Порекло презимена, село Врела (Цетиње)

19. август 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Врела, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се на 9. километру пута од Цетиња према Будви, од које је село удаљено 25 km. Смјештено је десно од пута, између Весековог ждријела, Коцељске главице, Веље стране, Рудинице и Гроздијеља до Бијелог Ждријела. Краком дугим 1,8 km изграђеним 1935—39. године, повезано је са односним путем. Насеље је размјештено на пристранцима главица које окружују повећу, разбијену увалу. Присојни положај у подгорини Ловћена, живе воде и дјелимично заравњене зиратне површине, распоређене између Угања и Обзовице, природно су погодовали оснивању насеља.

Атар села ограничава линија која почев са сјевера води од пута Цетиње – Будва (од повише Горњих понора) па поред тога пута на југ до Веље горе, а затим преко Више цера и Попратне вале скреће ка западу и, обухватајући Падиш, Мали Плећник и Пољашки до, излази на Цимов бријег. Одатле се наставља према сјеверу, заобилази Шевари до и врх Греда те преко Тигларице и Баљица излази на пут Цетиње – Будва. Дуг (З–И) 3 и широк (CИ-JЗ), 1,7 km, атар захвата 5,10 km2 површине. Насеље је (код цркве) на висини од 690 m.

Историјат.

Врела се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1485. године. Према казивању Угњана, које је забиљежио Ердељановић, „на врелима је у доба Иван-бегова било на 70 кућа, па кад су тамо доходиле слуге Иван-бегове да узимају воду и да перу на врелима, потуку их Врељани, те су од војске Иванбегове морали сви бјежати”. Навели смо да се Угњи, Врела, Очинићи и Бјелоши уопштено називају Конак или Конаџије, и то „зато што су заиста по њима коначили Зећани идући на катуне”. „Као Угњи и Врела су”, каже Ковијанић, „била на главном путу Котор – Подгорица – Плав – Пећ, гдје је било средњевјековно караванско појиште и одмаралиште, а по свој прилици и караванско преноћиште — Koнаци”. Према турском дефтеру из 1521. године Врела су имала 7 кућа. Ердељановић је y селу евидентирао 24 д., а 1925. било их је 30 са 145 становника. До 1948. број првих и других смањио се за по 4. Затим је било: 1953 (35 д.: 147 становника), 1961 (33:129) и 1971 (21:68). Од задњег броја те године у мјесту је од рођења становало 50, а 18 се доселило, и то 12 до 1945, а остали послије. Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (6 : 8), са 2 (4:2), са 3-5 (8:4), са 5-8 (15:6) и са 8 и више (0 : 1). Истовремено је структура главних старосно–полних група била: прве 52:26 (ж. 29 : 16), друге 52:27 (ж. 29 : 15) и треће 25:15 (ж. 14:11).

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 34:21 (ж. 28 : 19), са четворогоцишњом 62:29 (ж. 25 : 13), са осмогодишњом 2:3 (ж. 0 : 1), са средњом 0 : 1 и квалификовани радници 1:4 (ж. 0 : 2), а неписмених је било 16 :15 (ж. 16 : 15).

На другој страни је у истом периоду структура домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (3 :3), до 2 ha (6 : 16), са 2-5 (18:2), са 5-10 (5:0) и са 10-15 (1:0), односно пољопривредних 14 : 8, мјешовитих 16:3 и непољопривредних 3 : 10.

У 1953. години 58 активних издржавало је 84 лица, у пољопривреди 51:63, а лица са личним примањима било је 5. Тај однос се током два наредна међупописна периода измијенио тако да је активних било 39:23, издржаваних 79:49; у пољопривреди 21 : 13 и 22 : 14, а са личним примањима 11:5.

Тип села.

Врела се састоје из главног дијела села са 17 кућа и других мањих, извјесно подвојених дијелова, као што су Мокри до са 1, Баљици са 4, Градина са 1, Јагњило са 4 и Рођенова скала са 2 куће. Власници двију кућа y Рођеновој скали живе – један у Војводини, други у Цетињу.

Куће и имања овдје дају y закуп. Приземних кућа има 7, а на изби 22; све су покривене тиглом, дашчани плафон је у 22, малтерисани у 6 и у једној га уопште нема. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,4 km. У периоду 1918—41. год. само су 3 куће биле захваћене преправкама и доградњом, а послије 1945. готово све. Од пописаних 29 станова са 1160 m2 15 je из првог, 6 из другог, 3 из трећег и 5 из четвртог периода; 8 их је тада имало отворено огњиште, а 27 електрично освјетљење. Према врсти су:  23 једнособна и гарсоњере, 3 двособна и 3 посебне собе; стално настањених је 21, а напуштених на дуже вријеме 8.

Становништво.

У селу су јуна 1974. Живјели:

-Лагатори (10 д.),

-Капе и Беладе (по 3),

-Мировићи (2) и:

-Зубери (1 д.).

Послије 1945. год. иселило се 35 особа; сада повремено долази 21 д, у Војводину је колонизовано 5 д. са 17 особа. Раније је y Америку ишло 13 мјештана. Сада има 12 дневних миграната (до Цетиња) и 22 становника старија од 55 год.

Воде.

