Порекло презимена, село Жирче (Тутин)

Порекло становништва села Жирче, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село је на пространом билу Мађаре–Гвозд, које је развође између Кољачке Ријеке, притоке Рашке и Видрењака који утиче у Ибар.

Земље и шуме.

Земљиште је састављено од вододржљивих шкриљаца и све је под ливадама и њивама засејаним стрним житима. Ливаде су на бољем, а њиве на слабијем земљишту. Главни крајеви су: Топлик (њиве), Ресник, Камине, Мађаре, Јагњила Луке, Базва (њиве и ливаде), Ланишта, Ристова Ливада, Радованов До, Брежђе, Гвозд (њиве) и Расадник. Утрине су Дубље и Луке.

Воде.

Извори се јављају свуда, али неки пресуше у лето. Стално имају воде: Топлик, Стара Вода, „која заудара на бакар“ врело Бекташевка, Мехмедова Чесма, Глоговик и Криштина у Гвозду.

Старине у селу.

Жирче је без сваке сумње старо село јер се у њему свуда наилази на трагове ранијих насеља. У Радовановом Долу (који је под шумом), Ристовој Ливади и Ланишту виде се зидине и темељи кућа и „стари бунар“. У Дубљу постоји „грчко гробље“. У њему су гробови правца исток—запад и покривени великим плочама. И у Мађарима је очувано старо гробље истог типа. Као што се види, готово сви топографски називи су старијег српског становништва. Назив Мађери указује да су у њему у Средњем веку живели људи којима је дужност да справљају јела при манастиру или двору.

Порекло становништва.

Данашњи становници Жирча су:

-Шаљани (Шабановићи, Бејтовићи, и Хасовићи) (35 к.), муслимани чији су преци досељени из Шаље у северној Арбанији. Али су — кажу стари људи – стално говорили „бошњачки“ (српски). Имају рођаке у Пленибабама и Коњичу са којима се не орођавају. Жирчи припада и заселак Руђе где је био стари рудник.

У Вељем Долу се види и данас шљака од прерађене руде.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.