Порекло Јована Драгашевића, првог српског географа

23. фебруара 2021.

коментара: 3

Јован Драгашевић (Пожаревац, 4. фебруар 1836 – Ниш, 1. јул 1915) био је српски војни географ, историчар, књижевник, вршилац дужности начелника Главног ђенералштаба 1877. године, професор на Војној академији и Великој школи у Београду, као и почасни члан Српске краљевске академије

Јован Драгашевић, први српски географ

Рођен је у Пожаревцу, по родном граду, често се потписивао у радовима са „Браничевац“. Основну школу је завршио у родном граду, а гимназију у Београду. Након гимназије ступа у Артиљеријску школу и по завршетку бива произведен у чин артиљеријског потпоручника. Већ након годину дана постаје професор на истој школи где је предавао географију, општу и војну историју, стилистику, ратне вештине, стратегију и космографију. Предавао је и младом српском краљу Милану географију и српски језик.

Драгашевић је први српски научни географ, који се у Србији систематски бавио географијом као науком, посебно војном географијом, коју је сматрао основом стратегије.

У војној каријери је напредовао редовно у чиновима, да би 1900. године унапређен у чин почасног ђенерала. За време бомбардовања Београда 1862. године био је командир Лицејске (ђачке) легије, а 1867. године организатор и командир Бугарске легије.

Најзначајнија књижевна дела су: Песме (1860. и 1869), Бој на Неготину или смрт Ајдук-Вељкова (1861), Истинске приче (аутобиофрафија први део, 1888), Царица Јелена (недовршено, 1890) итд. Био је познат међу Србима по својем делу „Јован Курсула“.

Драгашевић је био члан Друштва српске словесности, касније и члан Српског ученог друштва (чији је био делегат на Међународној конференцији географа 1875. године) и Српске краљевске академије, претече данашње САНУ. Написао је Начела Војне географије, Војну стилистику 1 и 2, Војничку речитост, Космометрију, Кронографију, Војник на маршу, Илирско тропоље (Балканско полуострво): војнополитичка студија, Етнографску карту српских земаља и бројне друге радове.

Тада у српском језику нису постојали термини за железницу, митраљез, инжинерију, гранату, пук, грудобран и друге појмове повезане с војском. Стога их Драгашевић са сарадницима, преводи са старних језика, па се сматра и оснивачем српске војне терминологије.

Био је оснивач и уредник листова „Војин“ (први војни лист на Балкану), „Ратник“, „Дарданија“… Аутор је слогана „Само слога Србина спасава“, сматрајући да се четири оцила на српском грбу могу тумачити на овакав начин – као скраћеница четири ћирилична слова „С“. Овај слоган је стих у његовој песми „Јека од гусала“.

Сорта јабуке – драгашевка – носи име по Јовану Драгашевићу, а ово име је добила иницијативом Српског пољопривредног друштва у захвалност Драгашевићу, јер је он био један од првих људи у Србији који је гајио нове врсте воћа и цвећа. Био је један од првих сарадника и чланова тог друштва.

Одликован је Орденом таковског крста другог, трећег и петог степена, Орденом Светог Саве другог и трећег степена, споменицама ратова 1876-1878. и 1885. године и другим одликовањима.

ЈЕКА ОД ГУСАЛА

Ој, Србине, мој брате рођени,
Ој, Србине, мучениче давни!
Не уздај се у помоћ туђинску,
Помоћ туђа наплата је скупа;
Не ослањај с на љубав туђина,
Љубав туђа пуна је горчина.
Ко у себи доста снаге нема,
Томе туђа не даје мелема;
Ко од другог помоћи изгледа,
Том најслађи залогај преседа;
Ко у туђу мишицу се нада,
Тај имаде још много да страда.
Па чуј, Србе, о почуј ме, брате,
Ова патња нек је наук за те:
Изван тебе тражићеш бадава –
Само слога Србина спасава,
Тако Србу пише и на грбу.
Пријатеља и мого би наћи,
Ал да само штогод олакша ти,
Но не ишти да он за те ради;
У властитој својој тековини
Човек има поноса и дике.
А поклони за децу су само.
Слобода је слатка само онда
Кад је тече сам и цео народ,
Туђин му је нигда дати неће.
Зато братства траж међ браћом својом:
У Србији и Маћедонији
И у Босни и Херцеговини
И јуначкој оној Гори Црној,
У Банату, Бачкој и у Срему,
У Хрватској и у Славонији,
Далмацији и далекој Крањској
И Бугарској братској домовини –
Ту је братство што свуд једно срце,
Само ваља да се обгрлимо.
И кад идеш тражит пријатељства,
То га тражи увек у страдалцу,
Кога тишти ко што и теб тишти:
Е, у срећи с људи само друже,
А несрећа пријатеље гради.
Па сад прегни, о мој брате мили,
Прегни мудро и срцем и душом:
Да се дигне што је било пало:
Да пропева што је проплакало,
Да се споји што је раздробљено,
Да заблиста што је потамнело,
Да се здружи што се отуђило,
Да се збрати што се одродило,
Да ускрсне што у гробу било,
Да се слави слогом и јединством,
Од данаске па све довијека.

ПРИРЕДИЛА:

Маријана Савић Кнежевић,

сарадник портала Порекло

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Воја

    ЧЕТИРИ ОЦИЛА
    На грбу обновљене Византије налазила су се четири грчка слова бета (види слику!). Сматра се да су четири бета – акроним од мотоа династије Палеолог, тј. мотоа Византије: Bazileus Bazileom Bazilenom Bazilenovius, са значењем Цар Царева Царује над Царевима. Овдје се мисли на Исуса Христа, цара небеског, који царује над свим царевима свијета.
    По узору на византијски грб са четири бета, српски грб је направио Стефан Лазаревић, након што је постао византијски деспот 1402. године. Још прије њега, носили су га, на свом грбу, племићи династије Мрњавчевић.
    Слово са грба је током 17. и 18. вијека протумачено као огњило тј. оцило, и то од стране западних стручњака чије хералдике не познају употребу слова као хералдичких елемената.
    Четири огњила, или четири оцила, преузео је Милош Обреновић 1838. године за Кнежевину Србију, приликом обнављања српске државности.
    Временом је и овај симбол постао акроним, означавајући мото српског народа: Само Слога Србина Спасава!
    Izvor: carsa.rs

  2. Воја

    Истина о “четири оцила” је нешто друкчија и она је везана за оно што је познато о србској богињи Сербони и рукотворинама старим три до четири хиљаде година, на којима су представљена њена обележја: крст са четири знака “С” – четири млада месеца као обележја њене свемирске улоге.

    https://www.google.rs/search?sxsrf=ACYBGNTxvFTwtgiL9jiD_rkhwE1X37iyrQ%3A1576051928514&source=hp&ei=2KTwXYWPHcT9rgSHzLPICg&q=bogiwa+serbona&oq=bogiwa+serbona&gs_l=psy-ab.3..0i19l3.2958.7836..8158…1.0..0.132.1690.0j14……0….1..gws-wiz…….0i324j38j0i30j35i39j35i39i19j0i10i203j0i13i30j0i13i10i30j0i13i30i19j0i8i13i30i19.GjIm4nDKK5M&ved=0ahUKEwiF2-D6kq3mAhXEvosKHQfmDKkQ4dUDCAU&uact=5

    Тај Сербонин знак узет је за србски грб, а што је он касније “објашњен” десетерачком крилатицом “Само слога Србина спасава”, био је то израз песничке визије.