Порекло презимена, село Бишево (Рожаје)

6. фебруара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Бишево, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се дели билом Косово па Горње и Доње Бишсво. Горње Бишево је у подножју брда Госпођин Врх, а Доње на кречњачкој површи. Доње Бившево зову и Кулеса — вероватно по становништву Кулешани (Кулизе).

Земље и шуме.

И Горње и Доње Бишево обилују пашњацима између којих су ливаде и њивице засејане стрним жкитима. Називи појединих крајева у Горњем Бишеву су: Старо Село (ливаде), Оташево Брдо, Селишта, Лекића Поток, Крста, Чокрлије, Никон До, Кучковица (њиве), Осоје (шуме), Госпођин Врх и Рујишта (планина) изнад села. У Доњем Вишеву главни су крајеви: Селиште, Милове Брдо, Репишта и Угаре.

Воде.

Изворских вода има свуда, особито у Горњем Бишеву. Главна чесма у селу је Јавор, а више села Вуксанова и Савина Вода.

Старине у селу.

На Госпођином Врху виде се трагови цркве која је остатак ранијег становништва. Особито се у народу наглашава значај негдашње цркве На Госпођином Врху, по којој је добило име ово брдо.

Порекло становништва.

Преци дакашњег пакованштва су досељеници. У Горњем Бишеву су Кучи који су најпре „пали“ у Бачевац код Рожаја и тамо примили ислам, а после дошли у Бишево. Деле се у три рода:

-Муковиће (15 к.),

-Омеровића (10 к.) и:

-Ђозовиће (15 к.). Од ових Куча је био хаџи–Мујага Бишевац који је по повратку из Цариграда подигао у Бишеву џамију пре 120 година. У Бишеву је рођен и Шемси паша, турски војсковођа, који је угушивао побуне у том крају и Арбанији почетком ХХ века.

Бишеву припада и заселак Чокрлије, где су раније били летњи станови. Луке су такође део Бишсва. У њима живе:

-Кучи (12 к.) који су рођаци Бишеваца из истог села.

У Доњем Бишеву су живели Кулизе, такође досељени из Куча, али врло давно. Због насиља су се морали селити те их има свуда по Штавици (Дмитрова, Кочарик, Лукавица), у Ибарском Колашину и Ибру. Од ових су остали:

-Милићевићи (5 к.) (с. св. Мрата). Касније су досељени:

-Булатовића (6 к.) из суседног села Бијеле Цркве.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.