Порекло становништва села Ћосовица, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ћосовица је мало планинско сеоце у изворишној челенци потока. Око насеља се савија травна планина Влах и њени огранци Градац и Платије. Куће су на додиру омара који опасују насеље и ливада на доњим деловима страна и поред потока.
Назив, воде, земље и шуме.
Ћосовица је богата пашњацима, шумом и водом. Главне воде за пиће су Студенац и чесма Ћосовица у средини села, по којој је, како се у народу говори, добило име насеље (чесму је правио неки Ћосо).
Порекло становништва.
Данашње становништво је досељено на агаларсну земљу коју су Срби напустили и иселили се у Топлицу. Најпре су овде досељени:
-Пепићи (4 к.) из Драге.
-Кучи (10 к.) дошли су из Куча. Дошла су из Орахова три неожењена брата са намером да пређу у Србију. Њихови племеници Тахировићи задржали су их у Рожају и превели у ислам.
Најстаријем брату је било име Симон (Мурат), а другом Васо. Броје три појаса од досељења из Куча (Васо, Ахмет, Смајо). Живели су неко време у Кољену. У Ћосовици су купили земљу од Пепића.
-Шкријели (5 к.) дошли су пре 60 година на Ругове и купили земљу у ага Сутовића.
-Мурићи (1 к.) досељени 1916 године из Доње Ловнице и купили земљу y Ганића.
-Мартиновићи (2 к.) дошли су на Краља (Васојевићи) 1920 године и овде купили земљу.
ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)