Порекло становништва села Гнила (по књизи Гњила), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај и име села.
Гњила је старо насеље које се помиње у Жичкој хрисовуљи. Сигурно је то име добила по глини (гњили) које овде има. Село је с обе стране Видрењака, на странама које падају у малу алувијалну раван поред реке.
Воде.
Изворске воде има готово свуда; најважнији су извори: Врело, Студенац, Белица, Шоша, Змијина Вода и извор на Дудића Ливади.
Земље и шуме.
Гњила се особито одликује пространством ливада у којима је трава сочна и сено питомо. Такви природни услови су били од утицаја да се овде одрже насеља од Средњег века до данас. Али се становништво смењивало особито последњих двеста година.
Порекло становништва.
Остаци старијег српског становништва су: старо „латинско“ или „грчко“ гробље са дугачким плочама, затим темељи кућа у Шоши и другим крајевима села.
Пошто је земља припадала агама, српско становништво је било изложено померању особито после ослобођења Топлице. Према томе, данашње становништво је досељено у новије време. То су:
-Аљушевићи (1 к.) који су дошли из Јаблашше (околина Рожаје);
-Пантелићи (8 к.) (слава св. Алимпије) чији се предак доселио пре седамдесет година из суседног села Дулебе;
-Савићи (7 к.) (слава св. Никола) спустили су се из села Добриње у шуму коју су искрчили.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)