Порекло презимена, село Паучина (Рожаје)

6. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Паучина, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у долини Паучинеке Ријеке коју сачињавају Рикавац, Лулешко врело и многи мањи потоци. Насеље је делом у алувијалној равни, а делом на благим падинама; опкољено је са три стране високим шумовитим брдима (Соха, Гределиште, Шиљак, Рудница, Мусина Јама), која су обрасла високом четинарском шумом. Паучини припада и део у планини Градине, која је удаљена од села 3—4 километара.

Воде.

Паучина обилује у води. Сем река и потока који служе за појила стоке, има свуда извора. Главне воде су: Врело, Грохот, Крш, Хајрова Чесма, До (чесма код Гробница).

Тип ссела, земље и шуме.

Крајеви у селу носе називе: Лугови (средина села), Мељовића Поток, Бадуљ, Блато, Будин До, Јохе, Клече, Ријеке, Валоге, Крстови, Врело, Гробнице, Алијићи (заселак), Пшеничиште, Вагарни Крш, Локва, Крстови, Честа, Мусине Рашће. Шуме су: Ријека, Рикавци, Гледалишта, Соха, Возник, Пецки Крш и Циганска Раван.

Старине у селу.

Остаци старијег становништва су Гробнице, где је било старо српско гробље, затим „латинско гробље“ на Блату и Крст (запис).

Порекло становништва.

Преци данашњег становништва досељени су пре 250 година. Најпре су се доселили:

-Цамићи (10 к.), који кажу да су Клименте (Вукле). Рођакају се са Балотићима јер су ишли заједно у освету и тражили крв једни за друге. Увек су говорили само српски. Нису се множили.

-Грлићи (6 к.),

-Алијићи (4 к.),

-Сеферовићи (12 к.) и:

-Хусовићи (10 к.) кажу да принадају племену Гашу и да су дошли из околине Ђаковице. O њиховом насељавању у Паучини прича се двојако. Једни говоре да су побегли од крви, док други тврде да су дошли као сточари за време лета и ту се стално населили. Колико се памти, у кући су говорили само српски. Највероватније је да су из Бјелопавлића, јер се ови рођакају са Гашанима.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.