Порекло презимена, село Вучи До (Цетиње)

19. август 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Вучи До, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово мало село налази će y средишњој зони ћеклићке територије. Настало је и развило се у истоименом долу, смјештеном између брда, сјеверозападно од Кућишта. Краком колског пута дугим око 0,3 km, изграђеним 1910. године, повезано је са главним путем Цетиње –  Чекање – Чево. Поред плодног и заклоњеног дола чијим је ободом главнина села размјештена, атар захвата и околно, претежно огољело брдско и мјестимично доловито подручје. Ограничава га линија која, почев са сјевера, води од Симуње (Од Старог кућишта) преко Павлове стране до на Црни врх, па се даље преко коте 1104 спушта низ Липљу страну до пута за Цетиње (прелази га код задружног дома) и наставља се стазом од Мулиновог почивала до Локања. Одатле преко Рањевог врха скреће ка западу и подножјем Вршања излази на Крушкову љут, а затим иде стазом до Јасикове рупе, те код Убаљске ластве прелази пут Цетиње – Уба па стазом до Симуње, тј. на главни пут код Старог кућишта. Тако уоквирен, атар је дуг (СИ–ЈЗ) 4,3 и широк (С–Ј) 1,1 km, захватајући 4,84 км2 површине. Насеље је (код цркве) на висини од 880 m.

Историјат.

Замеци насеља су несумњиво стари колико и код сусједних села, у првом реду најближих Кућишта. На ту претпоставку, без обзира на то што се Вучи До не помиње у вријеме кад и та села (како смо то навели), упућује сам морфолошки положај села и његове повољне природне одлике. Њу такође поуздано индицирају и ·Ердељановићеви налази, према којима су они „успомене на врло давнашње људско становање“. Као махала села Ћеклића, Вучи до је према турским дефтерима 1521. и 1523. године имао 9, односно 3 куће. Каснији подаци о насељу према изворима које смо користили свакако су укључени у опште податке за Ћеклиће, јер их за Вучи До све до друге половине прошлог вијека посебно нема. Године 1865. имао је 19 д., а 1879. 16 са 78 становника (42 м. и 36 ж.) и 1903. 14 д. Казујући да је у насељу настањено само једно братство, које се по своме селу зове именом „Вучедољани“, Ердељановић наводи да је y њему тада било „двадесетак домова”. Према подацима из 1925. село је заправо имало 21 д. са 87″ становника. До 1948. број првих је опао за 9, а других за 35. Затим је било: 1953 (14:52), 1961 (11:51) и 1971 (10:41). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1:0), са 2 (1:3), са 3-5 (2 :3) и са 5-8 (7 :4). Уједно је састав главних старосно–полних група био: прве 25 : 17 (ж. 15:4), друге 21: 16 (ж. 12 : 12) и треће 5 : 8 (ж. 3:5).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били: без школе 18 : 5 (ж. 13 : 12), са четворогодишњом 14 : 14 (ж. 7 : 6), са осмогодишњом 2 : 8 (ж. 1:2), са средњом 0:2 и квалификовани радници (0 : 1), а неписмених је било 12:6 (ж. 11:12);

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље 3:2, са 5–10 ha 1:1 и са 15 и више ћа 7 : 7, односно пољопривредних 7:4, мјешовитих 1:4 и непољопривредних 3:2.

У 1953. години 18 активних издржавало је 40 лица; y пољопривреди 17:33, а са личним примањима била су 3 лица. У наредна два пописа тај однос се измијенио тако да је активних било 13 : 16, издржаваних 37:24; y пољопривреди 9 : 10 и 19:20, а са личним примањима 1:1.

Тип села.

Иако су од главнине села, која је знатно збијена, двије куће извјесно подвојене (једва у Јасену а друга у Мулиновом Почивалу), насеље је ипак збијеног типа. Има укупно 10 кућа, од којих су 6 приземне, 3 на изби и једна двоспратна; тиглом је покривено 9, а сламом 1; дашчани плафон је y 4, малтерисани y 5 и без плафона је 1 кућа. Тек у новије вријеме је извјесним преправкама захваћено 5 кућа. У селу је пописано 10 станова са 501 м2, од којих су 4 из првог, 1 из другог, 3 из трећег и 2 из четвртог периода; 4 су имала отворено огњиште, 1 под од земље а 8 електричну струју. Према врсти су: 8 једнособних и гарсоњера и 2 двособна; сем ·2 стана који се углавном користе за одмор и рекреацију, остали су стално настањени.

Становништво.

Августа 1972. год. у селу су живјели:

-Гвозденовићи (2),

-Пророчићи (3),

-Вицковићи (3) и:

-Јовановићи и Пајовићи по 1 д.

Повремено долазе 2 д., а запуштене су 2 куће. Послије 1945. иселила су се 24 лица (2 у Боку, 2 у Краљево, а остали у Цетиње). У Војводини су колонизована 3 д., а у Америку су ишла 4 мјештанина.

Воде.

Село се водом опскрбљује из 3 убла и 5 бистијерни. Први су сеоски и давно су направљени, а бистијерне су приватне; од њих је само једна изграђена послије 1945. Сем њих, у Рањевом долу, удаљеном од села око 4 km, и Вршању, удаљеном око 6 km, гдје су Вучедољани изјављивали браве, налазе се 2 воде. У првом мјесту је истоимена жива вода, а y другом бистијерна. Тамо су нека домаћинства на приватним дионицама имала своје стаје, јер су овдје била главна пасишта и брањевине.

Остали подаци о селу.

Електрична освјетљење село је добило 1955. године. До јула 1973. било је електрифицирано 8 кућа; тада је само 1 д. имало електрични шпорет, фрижидер и телевизор, а остала огњишта и обичан шпорет. У опреми станова готово су подједнако заступљене новије и старије ствари; додуше њихов размјештај је, посебно y реновираним становима рационалнији и погоднији.

Што се тиче помоћних објеката, дворишта, окућница и удаљености и распореда имања – све је то сасвим аналогно сусједним селима. Сеоска планина (Рањев до и Вршањ) користи се не само љети него и зими – попут Челинца.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.