Селићи су присутни у Ровцима. Исходе из братства Влаховића.
До Горњих Роваца, на јужној страни, према Пиперима, налази се по пространству највеће Ровачко село Влаховићи, тако названо по братству Влаховићима који га насељавају. Од четири сина Влаха Гојакова: Богдана, Вука, Влада и Николе из друге половине 15. в. развило се јако братство, Влаховићи, којих данас има по читавој нашој земљи, а у Влаховићима око 55 домаћинстава.
Братство Влаховиће сачињавају више огранака или мањих братстава, али су се само три осамосталила, и то: Селићи, Милајићи и Ницовићи, као и једно исељено, Богавци. Мања братства, која се само међусобно тако зову, јесу:
Вукановићи, Ђуришићи, Палевићи, Матковићи и други огранци. Тако нпр, у Вукановиће спада кућа сердара Мира Павићева, у Ђуришиће кућа Милинка Влаховића и друге.
Већина Влаховића изводе своје поријекло од два Влахова сина, Богдана (Богете) и Николе.
Селићи су се одвојили од Влаховића почетком 20. вијека као њихов најјачи огранак, слично Минићима код Булатовића и Тапушковићима код Богићеваца. Живе на Трмању или су расељени по градовима Колашину, Подгорици и Београду. Презиме су добили по Сели, Вукотиној удовици. Села Вукотина имала је сина Мата, а Мато Луку. Синови Лукини су Петар, капетан, погинуо на Острошким гредама 1877. г., и Пуниша, племенски капетан. Син Петра Лукина је Милош, такође племенски капетан, а од Пунише Лукина је Вук (Вучић) који је био пуковник. Његов син је Вукота. И Пуниша Лукин био је пресељен у Колашин са рођаком Зеком који је имао синове Благоту и Секула.
Добро запамћени пасови Влаховића су и ови: Стеван — Мијат – Byкосав – Перован – Дмитар – Пеко – Ницо – Милутин – Мућо – Петар – Марко – Милутин – Станиша – Никола — Влахо. Или: Момчило – Јакша – Мићун – Илија — Ристо – Станоје – Бећо – Живко – Тошко – Чево – Радоња – Јанко – Миленко – Вуко – Влахо.
ИЗВОР: Стеван Поповић, Ровца и Ровчани у историји и традицији, ИТП Коло, Никшић, 1997, стр. 237 и 238.
Коментари (0)