Порекло становништва села Ублице, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово мало бјеличко село налази се између двају брда – Гаја и Дебелог бријега, а окружују га села Диде, Просени До, Пејовићи и Предиш. Од Ресне је путем за Бату и краком који за њега везује село (изграђен 1969. год.) удаљено 2,5 km. Насеље се развило на ободима два подвојена сусједна дола — Убличког, гдје је његов главни дио, и Долова, око кога је истоимени заселак. Између њих, ближе Доловима, пролази пут за Бату, Трешњево и Грахово. Граница атара почев са сјевера води од Почековице на југ преко Гаја до на Милатков до, а затим преко Присоја до пута Бата—Цетиње, одакле процужава стазом Дуб — Долови и њоме прелази пут Бата – Цетиње излазећи на Мрамор. Одатле нагло повија на исток и преко Присоја избија на Почековицу. Дуг (С-Ј) 1,9 и широк (З–И) 1,7 km атар захвата 3,20 km2 површине. Средина села је на висини од 850 m.
Историјат.
Погодни природни услови, нарочито y Убличком долу, као и многи материјални и топономастички налази у читавом овом крају упућују на закључак да су и први замеци овог села прилично стари. Говорећи о Власима и њиховом „сточарском номадизму”, о којима „скоро у сваком племену Катунске нахије има разних успомена и трагова (међу којима су „најзначајнији и најмногобројнији они у Бјелицама), Ердељановић као примјер навоци Блашки до y Ублицама „за који се прича, да му је име дошло по Власима који су доходили из Херцеговине и y томе долу привремено почијевали” (катуновали-ПР). Топоним Пандурица, којим се назива главица изнад тог дола, указује на Претпоставку да су Власи ту држали стражу. Ово утолико више што се у сјеверном дијелу села налази мјесто Катуништа, гдје су у „старо доба стајали катуни” по свој прилици, каже Ердељановић „тих Влаха“. То што се пак у турским дефтерима Ублице конкретно не помињу, није сигуран знак да их тада није било. Јер могле су оне, као у то вријеме веома мало насеље, бити завсдене y саставу сусједних већих села.
Ердељановић је y селу евидентирао 15 д., а 1925. г. било их је 18 са 130 становника. Затим: 1948 (15:65), 1953 (18 :102), 1961 (15:86) и 1971 (13:56). У задња два пописа састав домаћинстава према броју чланова био је: са 1 (0 :2), са 2 (1 : 3), са 3—5 (6:4), са 5—8 (4 : 3) и са 8 и више (4 : 1). Истовремено је структура главних старосне–полних група била: прве 38:22 (ж. 18 :9), друге 34:23 (ж. 17 : 13), и треће 14:11 (8:5).
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 38 : 11 (ж. 29:9), са четворогодишњем 28:31 (ж. 10 : 14) и са осмогодишњом 0:3, а неписмених је било 26 : 11 (ж. 19 :9) лица.
С друге стране је y исто вријеме структура домаћинстава према величини посједа и изворима прихода била: без земље (0 :0), до 2 ха (0 :7), са 2–5 (1: 0), са 5—10 (3:6), са 10—15 (1:0) и са 15 и више ха (10 :0), односно пољопривредних 10:8, мјешовитих 5 : 1 и непољопривредних 0:4.
У 1953. години 46 активних издржавало је 45 лица; y пољопривреди 41:56, а са личним примањима била су 2. У наредна два међупописна периода тај однос се измијенио тако да је активних било 26:20, издржаваних 56 :3; y пољопривреди 24 :18 и 48:31 и са личним примањима 4:3.
Тип села.
Због подвојености једног дијела села — Долова са 4 куће, те главнине села, y којој је 10 релативно збијених кућа, Ублице се могу уврстити у насеље збијеног типа. Заселак Долови налази се на лијевој страни пута Ресна — Бата, између Симуње и Прасичине главице, тј. између Дуба, Ублица, Дида и Убла ‘Беклићког, а удаљен је Од средине села око 1,5 km.
Село има 12 приземних кућа, 1 на изби и 1 двоспратну. Тиглом је покривено 5 и сламом 8 кућа; дашчани плафон имају 4, малтерисане 3 и без плафона је 6. Преправкама и доградњом је тек послије 1945. године захваћено 6 кућа. Најчешћи облик преправке је одвајање собе од кухиње. Кухиње су обично пространије и y њих се улази на стара врата, која су најчешће по средини куће. Постојећи стамбени фонд пописан је као 12 станова са 374 m2, од којих су: из првог периода 1, из другог 8, из трећег 2 и из четвртог 1. Те године су само 3 стана имала електричне инсталације. Према врсти су 7 посебних соба и 5 једнособних и гарсоњера, сви су били настањени.
Становништво.
У селу су јула 1973. живјели:
-Правиловићи (8),
-Бојовићи и Ћетковићи (по 1 д.).
Послије 1945. год. из Убличког дола се иселило 11 д. са 81 чланом, а из Долова 2 д. са 13 чланова; највише у Цетиње и Боку. У Војводини је колонизовано 5 д.; вратила су се 3. Сада повремено долазе y село 3 д. из Цетиња. Раније je на рад у Америку ишло 10 мјештана.
Воде.
Село се водом опскрбљује из 2 убла (живе воде у Убаљском долу), званих Велики и Мали уба (први не пресушује, а други често пресуши) и 2 бистијерне y Доловима (1 приватна и 1 заједничка). Сем њих, око села се налазе још 4 убла (Блаца, Врбица, Спињишар и Почековица). Међу њима је највећи Врбица (зову га Велики уба), који је заједнички за три села (Диде, Дуб и Ублице). Налази се између Убаљског дела и Долова; пречник му је око 40 m, a дубина 4—6 m; сматра се да је стар око 300 година.
Остали подаци о селу.
Електрично освјетљење уведено је 1970. г0дине. Ипак, само 4 куће су електрифициране. Огњиштем се служи 5 ; њиме и шпоретом 6, а огњиштем и електричним шпоретом 2 д. Само 1 д. има телевизор и фрижидер, а 4 радио-пријемник и транзистор. Сем два имућнија домаћинства, која углавном имају савремено покућство, остала располажу старијим. Код размјештаја ствари y њиховим кућама мало се што измијенило.
И овдје, изузев оне на изби, све куће на домаку дворишта или обора имају појате за стоку, живину и крмад. Појате намијењене стоци обично су по гредама (y поткровљу) прекривене „љесом” (плетена ограда од нешто дебљег, витког и отпорног прућа). Тај простор испод крова (овдје готово искључиво сламеног) користи се за оставу сточне хране, најчешће сијена. Поглавито грађене као сувозидине, појате су доста ниске, али очигледно вјешто и чврсто озидане.
Саме куће, међутим, немају посебне просторије за оставу. Иначе скромни пољопривредни алат држи се ма гдје у кући, а жито се обично ставља y кошеве изнад огњишта — „на сушило”.
Главни и најбољи дијелови имовине (Укључујући окућнице) налазе се у оближњим доловима. Ово особито важи за y том погледу изразити Убаљски до. Имања y њему су непосредно пониже кућа, дјелимично терасирана и подзидана. Ту су оранице за усјеве и поврће и мање воће. Међутим, шуме и пашњаци су више по периферији села. И једно и друго се и у овом, као и y другим знатним подручјима Старе Црне Горе, може сматрати истим: преовлађујуће камењарске површине су махом прошаране шумом и понегдје „ливадицама”. Ту су уједно и брањевине, y којима свако, обично по Благовијести чува стоку.
Село нема катуне. У скорије вријеме понеко даје стоку на чување y Дробњацима.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)