Порекло презимена, село Баћ (Рожаје)

14. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Баћ, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Село се простире на благим странама и заравнима изнад Ибра, али његов атар допире до планине Бјелега и Сјеново; дели се на Доњи и Горњи или Мали Баћ.

Воде.

Кроз село тече Баћка Ријека. Сем реке ва појило и пиће служе извори: Рутове Чесме, Меловача, Тодина Чесма, Змијина Чесма, Качапорска Чесма.

Земље и шуме.

Поједини крајеви у селу су: Дубље, Ђоле, Суво Брдо, Јованова Ливада, Велика Ливада, Селим, Врело, Богданове Ливаде (око 200 коса), Смакино Брдо, Али–Вукина Гропа, Хоџин До, Баћке Пећине, Чутура (ливаде), Прифтова Ливада, Попова Ливада, Боровар, Вртаче (утрина).

Историјат и старине у селу.

Баћ је старо село. На месту Дубљу је старо српско гробље и крај њега црквина. У Бороварској Пећини (Боровар) по народном причању живело је 30 калуђера и попова. Њих су удавили Турци кад су разрушили манастир Студеницу у Метохији. Попови од тога времена куну Баћ: „Прескок Баћ убио бог и Драгу и Црнчу и Баћку Планину и Студеницу и пола Каличана и Бесник до Крша“. Од тада, како кажу празноверни, усеви у Баћу напредују до Петровдана. Муслимани из Баћа носили су поклоне манастиру Црној Ријеци. Ова традиција упућује на то да је Баћ био метох Студенице и да су овде у пећини живели калуђери тога манастира.

По шумама у околини Баћа сретају се „дуваришта“ од „грчких“ кућа. Један од ових „Грка“, прича народ, био је тако богат да је говорио сваког јутра: „Шта ћу од мала (имућства)“. Одговорено му је из Боровара (Бороварске Пећине): „Чекај до сутра“. Кућа му је сутрадан потопљена у језеро (тамо је данас језерце).

Порекло становништва.

Топографски називи и други остаци јасно говоре да је овде живело старо српско становнишва које је исељено. Уместо њега су дошли преци данашњег становншитва који говоре српски а по вери су мустшмани.

У Баћу сада живе четири братства: Курбардовићи, Мурићи, Кошуте и Балоте.

-Курбардовићи (12 к.), предак дошао из Вусања код Гусиња пре 250 година. Аџа Курбардовић из Баћа броји појасеве од досељења: Аџа (44 г.), Јусуф, Ферат, Зуко, Рамо, Суљо, Куртан и Бардо. Кажу да се Бардо доселио из махале Ђонбалића. Најпре су се населили на Овну између Јабланице и Баћа, а одатле прешли на земљу неке Паучипнке, коју су купили пре 170 година. Имају рођаке у Црнчи (4 куће).

-Мурићи (25 кућа), по племену су Клименте. Кажу да су се овде доселили пре 7 појасева из Мурине близу Плава, а тамо из Муриња (околина Скадра). Њихови рођаци су Топузовићи у Плаву. Дошао је Хасан Топуз који је имао пет синова; од ових су Мурићи у Баћу, Беснику, Грахову, Јабланици и Кланцу. Имају рођаке у Углу на Пештеру; Нокићи, и Ћатовићи у Новом Пазару. Мурићи из других села кажу да им они нису блиски рођаци; да су дошли касније и прибили се уз раније досељене Муриће.

-Кошуте (Шајићи) (4 к.), род су им Кошуте у Малин Дубрави.

-Кујовићи (Балоте) (4 к.), досељени из Балотића; населио их њихов рођак Алин Аџијић на купљеном имању.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.