Порекло презимена, село Ђиновићи (Цетиње)

28. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ђиновићи, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово разгранато село катастарски се простире између Добрског Села, Цеклина, Метериза и Штитара. Захвата релативно велики уваласто–доловити и брдовито–бреговити простор, окружен Бабиним градом, Будошима, Соколским кршима, Водником, Луњевим брдом, Алијеровом главицом и Марковим Долом. Помеђу Буцоша, Водника и Луњева брда смјестила се дубоко увала, звана Подсоко, која је отворена на двије стране — према сјеверу ка Штитарима и према југу ка валама Ђиновића и Маркова Дола. Само насеље је по свом положају средиште за велико подручје овог дијела Старе Црне Горе. Оно је за око 5 km удаљено од Улића, Јанковића, Чешљара, Ђалаца, Штитара, Метериза и Микулића, а од Бокова око 3 km.

Граница атара села на сјеверу почиње од Ивановог града, па ка истоку и југу обухвата Међеђе, Подсоко, Завалу, Воднички до и Залиш, а затим преко Баутине, Бежунте, Дугог брда и Koзличких греда наставља до Дугих њива, те, обухватајући Јаблан до, иде преко Вељих осоја, поред Радован дола, Ћуковца, Вуковића рупа, Илинске стране и Соколских рупа и избија на Иванов град. У том оквиру атар је дуг (СИ–ЈЗ) 2,6 и широк (СЗ–ЈИ) 2,4 km2 и захвата 7,22 km2 површине. Висина насеља (код цркве), је 480 m.

Историјат.

Аналогно сусједним селима и Ђиновићи су релативно старо насеље. У неким његовим дијеловима, нарочито у оним што су ближе Соко-граду, има остатака селишта и старих ублова. У дефтеру од 1521. године као махала села Косијера заведен je Залишт са 1 кућом, који је сада заселак Ђиновића. Кад Болице су међутим пописани сусједни Косијери са 136 кућа и 90 војника, а исто тако и Арбанаси са 20 кућа и 45 војника. Почетком 19. вијека Дипре и Сомијер саопштавају да су Косијери имали 40, а Арбанаси 20 кућа. Године 1883. и 1903. имали су 34 :40 д. Јовићевић је, пописујући братства у селу, евидентирао 37 домова. Исти податак је (са 181 становника) саопштен и у Речнику места из 1925. године. А затим је било: 1948 (40 :185), 1953 (38 :177), 1961 (34 : 108) и 1971 (25 : 70). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 51, док се из исте (18) и других општина Црне Горе (1) доселило 19, и то 12 прије 1941, а остали послије. Тада су била 3 дневна мигранта. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (7 : 6), са 2 (6:9), са 3-5 (18:8) и са више од 5 (3 :2). Истовремене промјене y главним старосно-полним групама показују подаци: у првој 37 : 16 (ж. 13 : 14), у другој 49 :28 (ж. 31 :16) и у трећој 22 :26 (ж. 10 : 14).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана била cy: без школе 37 : 15 (ж. 31:12), са четворогодишњом 52:35 (ж. 19 : 18), са осмогодишњом 1:10, са средњом 2 : 1, са Високом 1:0 и квалификованих радника 4 : 1 (ж. 1 : 0), а неписмених 23 : 14 (ж. 21 : 12).

На другој страни тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (1 : 1), до 2 ха (2 : 15), од 2 до 5 (3:8), са 5-8 (2 : 1), са 8-15 (8:0) и са преко 15 (18 : 0) односно: пољопривредних 22 : 12, мјешовитих 11 : 2 и непољопривредних 1 : 10.

У 1953. години 68 активних издржавало је 97 лица; у пољопривреди 69:91, а са личним примањима било је 11. У наредна два пописа тај однос је био: активних 41:22, издржаваних 48:41; у пољопривреди 33 : 18 и 35:20, а са личним примањима 16 :7.

Комуникације и тип села.

Положај села је морфолошки и територијално предиспониран за средиште ширег подручја. Отуда је био још одраније општински или мјесни центар. Колски пут кроз село рачва се код цркве у два правца – један води преко Косијера, а други преко Бокова за Цетиње. Овај пут је у правцу Штитара још y изградњи. Заједничком акцијом и уз помоћ општинских органа изграђен је до средишта села Ђиновића 1971. године. Кад буде изграђен до Штитара, повезаће се са оним што је до тог села изграђен од Титограда, тачније од Крњичке каменице преко љешанске нахије. На тај начин ће се поред постојећег, асвалтираног пута од Титограда преко Р. Црнојевића и Цетиња добити још један помоћни, али врло значајан пут за ове унутрашње дијелове Старе Црне Горе преко којих ће на читавој дужини пролазити до Цетиња.

