Порекло презимена, село Буковица (Рожаје)

Порекло становништва села Буковица, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се простире уз долину Буковичке Ријеке све до испод планине Градине. Куће су на благим странама плећатих била где се врстају њиве и ливаде. Доње стране и долине потока заузимају ливаде, Сола, Карчула и Градина, којом се граничи село, обрасли су шумом.

Тип села.

Буковица је малобројним потоцима издељена у веће и мање крајеве. Главни делови села су: Горња Буковица, Доња Буковица и Качаре. У Доњој Буковици је крај Раздоље које се у Шудиковском поменику помиње као посебно насеље.

Земље и шуме.

Крајеви у селу носе још и ове називе: Селиште, Мојстириште, Ријека, Вртаче, Крс (угрине), Пренова, Коњухе, Равни, Обреће, Репарица, Врачарице (шуме), Марково Буче, Брлијевац, Старо Село, Вињошки Поток, Дупче.

Ресурси села.

Буковица обилује водом, пашњацима, шумом и ливадама и њивама на којима добро успевају јечам, овас, јара пшеница и кромпир. Она је према томе увек била повољна за живот људи, што се види по остацима становништва које се смењивало.

Старине у селу.

Изнад села у местима Крс, Брезово, Коњухе и Раван, где су данас утрине, наилази се на зидине старих кућа. Изнад засеока Качаре у крају Братовине налази се Мојстириште (манастириште). Близу ове развалине је Калуђерска Вода. Сва три назива: Братовине, Мојстириште и Калуђерска Вода, као и пећина Калуђерице.

Изнад куће Века Белоице, указује на то да је овде живело калуђерско братство. Око ове црквинс, од које су очувани само темељи и часна трпеза, окупљале су се жене сваке младе недеље. Друга стара црквина је на „Молитва“. Око ње је велико старо гробље. Најстарији гробови из Средњег века покривени су великим плочама. На неким гробовима виле се и крстаче од сиге, које су нешто каснијег порекла. Према томе, на овом гробљу се види континутитет од Средњег века до данас.

Још једно „грчко гробље“ налази се у Репарици код куће Батијарове.

Порекло становништва.

Најстарије становништво Буковице су:

-Белојице (45 к.) (с. Никољдан). Родом су Балевићи из Братоножића, али се рођакају и са Кучима. Пре но што се доселио у Буковину, пре 220 година, њихов предак је био у Брестовику код Пећи. Тамо је „пао на крв“ и доселио се у Балотиће (Рожаје). Из Балотића је прешао Белобрк са синовима и синовцнма у Качаре (крај у Буковици). Ту су нашли у напуштеном насељу кацу и у њој мечиће. Пошто им се један рођак „потурчио“, остали су се настанили у Вртачама (крај у Буковици) и одатле се размножавањем ширили по данашњем селу.

За време Карађорђевог устанка побегли су у Србију Мато, Стефан, Павле и Бошко. Отуда су се вратили кад су Турци поново завладали Србијом. У Србији је остао само Павле који је тамо био ожењен , од њега су Павловићи у Каони (околина Чачка).

-Качари (Ибрахимовићи) (6 к.) такође су Белојице који су примили ислам пре шест појасева.

-Рашковићи (10 к.), род са Ратковићима у Башчи. После 1878 године, пошто се неколико кућа Белојица иселило у Србију, на њихова места су аге населиле у Разољима мухаџире из црногорског Колашина. То су:

-Мартиновићи (4 к.) из Поља;

-Хасићи (10 к.) из Требаљева (род су им Хаџи–Булићи и Билановићи у Суводолу);

-Брзаћи (1 к.) из Годочеља (Бихор);

-Дрндари (1 к.) из Колашина.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.