Порекло презимена, село Велестово (Цетиње)

Порекло становништва села Велестово, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се источно од Чева. Кроз село пролази пут Чело–Даниловград. Од Цетиња је удаљено 38, од Чева 6 и од Даниловграда 20 km. Захвата простор између Копитника, Лисца и Барјамовице. На њему се стеру увале, судолице и делови. Највећим дијелом су на удолинастом потезу, паралелно путу ка Марковини, тј. Данилограду. Због свог топографског положаја, проходност у главном, насељеном дијелу атара је релативно лакша него у многим другим селима. Насеље је размјештено по обоцним пристранцима увала или при мањим кршевитим узвишењима.

Сви његови дијелови су углавном на домаку пута. Атар села граничи линија која, почев са сјевера, води од Иванове рупе па се преко Мојашеве рупе спушта на Локањ и Глогов до, гдје прелази пут за Марковину, а одатле на југоисток преко Вучића, Стрмца и Гусарице, па даље прелази стазу за Барјамовицу, тe обухватајући Криву и Бостур, излази на Лисац. Одатле се наставља на сјевер поред Оприше и преко Попових долина, гдје прелази пут за Чево, на даље иде преко Клечака, Крушковца, Делиних бора и Мостова до на Иванове рупе, дуг (З–И) 4,2 и широк (С–Ј) 4 km, атар захвата 16,67 km2 површине. Село је (код цркве) на висини од 920 m.

Историјат.

Топографски облици села и њихова близина Чеву довољно су индикативни за констатацију да је и Велестово, као дио разбацаних озриничких агломерација, старо насеље. Ердељановић то потврђује налазима о катуновању старих Зећана у овом крају. Срећу се овдје мјеста „старих катуништа”, а заселак Вуков Под „прозват је по неком Вуку Зећанину који је овамо ,издизао’ на стаје”.’

Године 1865. Велестово је имало 74 д. а 1883. и 1903. 65, односно 80 д. Ердељановић је у селу евидентирао 55 д., а према подацима из 1925, било их: је 56 са 315 становника. До 1948. год. број првих смањио се за 5, а других за 138. А затим је било: 1953 (49:203), 1961 (51:181) и 1971 (30:111). Од задњег броја те гадине y селу су од рођења живјела 84 лица, а 27 се доселило, и то из сеоских насеља исте (16) и других општина Ц. Горе (11). До 1945. год. доселило се 17, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (1 :4), са 2 (14:8), са 3–5 (10 : 10), са 5–8 (13:7) и са 8 и више чланова (3 :1). Истовремено је .структура главних старосно–полних група била: прве 77 : 34 (ж. 34:16), друге 63:44 (ж. 39:24) и треће 41:33 (ж. 21:21) .

Структура становништва.

Према образовним обиљежјима, мјештани су били без школске спреме 71:22 (ж. 46:16), са четворогодишњом 73:57 (ж. 36:32), са осмогодишњом 8 : 18 (ж. 0:6), са средњом 1:2 (ж. 1:0), са вишом 0 : 1 и квалификованих радника 1: 0, а нећисмених 53:18 (ж. 37:15).

C друге стране је y исто вријеме структура домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка била: без земље (8 : 1), са посједом до 2 ха (0:2), са 2–5 (7:5), са 5—10 (10:12), са 10—15 (6:5), и са 15 и више ха (20 : 5), односно пољопривредних 23 : 12, мјешовитих 20 : 9 и непољопривредних 8:9.

У 1953. години 70 активних издржавало је 124 лица; у пољопривреди 59 : 100, а са личним примањима било је 9 лица. Однос истих се за два наредна међупописна периода измијенио тако да је активних било 52:44, издржаваних 107:51; y пољопривреди 42:37 и 59:41, а са личним примањима 22 : 16 лица.

Тип села.

