Порекло становништва села Малин Дубрава и Вуча, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ова два насеља су на површи између Буковичне Ријеке, Вучансног Истока и Ибра. Куће су делом у сувим долинама које су окренуте поменутим токовима, а делом на билу. У деловима су ливаде, а на странама су њиве засејане јечмом, овсом и хељдом.
Воде.
Воде су бунари (5—7 м дубине) и слаби извори. Главни извори су Суљов Кладенац у Матош Дубрави и Врба у Вучој.
Земље и шуме.
У Малин Дубрави поједини делови хатара носе имена: Старо Село, Маркова Њива, Николин До, Радово Брдо, Витлаче, Ихтиман До, Забсо, Павићевица, Развоз, а у Вучој: Мечкин До, Чеврље. Липиманско Гробље. У састав Малин Дубраве и Вуче улазе и шуме на странама Буковичке Ријеке и Вучанског Потока где лети изгоне стоку. Крајем шуме су летњи станови. Раније су имали удео у планинама на десној страни Ибра. Њихове су планине биле Богданове, Рукатке и Бибин До више Бесника и Баћа, па су их продали.
Остали подаци о селу.
Као што је у почетку речено, ово село се састоји из три групе насеља: Малин Дубраве, Вуче и Припеча. Најстарији део села је Старо Село у Малик Дубрави и Припеч на левој страни Ибра.
Гробља старог српског становнингтва са остацима капеле зарасле у трње виде се у Ихтиман Долу. Осим тога, у Припечу и на Припечкој Главици такође су стара српска гробља. Кажу да је такво гробље било и на Кршу у Вучој.
Порекло становништва.
Гробља и топографски називи остаци су старијег српског становништва. Почетком XVIII века онде су се почели насељавати и поједини родови из Климената који су знали и српски и арбанашки. Најпре су дошли:
-Хоти (Мујановићи, Хабиновићи и Алијићи), којих сада има 23 куће.
У Припечу су:
-Кошуте (15 к.), досељени из Ругове, а тамо из Климената и:
-Мурићи (3 к.), из Јабланице.
Вуча је, међутим, насељена у новије време. Ту су сада:
-Кошуте (6 к.),
-Балотићи (8 к.), из Балотића код Рожаја,
-Мурићи (2 к.), из Јабланице и:
-Кардовићи (1 к.), из Рожаја.
У свим овим насељима становништво говори само српски. Стари људи кажу да су тако говорили и њихови преци.
ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)