Порекло становништва насеља Дреноштица (по књизи Дреновштица), општина Никшић – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан
Положај села.
Припада Доњим Пјешивцима. Налази се у релативно изразитој ували издуженог облика, окруженој нагнутим странама брда Дрнишка и Плата. Увала је на уздужњој оси нагнута ка равни око Зете, па се доњи дио села назива Луг. Западно, изнад села пролази пут од Даниловграда преко Орје Луке за Богетиће, од кога се према насељу рачвају кракови – дуги 1,8 km, пзтрађени 1935, 1971. и 1972. г. Насеље је од Даниловграда удаљено 15., од Никшића 20 и од мјесног средишта у Богетићима 5 km. Почев са сјевера, граница атара пружа сe од Јасикова дола преко Ублине на врхове Побрдја и Дрмића (453 m), одакле скреће источно до изнад састава Зете и Обоштице. Даље се наставља Зетом до на Слапце, одакле повија западно ка врху Сувот Врела, те даље прелази преко пута Никшић – Богетићи и излази на врх Отореле Сове, а одатле окреће на југозапад преко Голиске долине на Неселени врх (1063 m) и преко Буковца до на Ком изнад Бамбрекове алуге. Затим скреће на сјевер до на врх Мраморја, те даље преко Дочића излази на Јасикови ком. У том оквиру атар је (З–И) дуг 7,4, широк (С–Ј) 2,2 km и захвата 16,32 km2 површине. Насеље ne (код цркве) налази на висини од 290 m.
Историјат.
Према Шобајићевим налазима, у Пјешивцима је „најјаче лужанско насеље било и се одржавано у селу Дреновштици, које се раније, како то наводи М. Болица називало Ранци. Тада је (1614) село имало 70 д. са 107 војника. Међутим, готово вијек раније, према турским дефтетрима из 1521. и 1523. г., Дреновштица је имала 16, односно 7 кућа, а насеље звано Pт 3 куће. „Име једне косе – каже Шобајић – која се пружа ниже села и зове Рцка главица, подсећа на старији назив Ранци. Ђурђев додаје да је „могуће, да је то мјесто Ранци“, које се код Болице наводи. Скоро два вијека касније Дипре и Сомијеp саопштавају да је Дреновштица има 27 кућа са 52, односно 60 војника. Године 1899. имала је 91 д. са 462 становника (249 м. и 213 ж; писмени 63 м. и 1 ж.). Према Ердсељановићу село је имало 90 д., према Шобајићу (1923) 95 и према поцацима из Речника места (1925) 96 са 389 становника. До 1948. број првих смањио се за 17, а других за 83. Затим је било: 1953 (78:301), 1961 (76:288) и 1971 (57:215). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 158, а 57 се доселило, и то 27 прије 1945, а остали послије. У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био је: са 1 (18:14), са 2 (10:10), са 3-5 (23 : 12), са 5–8 (18:16) и са 8 и више (7:5). Уједно је састав главних старосно-полних трупа био: прве 109 :74 (ж. 66:44), друге 121:82 (ж. 78:47) и треће 58:59 (ж. 36 :35).
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима, мјештани су били без школе 105:64 (ж. 85:54), са четворогодишњом 105:75 (ж. 43:36), са осмогодишњом 14:36 (ж. 6:20), са средњом 6:6 (ж. 1:2), са вишом школом (1: 0) и квалификовани радници (3 : 2), а неписмених је било 54:45 (ж. 47 : 38).
Структурна пак, домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка у исто вријеме је изгледала овако: без земље (6:1), до 2 ха (30 :21), са 2-5 (14:14), са 5-10, (19:13), са 10-15 (3:3) и са 15 и више ћа (4:5), односно пољопривредних 29:21, мјешовитих 40: 40 и непољопривредних 7:26.
У 1953. г. 10 активних издржавало је 170 лица; у пољопривреди 79 :94, а са личнии примањима било је 23. Однос истих лица у наредна два пописа ивмијенио се овако: активних је било 115 :81, издржаваних 157:109; y пољопривреди 67:65 и 48 :48, а са личним примањима 16:25.
Тип села.