Куће y насељу су разбијене по групама. Додуше, та разбијеност није тако изразита као у цуцким или неким другим озринићким (нпр. у Ластви) селима. Но, ипак се Велестово, без обзира на то што поменути пут извјесно обједињује и повезује поједине дијелове села, може сврстати у разбијени тип насеља. Његову главнину чини дио звани Раван (Ердељановић га као дио територије села оправдано назива Велестовска раван) са 20 кућа а остали дијелови номинирани као засеоци cy: Вуков под са 6, Бабин крш са 4 и Брешков до са 3 куће. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,7 km. Међу кућама су 22 приземне, а 11 на изби; тиглом је покривено 26, а сламом 9; дашчани плафон је у 14, малтерисани у 10 и без њега је 9 кућа. Извјесним мањим оправкама y периоду 1918—41. год. било је захваћено 11, а послије 1945, махом доградњом, 9 кућа. Стамбени фонд села пописан је као 30 станова са 1264 m2, од којих су 8 из првог, 14 из другог, 9 из трећег и 2 из четвртог периода; 4 стана су имала отворено огњиште, 7 земљани под, а ниједан није имао електрично освјетљење. Према врсти су: 18 једнособних и гарсоњера, 11 посебних соба и 1 трособни; сви су били настањени.

Становништво.

Августа 1973. y селу су живјели:

-Станојевићи (14),

-Мићуновићи (7),

-Вукотићи и Абрамовићи по 2 и:

-Вујовићи и Митровићи по 1 д.

Послије 1945. иселила су се 82 лица; y Војводини су колонизована 2 д. Повремено долазе чланови 15-ак домаћинстава. Највише. исељених живи у Титограду, Цетињу, Београду, Даниловграду. Раније јена рад ундруге земље ишло 9 мјештана. Сада је y селу 24 лица старија од 55 година а пензионера има 7.

Воде.

Село се опскрбљује воцом из 6 ублова и 17 бистијерни. Први су стари, неки су више природне јаме. Заједнички су — било за читаво село, као што је тзв. Јабучка бистијерна (усред Равни), или за поједине засеоке, као што су: Бабина јама (у Вабином кршу), Крушка (у Вуковом поду) и Љесковац (у Брешковом долу). Бистијерне су приватне, а изграђене су углавном послије 1918. године (4 послије 1945. године).

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Село још није добило електрично освјетљење, тако да 9 д. сада користи само огњиште, а остала шпорет и ormxmrre. Ha ипак су видне промјене y намјештају и покућству, посебно у оним кућама које су украј пута или ближе њему. Од старих кућних ствари задржале су се оне што су везане за огњиште и упретњак (вериге, демироџак или пријеклад, црепуља, сач, троношке и столовачи), а Од оних за оставу: скриње, кашуни, ладице, полице или сканцијере и сл.

Дворишта и обори су и овдје, с обзиром на сточарство, као некадашње главно занимање, неодвојиви дијелови уже локације станова. Величина једног и другог (мада у ствари просторно чине једно) испред или око свих кућа битно је предодређена локалним облицима терена.

Нешто мања дворишта су код оних кућа које су поред самог пута, а остала су обично Од 50 до 200 m2 — најчешће ограђена сувомеђомо тако су грађене и појате (све покривене сламом) које су у њиховом саставу. Има их 27; добрим дијелом су у лошем стању, јер се много мање користе него раније. Њихова поткровља са отвором на листри користе се за оставу сточне хране и алата.

Омање обрадиве површине око, или на ближем домаку кућа користе се као окућнице или тзв. „зграде“. Највише су намијењене поврћу, док се већи зиратни потези, били они ближе или подаље од кућа, користе за житарице или кромпир, за који су ондашњи услови веома погодни. Сем пасишта, брањевина и ранијих листобера, који су у просјеку удаљени до 1 km, остала имања, извјесно груписана као субатари заселака, релативно су мање удаљена него она у више разбацаним селима. Она су, уколико природно довољно нијесу „заштићена“, мање–више ограђена, често подужим сувомеђинама.

Исто тако, мада нешто мање, ограђени су посједи и y сеоској „планини”, која се за Раван налази у Лисцу, а за остале засеоке у Копитнику. На њој су сем приватних посједа, који служе за обраду или као пасишта, заступљене релативно мање комунице намијењене испаши. Ради дужег боравка током године, ту су, нарочито раније, подизане колибе и торови. Преко љета, пак, због оскудице у пићу, овце су се изјављивале на Дурмитор или Лукавицу. Прије 1941. године то је у просјеку чинило око 25 д., и то са повећим стадима, а данас само 8–10 домаћинстава.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.