Порекло становништва села Сеошница, општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у долини Сеошничке Ријеке која протиче кроз варошицу Рожаје и ту се улива у Ибар. У новије време Сеошницу називају и Нујковиће по братству које се ту населило и разгранало. Иако село пресеца река и мањи потоци, насеља су на пространом билу Мишљеновцу између реке и Дугог Дола.
Тип села.
Издвајају се куће на Лазовића Брду и заравнима на странама потока. Средиште села везано је сокацима за испашу у Врховима и Средњем Бријегу. У Боровој Глави више села су летњи станови. Кажу да су имали планину у Штедину па су је продали.
Воде, земље и шуме.
Сеошница је богата ливадама и испашом, али оскудева у води јер потоци често пресуше. Особито је сиромашан водом главни део села пошто је земљиште састављено из кречњака. Главни извори су: Мичија Чесма или Чесма у Селу, Бешлирица (која пресуши) и Стублине у Дугом Долу. Али поред реке има доста извора. За појило користе реку на којој имају једну редовничку и једну ујменичку воденицу.
Називи појединих крајева у селу су: Старо Село, Лазовића Брдо, Ријека (ливаде), Осоје (ливаде), Криначе, Дуги До, Попова и Борова Глава, Чаушевице, Репишта, Хаџића Брдо и Криваче (њиве) где се шири ново насеље.
Историја села.
Остаци старијег српског становништва јесу црквиште и гробље на малом брегу у средини села. На Лазовића Брду живели су Лазовићи који су се иселили у Заграђе код Иванграда, одакле су се по свој прилици раније и доселили.
Порекло становништва.
Данашњи становници:
-Нурковићи (Чаушевићи, Хамзићи и Шабановићи) (34 к.) пореклом су из Куча са Медуна. Род су им Растодери у Бихору, са којима су „делили“ крв и ишли заједно у освету. Три брата: Суљо, Шабан и Хамза најпре су живели у Бармахали (Рожаје) и Сувом Пољу. Суљов отац Синан, који је био чауш на Рожајском граду, добио је берат на агалук у Сеошници и кад су се у Рожај у намножили, прешли су у село. Броје од досељења до преласка на ислам 7 појасева.
-Поребрице (4 к.) родом су из Боровштице на Пештеру.
-Суљовићи (1 к.); предак дошао као зет из Лучица и узео презиме Нурковића.
Сеошници припада и заселак Бачевац. Овај крај је био доскора насељен православним Србима. На то указују црква код Поповог Бунара, старо гробље на Метаљци и Станина Чесма на дну Лединског Дола.
Сада у Бачевцу живе:
-Кучи (3 к.) и:
-Шутковићи (2 к.), досељени из Радетина (рожајски крај). Бачевац се помиње у Шудиковском поменику, што значи да су у њему живели православни Срби крајем XVIII века.
ИЗВОР: Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)