Порекло становништва села Уба, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово ћеклићко село налази се y дубоком истоименом. долу, сјеверно од Вучег Дола. Ширим захватом простире се Од Симуње до Вршања. У том оквиру ширило се из свог првобитног језгра у Ублу. Његови засеоци настали су поред долова и мањих увала или на њиховом домаку, по пристранцима брда и главица. Гледано према морфолошким елементима терена, село је смјештено помеђу Вучег и Драгоми Дола, односно на потезу од средишње, доловито-врљугаве ћеклићке удолине којом пролази пут Цетиње—Чево—Никшић на преко поменутих села до Језера. Од тог пута је Удаљено 2 km; од ћеклићког мјесног средишта y Кућиштима око 4, од Цетиња 19 и Котора око 40 km.
Граница његовог атара, почев од сјевероистока, води од Симуње (код Старог кућишта), те спуштајући се на југ стазом која се пружа мало даље од цесте Цетиње–Чево до Пећине прелази пут за Убао и продужава преко Убаљске љути до на Веље осоје. Одатле се поред Конопашког дола и подножјем Вршања наставља до на Гомилице, затим скреће на сјевер преко Ноћавог врха, Понарне и Гораничне рупе, Алуге и Крпачке воде до на Симуњу. Дуг (СИ-ЈЗ) 3,4 и широк (С-Ј) 1,8 km, атар села захвата 6,12 km2 површине. Насеље је (код цркве) на висини од 880 m.
Историјат.
Да је Уба „врло старо” село, каже Ердељановић, „сведоче нам многобројне успомене и остаци од негдашњег, и то несумњиво врло давнашњег становништва“. Преци данашњих мјештана досељавајући се овдје y 17. вијеку затекли су „стара братства и родове”. У дијелу села званом Слатковићи одржале су се старе „кућиштине” грађене од кружних сухомеђних зидина, а топоними као што су Семељ, Ороп до, Оропска главица и Татулов до са Татуловим Ждријелом указују на давнашње присуство Влаха.
Прве податке о Ублу и Слатковићима налазимо у турским дефтерима 1521. и 1523. године. По првом су Слатковићи као махала села Вјелице имали 12 кућа, док се у другом само помињу, а Уба као махала села Беклића – по првом 9, а по другом 4 куће. Године 1865. заједно се Драгоми Долом имао је 36 д., а 1879. у њему су била 24 д. са 119 становника (51 м. и 68 ж.). Ердељановић је y селу евидентирао 28 д., а према подацима из 1925. год било их је 30 са 175 становника. До наредног пописа 1948. број првих је опао за 9, а других за 92; затим је 1953. било 19 :86, 1961 – 19 :75 и 1971 – 21 :75. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (2 :4), са 2 (5 :5), са 3-5 (6:7), са 5—8 (4:4) и са 8 и више чланова (2:1). У исто вријеме структура главних старосно–полних група мјештана била је: прве 30 :25 (ж. 17:12), друге 26:27 (ж. 17 : 14) и треће 19:23 (ж. 10:6).
Структура становништва.
Према образовању, мјештани су били: без школе 24 : 32 (ж. 18 : 26), са четворогодишњом 28 : 26 (ж. 14 : 11), са осмог0дишњом 1 : 80 (ж. 0 : 2), са средњом 0 :2, а квалификованих радника је било 0:2, и неписмених 18:28 (ж. 16:24).
У исто вријеме доходовна и посједовна структура домаћинстава била је: без земље (0 : 1), до 2 ha (3 : 1), са 2—5 (5 :2), са 5—10 (4 :3), са 10–15 (3 :4) и са 15 и више ћа (4 : 10), односно пољопривредних 17:6, мјешовитих 2 : 8 и непољопривредних 0 : 7.
У 1953. години 38 активних издржавало је 46 лица; у пољопривреди 37:43, а са личним примањима било је 2. У наредна два пописа тај однос се промијенио овако: активних је било 30:21 и издржаваних 44 : 40; у пољопривреди 28 :19 и 36 :31, а са личним примањима 1:14.
Тип села.
Уба је полуразбијено насеље. У старом истоименом средишту које и сада чини главнину села има 12 збијених кућа, док је у релативно удаљеним засеоцима — Алузи 2, y Слатковићима 1 и у Гомилицама 1 кућа. Приземних кућа је 9, а на изби 7; тиглом је покривено 11, а сламом 5; дашчани плафон је у 8, малтерисани у 4, а без плафона су 4 куће. Извјесне преправке и доградња на неким кућама извршене су тек у новије вријеме. Према подацима из 1971. год. од постојећих станова – 9 је из првог, 5 из другог и 2 из трећег периода са укупно 530 м2; у 12 станова користи се огњиште. Према врсти су.: 9 посебних соба и 7 једнособних и гарсоњера, а према коришћењу – 13 је било стално настањено, 1 привремено и 2 напуштена на дуже вријеме.
Становништво.
У селу су септембра 1972. године живјели:
-Вујовићи (6),
-Драгутиновићи (3) и:
-Вујошевићи (2 д.).
Послије 1945. год. иселило се 55 лица, од којих по 8 у Котор и Титоград, а остали y Цетиње. У Војводини је колонизовано 5 д. Повремено долазе 3 д. Раније је у Америку ишло 9 мјештана. Августа 1974. г0дине у селу је било 21 лице старије од 55 година.
Воде.
Село се водом опскрбљује из 4 убла и 12 бистијерни. Ублови су више-мање стари, нарочито онај у Ублу; углавном се користе као сеоске воде. Од њих су 2 у Вршању, гдје је неколико домаћинстава имало испаше, обрадиву земљу и појате, а такође и двије бистијерне. Посједи y Вршању коришћени су и љети и зими; љети за испашу и обраду земље (нарочито се гајио кромпир), а зими се стока задржавала y појатама и хранила листом.
Остали подаци о селу.
Електрично освјетљење уведено је 1960. До септембра 1972. године, било је електрифицирано 9 кућа. Међутим, осим 4 радио–пријемника до тада није била прибављена ни једна друга ствар која се користи помоћу електричне струје. Такође су релативно мале промјене y погледу опреме кућа новијим стварима. Преовлађују дакле старије, размјештене нарочито у кућама изједна, готово на стари начин. Промјене су нешто видније у кућама преграђеним на кухињу и собу.
Дворишта са оборима и појатама око кућа, бар у средишњем дијелу села, дају утисак извјесне тјескобе, која је раније у условима, тако рећи оптималног развијеног сточарства била „неподношљивија”. Окућнице, пак, заједно са „ваљастијим“ дијеловима имања чине углавном-оне ближе, најблагодетније дијелове зиратних површина, на које власници највише рачунају и на које се особито усредсређују. Оне су додуше y Односу на раније стање, када је обрада земље значила једну од битних основа егзистенције, умногоме смањене, јер су заливађене или су под дјетелином. Особити проблем за село, као уосталом за све ове крајеве, огледао се у томе што је за бројну стоку, из толико оскудних услова требало обезбиједити зимску прехрану. Излаз се налазио y великом листоберу који је доста. брзо црпао фондове нискогоричне шуме, чиме су могућности сточарења веома ограничаване. Уз то су главна пасишта, шуме и брањевине биле удаљене до 4 па и 6 km, па се лист, уколико се није садијевао у самом листоберу, морао преносити до куће.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)