Порекло презимена, село Ожеговице (Цетиње)

27. јун 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ожеговице, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се између Чева и Убала, поред пута Цетиње – Никшић. Од првог града уцаљене су 36, од другог 43 и од Чева 3 km. Атар им је разбијен кршевитим бреговима, главицама, брдским странама, доловима и валама. Почев иза Прла на сјеверу граница му преко Стране скреће на југ, те иде стазом за Виторошу и обухватајући је, излази код Ожегова врха, гдје прелази пут Чево – Убли. Заобилазећи даље Машулу, иде поред Равног присоја до границе са катастарским општинама Прентин До и Чево па ка сјеверу, зауминујући Прлине, Боров крш, Машин Обер, Дуги до и Башино Село излази код Стражинске главице, те прелазећи пут Убли – Чево и обухватајући Коњужницу и Липски врх, избија на Прло. Тако уоквирен атар, чија дужина је (С–Ј) 2,2, а ширина (З–И) 1,5 km захвата површину од 6,24 km2. Средина села је на висини од 820 m.

Историјат.

Будући да је Ожеговићко подручје недалеко од средишњег, чевског дијела озринићке области, логично је претпоставити да је његово истоимено насеље релативно старо. Додуше, старо чевско становништво, умножавајући се, ширило се постепено, и то углавном тако што је првобитна пасишта и катуне као привремена насеља претварало y стална. Полазећи од тог становишта, ширење је на правцу ка Ублима (чевским), природно, најприје захватило ожеговачки међупростор, смјештен помеђу Чева и Убала.

На основу народних предања „која су очувана код Цуца и код Озринића и у сусједним дјеловима Херцеговине, зна се поуздано да је Башино село (данашњи заселак y Ожеговицима — ПР) било некад велико насеље о некадашњим старинцима Башина села сада се ништа не зна. Вјероватно да су се раселили . . . у вријеме Ивана Црнојевића”

Ти старинци у Башином селу живјели су „још прије, или много прије доласка досељеника из Чарађа“ (Херцеговине). У коришћеним изворима село се посебно не помиње, већ је као и већина других, тада још вјероватно малих или тек заметнутих насеља обухваћено општим називом Озринићи.

Ердељановић је у селу пописао 15 д. У Речнику места из 1925. год. није посебно пописано, већ је прикључено Чеву. По новим пописима, пак, оно је имало: 1948 (24 д.: 114 становника), 1953 (22:117), 1961 (23: 102) и 1971 (18:83). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (4:2), са 2 (2:3), са 3–5 (11:5) и са 5 и више (6:8). Истовремене промјене старосно–полне структуре, виде се из података датих за главне групе: у првој 50:36 (ж. 28:21), y другој 43:31 (ж. 22:13) и у трећој 9:6 (ж. 7:6).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана била су без школе 31 : 20 (ж. 27:18), са четворогодишњом 41 : 23 (ж. 14:9), са осмогодишњом 6:17 (ж. 2:4), са средњом 1:4 (ж. 0:2), квалификованих радника 0:6 и неписмених – ж. 16:11.

C друге стране, промјене у посједовној и доходовној структури у истом периоду, биле су: без земље (5:2), до 2 ха (4 :3), са 2—5 (2 :2), са 5—10 (4 2) и са 10—15 и више ха (8:9), односно пољопривредних 12:8, мјешовитих 6:8 и непољопривредних 5:2.

У 1953. години 24 активна издржавала су 80 лица; у пољопривреди 19:53, а лица са личним примањима било је 13. У наредна два пописа тај однос се измијенио овако-активних је било 35:39, издржаваних 57:40; y пољопривреди 28:29 и 30:36, а са личним примањима 10:4.

Тип села.

Ожеговице су полуразбијено насеље. Састоје се из главнине са 7 кућа и два засеока: Башиног села (4 куће) и Кућишта (2). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 250 m. Са путем од Чева ка Никшићу повезано је краком (1 km) изграђеним 1953. год. Село има 12 приземних и 1 кућу на изби; све су под тигленим, осим једне под сламеним кровом; са дашчаним плафоном су 3, а са малтерисаним 10 кућа. У периоду 1918—1945. преуређене су 3, а y поратном 5 кућа. Овдје су пописана 22 стана са 1025 m2, од којих су 9 из првог, 9 из другог, 1 из трећег и 3 из четвртог периода; са огњиштем их је било 15, а са земљаним подом 1. Према врсти cy: 11 једнособних и гарсоњера, 9 посебних соба и 2 двособна; од њих је 4 било напуштено на дуже вријеме.

Воде.

Село се водом опскрбљује из ублова и бистијерни. У средини села је заједничка вода, звана Поринта, која се користи и као појило за шире подручје. Изграђена је прије задњег рата уз помоћ државе; има око 300 m3. Од 10 бистијерни 2 су заједничке а остале приватне.

Становништво.

У селу је августа 1972. живјело 11 домова:

-Вујовића.

Послије 1945. год. иселило се 40 мјештана, највише у Цетиње и Котор. Повремено долази 7 д. (6 из Цетиња и 1 из Котора). У Војводину су колонизована 2 д. Раније је на рад у друге земље ишло 5 лица, а данас ван свог мјеста ради 9 мјештана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Ожеговице су биле изразито сточарски крај. По релативно великом атару села простиру се поглавито брдске испаше и листобери. С тим су и помоћни објекти за смјештај стоке били такорећи потребни не мање од људских станишта. Отуда и сада у селу има 15 штала (појата), док само 1 кућа користи избу за смјештај стоке. А готово недавно је у том погледу стање било такво (углавном до првог свјетског рата) „да су за стоку коришћени дјелови стамбених кућа ткз. кошара, y које се спраћала и стока одвојена од породице плотом… Живинарници су пак понегдје у двориштима примитивно прављени и покривени сламом . Оставе су углавном ћошкови штала и плафони, односно поткровља.

Заравњени платои око кућа су, уопште узев, мали и они представљају само дио дворишта. Остали његов дио је најчешће каменит и нераван али ипак искоришћен, било за обор, појату, свињарник, оставу сијена, листа и др. С друге стране, пошто су куће близу главних дијелова имања, то су окућнице, уколико се не ради о „зградама“, мање-више ограђеним, њихов саставни дио. И овдје као готово свуда по Старој Црној Гори сувозидине служе као ограде имања, чак и брање–вина, чије су површине по брдским странама обично највеће.

Солидарност села овдје има хомогену братственичку основу (Вујовићи). То је имало наглашени израз у заједничким сеоским пословима, као нпр. при изградњи вода, кућа и сл. У средишту насеља је од плоча направљено гумно, које је село користило за вршење жита. Такође се користило за скупове и забаву.

За добар дио својих потреба село је упућено на Чево. Оно је мјесно средиште са поменутим друштвеним и услужним објектима. Село још није увело електрично освјетљење. Домаћинства сада имају: 11 огњиште и шпорет, 5 транзистор, 9 гусле, 11 стари прибор за печење и кување и столоваче, 6 скриње, 11 новије кревете, највише гвоздене са доста скромном постељином, 6 ормане итд. Извјесне иновације у покућству почеле су уназад двије деценије, али је старија опрема у кућама још увелико присутна.

Ожеговице нијесу имале своју планину. Власници већих стада давали су стоку на чување у Дробњаке. Данас је сточарење незнатно и потребе за планином практично нема.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.