Порекло презимена, село Павловци (Рума)

22. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Павловци, општина Рума. Према студији Милоша Ђ. Шкарића “Дванаест села у Фрушкој гори”. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Село Павловци лежи мало удаљеније од Фрушке горе, у средини између Руме и Врдника. Откуд Павловци носе то своје име не зна се ништа поуздано, али у народу ипак живи о томе прича, која се преноси с колена на колено. Вели се, да се у давно време из Србије упутила у ове крајеве маса луди, да потраже себи згодно место за насеобину. Зауставивши се овде стадоше старешине разгледати околицу где би најзгодније било да се удари темељ селу. Али том приликом подели се народ на две стране. Једни хтедоше, да се удари темељ селу у долу, а други на брегу. У тој препирци изађе један од угледнијих старешина по имену Павле пред народ, саопшти им своје разлоге за брег, па дошавши на место, где је данас село, удари колац у земљу рекавши: „Ту нека буде село! О одмах затим први начини ту себи колебу, а за њим мало помало придружише се и сви остали. Отуд дакле овоме селу име. Павловци. Да су ово село Срби из Србије населили сме се тврдити с тога разлога, што је овде већина породица, које су ту успомену традицијом све до данас верно сачувале.

Прва школа павловачка била је саграђена преко пута од цркве, на мјесту, где је сада кућа под бр. 17. Тек године 1791. саграђена је школа на месту, где се данас находи тако звана „стара школа“. А то се јасно види из инвентара, који се чува у архиву парохијана. Ову „стару школу“ подигла је тадашња срп. прав. црквена општина из својих средстава, уступивши јој и место на своме земљишту одмах до цркве. Отуда је и могла школа да дође у исти инвентар са црквом. Школа је претворена у комуналну 1876. год.
Данашња (нова) школа саграђена је 1895. Црква је саграђена 1785. године.

Павловачке њиве и оранице све су на равници, осим винограда, који су на брегу Јовинцу, који лежи северно од самога села.
Њиве: Селиште, Од Ривичка пута, Горни До, Доњи До, Курдин велики, Курдин мали, Крчевине, Од Јазачка пута, Над Воћима, Калуђерица, За Гробљем, Девуш. Источни део села у коме су сами воћњаци, зове се Воћа.

Потоци: Кривајски и Белавски, који се слива у Кривајски, а на овоме су две воденице: Златара и Новица.

Старо је гробље иза кућа Бељанских.

Село броји 96 српских домова са 685 душа.

Бељански – Никољдан (Бачвани)

Богдановић – Никољдан (зову их и Хрвати, јер су насељени из Хрватске)

Богичевић – Срђевдан

Бојић – Никољдан

Божин – Врачи

Буљкешки – Никољдан

Ћенановић – Ђурђиц (из Ваљева; који је први дошао звао се Јаков и увио Турчина Ћенана, и по њем се тако назвали. Тамо, кажу, има фамилије, но бит ће да се зову Јаковљевићи)

Ђаковић – Митровдан

Голубовић – Никољдан

Јаковљевић – Никољдан

Јасенкић – Никољдан

Јеркић – Јовањдан (досељени пре 12 година из Јаска)

Јовановић – Никољдан

Јовичић – Аранђеловдан

Калић – Срђевдан

Кавгић – Свети Вартоломеј и Варнава (Бачвани, досељени пре 50 година)

Малетић – Мратиндан

Марковић – Ђурђевдан

Михајловић – Никољдан

Милин – Стевањдан

Милинковић – Јовањдан

Мињин – Никољдан

Мишковић – Никољдан

Николић – Стевањдан

Обрадовић – Лазаревдан

Орловић – Аранђеловдан

Пантелић – Јовањдан

Павловић – Никољдан

Петровић – Света Петка (Цигани)

Ракић – Аранђеловдан

Ранковић – Петровдан

Стефановић – Ђурђевдан (из Сомбора)

Суботић – Стевањдан

Тимотић – Ђурђиц

Тодорић – Ђурђиц

Весић – Свети Тома

Зарић – Јовањдан

Живановић – Никољдан

ИЗВОР: Милош Ђ. Шкарић “Дванаест села у Фрушкој гори” (Објављено у Зборнику за народни живот и обичаје јужних Славена, број 24, ЈАЗУ, Загреб, 1919, стр. 259-260. Приредио сарадник портала Порекло Милутин Митровић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.