Порекло презимена, село Ћосовица (Рожаје)

13. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ћосовица, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ћосовица је мало планинско сеоце у изворишној челенци потока. Око насеља се савија травна планина Влах и њени огранци Градац и Платије. Куће су на додиру омара који опасују насеље и ливада на доњим деловима страна и поред потока.

Назив, воде, земље и шуме.

Ћосовица је богата пашњацима, шумом и водом. Главне воде за пиће су Студенац и чесма Ћосовица у средини села, по којој је, како се у народу говори, добило име насеље (чесму је правио неки Ћосо).

Порекло становништва.

Данашње становништво је досељено на агаларсну земљу коју су Срби напустили и иселили се у Топлицу. Најпре су овде досељени:

-Пепићи (4 к.) из Драге.

-Кучи (10 к.) дошли су из Куча. Дошла су из Орахова три неожењена брата са намером да пређу у Србију. Њихови племеници Тахировићи задржали су их у Рожају и превели у ислам.

Најстаријем брату је било име Симон (Мурат), а другом Васо. Броје три појаса од досељења из Куча (Васо, Ахмет, Смајо). Живели су неко време у Кољену. У Ћосовици су купили земљу од Пепића.

-Шкријели (5 к.) дошли су пре 60 година на Ругове и купили земљу у ага Сутовића.

-Мурићи (1 к.) досељени 1916 године из Доње Ловнице и купили земљу y Ганића.

-Мартиновићи (2 к.) дошли су на Краља (Васојевићи) 1920 године и овде купили земљу.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.