Порекло презимена, село Копито (Цетиње)

13. јун 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Копито, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др. Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се у поцножју Голиша на југоисточном обоцу Његушког поља, у продужетку Раичевића. Са сјевера граница његовог атара почиње од Међице и води стазом за Трешњу, па преко Густог грма долази на Голиш, гдје скреће на југозапад и преко Божових долаза и Вукотине стране, прелазећи стазу за Иванова Корита, избија на Борове Греде. Одатле скреће ка сјеверу преко Вукотине главице и Бјелоковног гувна, те прелазећи пут Котор — Ловћен продужује преко Стијења, Вучјих рупа и Змајевића крша и иде стазом до Међица. Тај простор, чија је дужина (З–И) 1,8 km и ширина (С–Ј) 1,5 km, захвата површину од 2,68 км2. Висина села (код цркве) је 880 m.

Историјат.

Села Његушког поља и његове околине (Дуги До, Копито, Врба, Жањев До), пуна су, каже Ердељановић, „трагова и успомена о врло давнашњем становању нашег народа“. Мада се из времена насељавања новијег становништа крајем 14. и нарочито током 15. вијека Копито посебно не помиње, и оно је свакако, аналогно другим селима Његуша (која се y то вријеме највише уопштено помињу). Од тада почело јаче да се развија. Ово је тим вјероватније што је Пуношев потомак „кнез Богдан” био настањен y том дијелу Његуша; од њега су данашњи Богдановићи у Копиту. Отуда Ердељановић с довољно разлога не прихвата недоказано мишљење Ровинскога, по коме су Богдановићи y Копиту „стариначко братство”. Што се пак тиче помена и података о Његушима и његушким насељима, навели смо их у дијелу о Дугом Долу и Ераковићима. Године 1865. имало је 27 д., а 1879. 22 са 111 становника (53 м. и 58 Ж.); 1883. и 1893. било је 35, Односно 33 д. Ердељановић је забиљежио да y селу има 26 д., а према подацима из 1925. било их је 40 са 166 становника. А затим: 1948 (21:98), 1953 (21:94), 1961 (20:68) и 1971 (15:47). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (2:4), са 2 (7:3), са 3–5 (8 : 6) и са више од 5 (3 : 2).

Истовремене промјене у главним групама старосно-полне структуре показују сљедећи подаци: у првој 24 : 13 (ж. 8:4), y другој 24 : 19 (ж. 15:9) и у трећој 20 : 15 (ж. 13 :8).

Структура становништва.

У истом периоду образовна обиљежја мјештана била cy: без школе 28:13 (ж. 25:107), са четворогоцишњом 24 : 15 (ж. 17 :5), са осмогодишњом 0 : 3 (ж. 1), са средњом 0 : 1 и квалификованих радника 2 : 7 (ж. 0 : 2), а неписмених 20 : 7 (ж. 19 : 7).

С друге стране, промјене у структури домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка изгледале су овако: без земље (2:2), до 2 ха (16 : 11), са 2–5 (1 : 2) и са 5 и више ха (1 : 0), односно пољопривредних 9:4, мјешовитих 9 :4 и непољопривредних 2 :7.

У 1953. години 43 активна издржавала су 44 лица, односно y пољопривреди 38:29, а са личним примањима било је 7. Тај однос се у наредна два пописа промијенио тако да је активних било 19:18, издржаваних 40:25 ; y пољопривреди 14:9 и 17 : 11, а са личним примањима  5:4 лица. У ванпривредним дјелатностима радило је 3 : 8. Дневних миграната било је 7.

Тип села.

Заједно са другим насељима у Његушком пољу Копито има повољан топографски и географски положај. Од пута Цетиње –– Котор удаљено је 200 m и од првог града 20, а од другог 24 km. Од мјесног средишта, продавнице и угоститељског локала удаљено је такође 200, а од школе око 500 m. Насеље је збијено; куће су више поређане, него груписане. Има их 18, од којих 14 приземних и 4 на изби; све су под тиглом, а са дашчаним плафоном 11, са млатерисаним 5 и без њега 2.

Запуштена је 1, а напуштено 5 кућа. Средња Удаљеност кућа од средишта насеља је око 150 m. Преправкама и доградњом на 10 кућа (послије 1945. г.) направљено је у њима 15 соба, 13 кухиња и 6 остава. У стамбеном фонду села пописано је 15 станова са 771 m2, од којих су 12 из првог, 2 из другог и 1 из трећег периода. Према врсти cy: 8 посебних соба, 4 једнособна и гарсоњере и 3 двособна; сви су били настањени.

Воде.

Воде y селу су: заједнички стари убао, звани Ублићи и 9 приватних бистијерни, од којих су 2 изграђене прије 1918, 5 од 1918. До 1945. и 2 послије 1945.

Становништво.

У насељу су августа 1973. живјела сљедећа домаћинства:

-Богдановићи (6 д.),

-Ковачевићи (3),

-Мирковићи (2) и:

-Радовићи (2).

Послије 1945. год. иселило се 57 лица, од којих у Ловћенац (гдје је колонизовано 9, а вратила се 2 д.) 19, Котор 13, Цетиње 19, y Тиват и Титоград по 2 и у Даниловград и Ћеклиће по 1. У село повремено долази 19 д., и то из Котора 8, Цетиња 4, Тивта 4 и из Титограда, Београда и Зенице по 1. Миграната који се враћају за викенд (мјештани их називају суботарима) има 5 (из Цетиња 3 и Котора 2). Раније је на рад y Америку ишло 7 лица.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1955. г0д. У августу 1973. год. домаћинства су имала: 7 огњиште и обичан шпорет, 7 само обичан шпорет, 8 фрижидер. 2 телевизор, 8 радио–пријемник, 3 гусле, 8 стари прибор за печење, 8 вериге, 5 столоваче, 3 скриње, 13 нове постеље, 3 кауче итд.

Слично другим селима у Његушком пољу и овдје су дворишта и помоћни објекти уређенији него у претежном дијелу села Старе Црне Горе. То је разумљиво из многих разлога. И природни и бољи економски услови на то су утицали. Дворишта су не само ограђена него су ту и тамо засађена зеленилом и воћем. А помоћни објекти су и већи и бољи грађени, махом у кречу или цементу. Од 16 штала само су 4 y сувомеђи и 2 под сламом. Другим ријечима, и ти објекти и њихова непосредна околина су у складу са изгледом кућа, које су такође веће и солидније грађене.

Простори изван дворишта се обрађују, наравно ручно, јер су мали — називају их „зграде“. Ту је и понека нешто већа ограђена и обрађена или заливађена окућница, док су главна имања у пољу.

Планина села налази се под Штировником, Односно између Голиша и Штировника и у Трешњи. Организација њеног коришћења је иста као и y Ераковићима и другим сусједним селима. Сточарство и трговина су за мјештане били водећа занимања. У том погледу између овдашњих села није било разлике. У ратарству се особито узгајао кромпир. Највећа пажња поклањала се бијелом мрсу, особито сиру а исто тако сушењу и продаји меса. Ово друго је и данас актуелно и врло уносно занимање. За одређена предузећа се y селима око Његушког поља суши и до 50.000 пршута. Тиме се бави око 60 домаћинстава.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.