Због обиља воде село је добило име Врела. Умјесто непосредног узимања воде на извориштима, како је било раније, сада се више користе чесме (укупно их је 10), направљене на водоводу којим је каптирана вода за снабдијевања Цетиња. Са извора, наиме, званог Плавичица проведене су цијеви на главни водовод; спајају се у засеоку Мокри до. Тај крак је дуг 1 km, а изграђен је 1967. год. Са тог извора је 1917. год. Аустрија била спровела водовод на Обзовицу (радио је помоћу пумпе), одакле се Цетиње снабдијевало водом. Истим правцем је, како смо навели, касније изграђен водовод од Црмнице. Од извора се сада користи још Градина, док је на самом извору Главичици направљена једна чесма.

Посебни значај за село има поток који (дуг 1 km) протиче кроз њега. Извире из пећине која се налази изнад села у подножју Веље стране, а понире у један шкољ (рупчагу) на ливади код цркве, ниже цесте. На потоку су била 4 млина — 2 приватна и 2 братственичка (Капа и Белада). У њима се радило у смјенама. Аналогно млиновима у Годињу, овдашњи су такође имали „стаје“ по 24 часа. Увођењем водовода један дио воде је каптиран, па су млинови смањено и са прекидима радили до прије 10 година. Овдје се доносило мливо из Цуца, Ћеклића, Цетиња, дијела Љуботиња и других крајева. Два братственичка млина поклонио је 1786. год. владика Петар 1; један Капама, а други Беладама. Прије тога, били су у посједу Цетињског манастира. Њему су до другог свјетског рата давали ренту y натури. Поред тога поток се користи за наводњавање.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Послије увођења електричног освјетљења 1959. год. те уједно обнове и преправке кућа, већи дио домаћинстава прибавио је нове ствари за покућство; сада 11 њих има фрижидер, 3 телевизир, 17 радио–пријемник, 5 електрични шпорет и др. У великој мјери је потиснут стари намјештај, тако да сем малих ручно рађених ниских столица и скриња за оставу, од старих ствари готово да ништа није остало. Сам размјештај ствари у кућама знатно је попримио обрисе градског комфора.

У том погледу, Врела су, попут осталих села Конака и других, Цетињу ближих села, умногоме стекла обиљежја приградских насеља. Главни чиниоци који их чине таквима јесу постојећи путеви, електрификација, аутобуске везе, дневна миграција и вишеструка зависност од Цетиња.

Распоред кућа y селу је углавном такав да њихове локације обухватају релативно довољно околног простора на коме су дворишта, Haјчешће ограђена, и додатни објекти за стоку, раније много више за овце, а сада поглавито за говеда, живину, свиње и оставу. Они су овдје обично покривени тиглом или лимом и мање их је са сувим него са кречним зидовима. Око кућа су и мање површине, односно „зграде“ које се користе као окућнице или као њихови дијелови, Друга имања су још увијек знатним дијелом y братственичким потесима, размјештена како y равном тако и околном брдском дијелу атара, Средња удаљеност ораница и ливада од кућа је око 0,8, а пасишта, шума и брањевина од 2 до 3 km.

Што се тиче амбијента, село одаје врло пријатан утисак.. Његови дијелови и куће повезани су колским путевима и стазама, тако да су и тиме наглашени као микроруралне цјелине. Топографски су експонирани тако да им је ·прилаз релативно повољан. Инсолирани су у оној мјери која „захтијева“ да куће имају и свој вањски — отворени простор у виду, у овом случају не малих тараца. Новија реновирања су и у том погледу била видно усредсређена. Она се огледају у ширењу старих и отварању нових прозора и ту и тамо врата и степеништа. Општи изглед села пријатно употпуњавају и непосредни благи обриси пејзажа и живе воде, те и окомите контуре дотичне подгорине Ловћена.

Најстаријим дијелом села сматра се мјесто гдје се налазе зидине млина који је Петар I поклонио Беладама. Држи се такође да су се овдје из Угања први доселили (прије око 300 год.) Лагатори. По свој прилици Врела су првобитно била угањска пасишта, па су их Угњани касније почели насељавати, и то прво Лагатори. Они су заузимали и најбоље дијелове села.

Крупан утицај на напредак села долазио је од оних мјештана који су ради зараде ишли у друге земље. Враћајући се са релативно добрим зарадама, куповали су имања и стоку и дограђивали куће. Тако је, рецимо Лука Лагатор, вративши се из Америке 1931. год., купио 5 рала земље (на то се гледало као на нешто недостижно), тако да је имовину увећао на 18 рала, а имао је такође 2 вола, 2 краве и око 50 брава.

У исто вријеме у селу је било и сиромашних људи, који су надничили или узимали земљу под аренду. Многи мјештани су увелико продавали дрва за огрев или правили кречане, било за подизање кућа у селу или ради продаје.

Сеоска планина се простире југоисточно и источно од села, а граничи се – према истоку љуботињском, према југу брајићком и према југозападу угањском планином. Тај простор захвата сјевероисточне обронке Ловћена, Односно дијелове на Коцељској главици, Падежу, Зановетном бријегу, Кориту и Ромој страни. Сва је та „планина” у приватним посједима, тј. испарцелисана, укључив ту и шуме и испаше. Ови посједи, раније сматрани незамјењивим, били су врло уносни и представљали су основу за држање ситне стоке, а такође и за сјечу и продају дрвета. Данас се они, међутим, веома мало користе.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.