Дреновштица имa релативно повољан географски положај. С једне стране она, заједно са Загорком, захвата најниже дијелове пјешивачке територије и непосредно излази у долини Зете, а с друге стране je поменутим путем повезана са Даниловградом, Богетићима и Никшићем. Топографски и педо-климатски чиниоци насељеног дијела атара пружили су доста повољну основу за рано оснивање овог насеља. Оно се састоји из главног дијела села са 39 и заселака: Туњева са 18 и Мејуријечја, Папратног дола, Церово долине, Корита, Руданова тора и Јаворова дола са по 1 кућом. Средње растојање између кућа у главном дијелу села је око 150 m, а засеоци су од средишта села у просјеку удаљени око 0,7 км. Село има 34 приземне и 29 кућа на изби; све су покривене тиглсм; дашчани плафон је у 28, малтерисани у 31, а 4 су без њега. У периоду 1918-41. г. извјесне преправке вршене су на 4 куће, а у периоду 1945-71. на 33. Истовремено је напуштено 5 кућа. Постојећи стамбени фонд евидентиран је 1971. као 58 сганова са 2388 m2, од којих су 12 из првом, 1 из другог, 25 из трећег и 3 из четвртог периода. Земљаљш под је имали 6, а електрично освјетљење 43 куће. Према врсти cy: 38 једнособних и гарсоњера, 15 двосообних, 3 посебне собе, 1 трособгни и 1 четворособни. Ови су били настањени.
Родови.
Септембра 1972. у селу су живјели:
-Перуновићи (17 д.),
-Баковићи (9),
-Пајовићи (5),
-Радуловићи (З),
-Мијушковићи (2) и:
-Перовићи (1 д.).
У међуратном периоду иселило сe 11 д. са 45 чланова (у Космет 10 и y Кавадарце 1), а послије 1945. под. 67 мјештана (у Никшић 39, а остали у Титоград, Даниловград, Београд, на Главу Зете и другдје). Повремено долазе углавном они што су исељени у прва три града. У Војводину су колонизована 4 д. са 27 чланова, а раније је y Америку ишло 35 мјештана. Међу мјештанима је у наведено вријеме било 60 лица са преко 55 година старости и 16 пензионера. Дневних миграната је 1971. било 13.
Воде.
Насеље се водом опскрбљује из извора, ублова и бистијерни. Изворе (Добрик и Врела) користе мјештани Туњева. У главнини села су два сеоска стара убла (Капоровац и Чаковац), у Церовој долини су 2 ублића и y Јаворовом долу истоимени убао и Јаворак. Бистијерне (15) су све приватне, осим једине сеоске, зване Беново, изграђене код школе 1929. год. Послије 1941. изграђено је 5 бистријерни.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Послије увођења електричног освјетљења 1955. домаћинства су прибавила 22 електрична шпорета, 12 фрижидера, 27 радио-пријемника (17 транзистора и 11 грамофона). До септембра 1972; г. није било електрифицирано још 10 кућа. Ипак ниједно домаћинство тада није користило само огњиште, већ је огњиште и обични шпорет користило 24, огњиште и електрични шпорет 11, само обични шпорет 12 и електрични и обични шпорет 11. С друге игране, само се у десетак кућа више задржао стари намјештај, док у осталим знатно преовлађује новија опрема.
Нарочито је она заступљена у обновљеним и реновираним кућама. Око таквих кућа обично је намијењен и изглед непосредне околине, посебно дворишта и дјелимично помоћних објеката, намијењених стоци, живини и остави. Прва оу уређенија, а структура других се умногоме мијења. Нестају ·сувомеђе појате, јер је ситне стоке веома мало, а штале за говеда су удобније, као и просторије које им служе као магацини или за сушење меса.
Околина, углавном недалека имања, укључујући мање окућнице се, због нагнутог терена, добрим дијелом простиру на подзиданим терасама или на већим, неравним и скраћеним комплексима.
Слично осталим пјешивачким селима и Дреновштица је имала сточарски карактер. Стога је користила релатино велику планину, која обухвата Буковац, Водне доле, Гола брда и Штрбину. Од села је удаљена (око 10 km, и до ње се иде преко Радменовца и уз Пишине стране. На нешто више од њене половине била су приватна имања, а остало братственичке дионице на којима је испаша била неограничена. Сем двију приватник бистијерни, осташе воде – ублови, звани Буковац, Водни до, Вратишев до и Брлог – биле су заједничке. Углавном до 1941. тамо је љети изјављивало стоку око 30 д. Тамо су она имала и своје колибе. Неколико њих је (5–8) стоку давало другима на чување. До сада cy се одржале 4 колибе, (толико домаћинстава изјављује сада мања стада), а остале су запуштене.
ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)