Порекло презимена, село Грахово (Рожаје)

Порекло становништва села Грахово, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Грахово је између реке Граховаче, Саријића Потока и Ибра. Куће села су по странама брда Вршине које се постепено спушта у Ибар.

Тип села.

Поток дели село на два дела: Муновиће и Зекиће. Поврх села у Цијепцима и Деоницама налазе се летњи станови. Око кућа и станова сеју јечам, овас и јару пшеницу. Много већи простор је под ливадама.

Земље и шуме.

Испаше и шуме има поглавито у Вршинама и око села. Раније су, кажу, имали своју планину у Ивовику, па су је продали Дацићима. Називи појединих крајева су: Селиште, Улица, Мочила, Орепци, Подове, Смрдан, Орнице, Ганијића Равни, Кладенац, Ријека, Дионице, Цијепце, Честа Клека, Осретке, Стране, Осојне, Борин (Омар), Забел, Вршине (ливаде).

Воде.

Горњи део насеља, где су летњи станови, оскудева у води, док село има доста извора. Главни извори су: Клисура, Срмдан, Хатин Бунар, Фетаховка, Скакавац и Крагијевица.

Старине у селу.

Сем топографских назива у Грахову има и других остатака старијег становништва. На брежуљку Мочила, усред села, види се старо српско гробље пространо 60 х 50 метара. Узглавнице и ребарнице гробова су од бигра (сиге). Неколико надгробних крстача урасло је у земљу. У средини гробља била је капела од које су остали само темељи. На том месту постоји оборено постоље од бигра на коме је била часна трпеза. У овом старом гробљу последњи су сахрањивани Радисављевићи које је ага „дигао“ са земље. Сем тога ту су сахрањивали умрли Раденовићи из Шустера све док нису основали у своме селу гробље.

Порекло становништва.

Старије српско становништво заменили су:

-Мурићи (32 к.) који су овде досељени из суседних села на земљу ага Ганијића. Рођаци Граховљана су Мурићи у Јабланици (Рожајска околина) и у Кошутанима (Ругова).

-Балотићи (2 к.); предак дошао из Белотића (околина Рожаја) на земљу једног Мурића који је одсељен у Ђушак код Пећи. Неки Мурићи су такође насељени у Врезу код Сјенице.

Граховски Мурићи деле се на:

-Зекиће и:

-Мучовиће (Омеровиће).

Кажу да су Зека и Омер били два брата. Кад су се овде доселили пре 150 година, живели су у једној кући која је имала 27 врата. Сви Мурићи у Грахову говоре само српски „бошњачки“.

ИЗВОР: Према књизи др Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1 960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.