:28 (ж. 18:14), и треће 12 : 15 (ж. 6 :8).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 26 : 30 (ж. 19 :21), са четворогодишњом 30:27 (ж. 12:19), са осмогодишњом 3:5 (ж. 1:2). са средњом 0:2 и квалификовани радници (0 : 3) а неписмених је било 18:21 (ж. 13:15).

С друте стране је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (5:3), до 2 ha (11:6), са 2-5 (3:3) и са 5-10 ха (3 :2), односно пољопривредних 7:5, мјешовити 10:6 и непољопривредних 5 :5.

У 1953. т. 33 активних издржавало је 53 лица; у пољопривреди 13:26., а са личним примањима било је 10. Однос истих је y наредна два пописа изгледао овако: активних је било 27:31, издржаваних 53:47; у пољопривреди 16:17 и 3:16, а са личним примањима 2:2.

Тип села.

Кунак је полуразбијено насеље. Главнина му је (9 кућа) на најнижем дијелу сјеверне стране превоја Планинице, док су засеоци размјештени на околним странама. То су: Под Виторову греду (3 куће), Под Вучицу (2), Бјелови крш (2), Шћепков лаз (3), и Клокоча (1). Растојање између кућа у главном дијелу села је око 50 m, а средња удаљеност свих кућа од средишта насеља је око 0,7 km. Приземних кућа има 12, а на изби 8. Тиглом је покривено 18, а сламом 2; дашчани плафон је у 15. малтерисани у 4 и 1 је без плафона. Запуштених кућа у селу има 5, а напуштеним 4. Према попису из 1971. стамбени фонд села сачињава 14 станова са 738 m2, од којих су 1 из првог, 2 из другог, 4 из трећег и 7 из четвртог периода. Новије куће су y ствари реновиране старе, или су пак подигнуте на мјесту старих. Електрифицираних станова било је 10. Према врсти су: 13 једнособних и гарсоњера и 1 двособни. Сем једног напуштеног на дуже вријеме, остали су били настањени.

Родови.

Октобра 1972. у селу су живјели:

-Мијушковићи (5 д.),

-Контићи (4) и:

-Бабићи (1).

Послије 1945. иселило се 12 д. са 43 члана (готово сви y Никшић и његову околину), а прије рата 3 д. са 13 чланова (у Метохију), од којих су се 2 вратила у вријеме задњег рата. Дневних миграната било је 13. Раније су у Америку ишла 23 становника.

Воде.

Село се водом опскрбљује из извора и бистијерни. Сви извори су сеоски и јављају се подножјем Виторове и Острошке греде. То су: Њивице, Вилина вода, Гојков Студенац и Крушка. У главном дијелу села у новије вријеме су изграђене 3 приватне бистијерне.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1970. г. Од тада су мјештани прибавили 6 електричних шпорета, 4 фрижидера 2 телевизора и 5 радио-пријемника. Сада нема домаћинства које користи само огњиште. И остала опрема станова је увелико иновирана, посебно y реновираним и новим кућама. Промјене на кућама нашле су одраза и у њиховој непосредној околини, тј. у двориштима и помоћним објектима, који су углавном обновљени и боље дотјерани.

Главнина сеоских имања пружа се пониже села, y равни поља, док су мање површине y крашким удубљењима, размјештене по нагибима Планинице. Оне се обично користе као окућнице. Ни прве ни друге јесу мнопо удаљене од кућа. Ове y пољу су због поплава у кишовитом дијелу године раније биле мање коришћене, да би тек у задње двије деценије, односно након реализовања хидрорегулационих мјера у подручју Сливља и Никшићкот поља уопште, и поред извјеснот поводња биле искоришћене. То је, поред осталог утицало на релативно увећање крупног сточарства на рачун ситног, које је прије Другог и особито прије Првог свјетског рата било веома развијено. Њему је као примарна основа служила недалека планина у подручју Буавица, иза Острошких греда. Њени дијелови су Драме повинске, Пољане, Коњушнице, Попов до, Шурбатов до и Равни Пековића. Планина је од села удаљена око 6 km (1,5сат хода); до ње се долази готово окомитим ставом, једва са коњем. На њој власници имају своје дионице. Сем једне живе воде, зване Урошев до и 3 убла, као заједничких вода, ту је и 6 приватник бистијерни. Овдје су посједници имапги стаје (6) и 1 кућу. Данас. су запуштене.

Кунак је са својим пјешивачким залеђем, иако је од средишта Пјешиваца највише удаљен, вишеструко повезан. Поред осталог, гробље и црква су им заједнички са Повијом и налазе се на мјесту ав ан ом Башина вода (Повија), односно на јужној страни превоја Планинице. Са друге стране, држе се многе родбинске везе. Мјештани су се највише женили из Старе Црне Горе и Бјелопавлића. Кунак је иначе село које је од Цетиња, као средишта Старе Црне Поре, највише удаљено.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.