Ђиновићи су разбијено насеље. Поред главнине насеља са 6 кућа сачињава их још 11 заселака, и то: Продан до (1 к.), Зогове лазине (2), Врага (3), Јаблан до (3), Дуга њива (1), Кулембрија (1), Залиш (3), Љесковци (2), Воднички до (4), Под Соко (6) и Вукчевића до (1). Средња удаљеност кућа од средишта насеља износи око 1,8 km. Од укупно 32 куће, 10 је приземних, 21 на изби и 1 двоспратна. Тиглом је покривено 27, а 5 сламом; са дашчаним плафоном је 9, са малтерисаним 12 и без плафона 6. У међуратном периоду оправкама на 3 куће направљено је 5 просторија, а y поратном у реновираних 8 –– направљено је 14 соба и кухиња и 4 оставе. У стамбеном фонду пописано је 26 станова са 874m2, од којих су 18 из првог, 4 из другог и 4 из трећег периода a са земљаним подом је 4 и са огњиштем 21. Према врсти су: 7 посебних соба, 17 једнособних и гарсоњера и 2 двособна. Осим 2, који се користе за вријеме сезонских радова, остали су били стално настањени.

Становништво.

У селу живе:

-Аџићи (10 д.),

-Латковићи (12),

-Рајковићи (2) и:

-Савићевићи (1).

Послије 1945. године иселило се око 65 мјештана. Повремено долазе чланови 39 домаћинстава, било оних која су исељена или пак оних појединаца који су послије исељења основали породицу. Један дио њих даје имање мјештанима под аренду. Раније је на рад у Америку ишло 12 мјештана.

Воде.

Село се опскрбљује водом из 3 убла и 36 бистијерни. Ублови су Грубијеш, грађен прије 1900. год., Међеја, према казивању изграђен у доба Петра I, и Вепруља, за који предање каже да је грађен y вријеме Ивана Црнојевића. У засеоку Залиш ·је и истоимени извор, а једна бистијерна налази се у љесковцима под главицом Кук. Све су те воде заједничке. У вези са овим заједништвом карактеристично је напоменути да оно обухвата све изворе, ублове и појила на територији Ђиновића и Косијера, – дакле за оба села. Остале бистијерне изграђене су: 3 прије 1918. год., 4 y периоду 1918—45. и 19 послије 1945. год.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

До септембра 1974. године y Ђиновићима није уведено електрично освјетљење. Домаћинства су тада имала: 14 само огњиште, 11 огњиште и шпорет, 9 транзистор, 3 грамофон, 25 црепуљу, сач и вериге, 20 старије врсте кревета, 24 столоваче, 8 скриње, 6 новије постеље, 4 кауче итд.

Што се тиче помоћних објеката, они су овдје безмало неопходни колико и људска станишта. Стока је била главни чинилац опстанка у овим беспутним, кршевитим предјелима. С јесени 1974. године анкетар је у селу пописао 28 штала (појата) и 16 кућа у којима се доњи спрат користи за стоку или оставу. Према старости, узимајући y обзир утемељење и главне елементе конструкције објеката, штале су биле: 20 од прије 1918. год., 3 из међуратног и 3 из поратног периода. Од њих је 7 грађено y цементу, а 21 у сувомеђи; 9 их је било под тиглом, 17 под сламом и 2 под плочом и лимом. Живинарника је било 3, а 5 кућа је y ту сврху користило избу и 7 за магацин.

Локације дијела кућа су такве да око њих нијесу изграђена права дворишта. С друге стране је 25 д. имало окућнице, које су релативно велике. Такве су усљед велике разбијености села, тако да су куће грађене на домаку већих парцела, које су размјештене по издвојеним вртачама, валама, судолицама и доловима.

Ван окућнице, пак, 15 д. је имало око 19 рала оранице и 25 њих око 48 рала ливаде и око 13 рала винограда. Средња удаљеност првих је око 1,5, а других око 0,8 km.

Ђиновљани немају планину, а комунице су само локалитети око водопоја. Стока се љети давала на чување на Ловћену и у Морачи. У новије вријеме то је ишчезло.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.