Порекло становништва села Калаче (Засмрече), општина Рожаје – Црна Гора. Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Калаче је у сливу Калачке Реке која је у меким шкриљцима изградила долине благих страна и равног дна. Стране, које се спуштају са плећатих била, рашчлањене су поточићима у заравни. На средњим и вишим странама су њиве, а у доњим деловима и око потока ливаде.
Калачима припада и један део Ђурановића Лука поред реке Жупанице, где су њихове најбоље ливаде. Планине овог села јесу Влах и Падалишта.
Стоку држе поглавито код кућа, а изгоне је на пашу у Турјак и Шеховско Брежђе. Раније су им били летњи станови више села где су сада њиве.
Воде.
Калаче се одликује богатством у води. Извори се јављају готово свуда. Главне су воде: Жуњачс, Стрижевац, Радованов До, Вељача, Усовача, Џогов Поток и Гусничко Врело. Сем тога у Калачима избијају и два извора минералне воде: један у Солинама, а други у Љутаје. Ова вода као и она у Ђурановића Лукама садржи у себи раствор гвожђа.
Земље и шуме.
Топографски називи појединих крајева у селу су: Селиште, Окутњице, Речковићи, Гуснице, Калице, Луњевац, Послови, Репишта, Пепаче, Љутаје (ливаде), Солила, Пазови, Слијепа Г лавица, Рупе, Падалишта, Борак, Турјак, Календерско Брдо.
Историјат села.
Калаче је старо насеље које се раније звало Засмрече. Стари назив је замењен братственичким именом становништва које се касније доселило, као што је случај са Сеошницом (Нурковићи). Остаци старог становништва Засмреча су „влашко“ или „лошовско гробље“ (јер је ту сахрањен неки Лошо). Гробље је на Сувом Бријегу на дну Калача, више главног пута између Жупапице и Калачке Ријеке. Гробови су правца исток-запад покривени плочама. На појединим плочама виде се урезани крстови и крстаче од сиге. Била је једна плоча са натписом па је пре неколико гадина разбијена и однета. По пространству гробља види се да је у Засмречу било многобројно српско становништво.
Постоје остаци црквине и старог гробља између Гусница и Хонџића и у Рупама између Сеошнице и Калача.
Порекло становништва.
Данашњи становници су:
-Калачи (78 к.). Њихови су преци дошли из Куча. Броје од досељења 5 појасева: непознато српско име, Мустафа, Јуно, Аљо, Јусо. Родоначелник Калача је по једнима од братства Милачића (Брскут); по другима из Кривог Дола (Кучи). Дошао је прво у Рожаје (град) и ту примио ислам, а после се са синовима населио у Калаче. Имао је четири сина: Мустафу, Ахмета и Сулејмана. Четврти син је погинуо. Од та три брата су сви Калачи који се иначе међусобно још не орођавају. Брзо су се намножили. Најпре су се настанили поред реке па се одатле ширили док нису захватили све заравни до врха страна и заселак Гуснице у изворишној челенци Калачке Ријеке где сада има 9 кућа њихових рођака.
-Муратовићи (1 к.); предак дошао као доводак из Пстњице (Бихор) и сродио се с Калачима.
-Шаховци (Шаниновићи) (2 к.); њих су Калачи затекли и протерали, осим једне кућу.
ИЗВОР: Према књизи др. Милисава Д. Лутовца „Рожаје и Штавица – антропогеографска испитавања“ у издању Српског етнографског зборника, Београд 1 960. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)