Порекло становништва села Пачарађе, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово љуботињско село налази се иза Вирања, тј. између Богута, Прекорнице, Обзовице и Забрђа. Захвата бреговити и изрупчани простор који је y основи „котлинасто” окренут према југу. По својим разбијеним облицима сличан је Обзовици, Забрђу и већем дијелу Прекорнице, са којима заједно представља карстификовану и морфолошки доста сложену површ. Зависно од њених депресираних мањих и већих облика, развило се разбијено насеље са сразмјерно малим бројем кућа y односу на број насеобинских јединица. У цјелини оно је, мада неповезано са њим, најближе путу Цетиње –– Будва. Од првог мјеста је удаљено 15, а од другог града 23 km, док је од мјесног средишта y Љуботињу удаљено 6, а од Ријеке Црнојевића 17 km.
Граница његовог атара са сјеверозападне стране почиње од Љумовог убла па ка југоистоку скреће стазом до Гркова гроба, одакле се спушта на Саран поље те продужава стазом до на Драгошев бријег и преко њега, Куња и Пријелога долази до испод Вирања. Одатле се наставља стазом до Вирањске стране, гдје скреће на запад иза Плане горе и преко Веље горе, Маљачиних руна и Међубрегова води ка сјеверу до на Љумов убао. Тако уоквирен атар, чија дужина је (С–Ј) 4,1, а ширина (З–И) 1,2 km захвата површину од 3,29 km2. Средина села је на висини од 800 m.
Историјат.
Пачарађе је Млађе насеље. Оно је заправо, како је установио Јовићевић, насељено унатраг 80–100 година. Прије сталног насељавања овдје су Богућани имали „своје стајнице“ (стаје–ПР), јер је „свако богутско братство имало посебни дио пашњака за стоку”. Људи су се пресељавали тамо „на свој дио имања и засновали ново село“.
Према Речнику места из 1925. год., Пачарађе је имало 37 д. са 161 становником. А затим: 1948 (22:80), 1953 (18:69), 1961 (9:22) и 1971 (5 13). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (1:2), са 2 (6 : 1), са 3–5 (2 : 1) и са више од 5 (0:1).
У исто вријеме старосно—полни састав мјештана био је: у првој групи 3:4 (2:4), у другој 9 : 7 (6 :5) и у трећој 10:2 (5 :1).
Структура становништва.
Образовна обиљежја мјештана су била: без школе 12:4. (ж. 11 : 4), са четворогодишњем 9 : 5 (ж. 2:2), квалификованих радника 1:0 и неписмених (ж. 8:2).
Истовремено је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (0 :0), до 2 ха (1 :4), са 2—5 (1 : 1), са 5–10 (2 :O) и са 10—15 ha и више (5 :0), односно пољопривредних 7:2, мјешовитих 2:0 и пољопривредних 0:3.
У 1953. гоцини 38 активних издржавало је 28 лица; y пољопривреди 32:22, а са личним примањима била су 3 лица. Током наредна два међупописна периода тај однос се промијенио овако: активних је било 13:4, издржаваних 8:0; у пољопривреди 11:2 и 7:1, а са личним примањима 1:1.
Тип села.
У састав Пачарађа улазе сљедеће топографски подвојене насеобинске јединице: Црвена греда (6 кућа) и са по једном кућом Дуги до, Мошов обер, Шушњата страна, Петковина, Соколац, За Планом гором, Ћукача и Закуњ. Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 0,6 km. Приземних кућа је 6, а на изби 8, са тигленим кровом је 12, а са сламеним 2; дашчани плафон имају 4, малтерисани 6 и без њега су 4 куће. У периоду 1918–45. преправљене су 4 куће, а у поратном 2. Пописом је евидентирано 5 станова са 165 т2 0д којих су 4 из првог и 1 из трећег периода. Огњиште су имала 3, а електрично освјетљење 3 стана. Према врсти су: 3 једнособна и 2 посебне собе.
Ради детаљнијег увида y постојеће стање овог насеља посебно ћемо указати на неке појединости. Тако је, на примјер, у Дугом долу прије 1941. год. постојала 1 сувозидна кућа под сламом и 1 појата. У поратним г0динама власник је од појате направио приземну кућу, а кућу претворио у појату. На Машовом оберу су 1928/29. год. три брата (Пејаковићи) уз новчану помоћ оца и стричева из С. Америке подигли двобојну кућу дугу 27, а широку 5 rn. Била је педијељена y три дијела; сваки је био изједна. Живећи заједно, браћа су један дио користили за кухињу, а остала два као собе. Тараца испред куће исте дужине била је изграђена на волтовима. Два дијела куће су данас запуштена и пала, а трећидје очуван. Њега користи једно домаћинство које повремено долази из Цетиња. У Петковини је на Мјесто старе, подигнута (довршена 1971) нова кућа. На спрату је, али је доњи дио – изба. Дуга је 12, а широка 5 m, испред ње је тараца дуга 10 m. Спрат је на бетонској плочи и има собу и кухињу.4 У засеоку Соколац биле су двије куће, али су напуштене. Од њихових власника један има кућу на Цетињу, а други живе у Панчеву. Не долазе и не обрађују имање; понекоме га продају ради испаше. Исти је случај и са 1 кућом у Ђољези, која је напуштена, полусрушена. Власник живи у Титограду. Продаје испашу. Кућа у мјесту за Планом гором, дуга је око 20 m, а широка 6; на изби је и са тарацом на волтовима. Има 4 одјељења. Повремено је користе; ту има око 4 рала земље, па га преко љета обрађују. Кућа у Закуњу је приземљуша, односно тзв. полачица, јер јој је под поплочан. Њен власник живи у Титограду и повремено долази. Кућа је иначе доста Удаљена и тешко приступачна,6 итд.
Становништво.
У селу сада (септембра 1973.) живе 4 дома:
-Пејаковића.
Послије 1945. год. иселило се 19 лица. Повремено долази 10 д. Напуштених кућа је 5. У Војводину је колонизовано 1 д. Раније је на рад у друге земље ишло 20 мјештана, сада ван насеља раде 2 лица.
Воде.
Село има 8 бистијерни; само је 1 дограђивана послије 1945. Међу њима је само 1 заједничка, изграђена у Црвеној греди прије више од 100 година (капацитета – 70 m3).
Остали подаци о селу.
Пачарађе ниоткуда нема пута. Селом преко скала и рупина воде крчаници и постопице. Богућани су се овуда, због веће близине, почели насељавати за око 50 година прије него по Обзовици. Поред држања стоке по торовима, сијали су овдје јару, раж и јечам а затим кукуруз и пшеницу. Много се гајио кромпир. Овдје је све сама буавица, а на Обзовици црна крупа и кременица. Ова на Обзовици ако се не гноји једанпут у десет година добро роди а у Пачарађама се сваке 3 године мора гнојити.
Досељеници су, наравно, наставили да се баве сточарством као главним занимањем. Стога су поред свих кућа постојале појате. Данас их још има са темељима од 1870. године. Међутим, сем код кућа које су и сада насељене, остале су готово потпуно запуштене. Због разбацаности и отежане проходности село је доста тешко електрифицирати. Почев од 1952. године, лектрифициране су само 4 куће.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)