Порекло становништва села Источни и Западни Мојстир (по књизи Мојстир), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у долини Мој стирске Ријеке, која га дели у два дела: на Источни и Западни Мојстир. На десној страни је источни или српски, а на левој западни или „турски“ Мојстир. У оба дела села куће су поглавито на горњим положитијим странама. Испод села према реци су њиве и ливаде а изнад села утрине и планине.
Тип села, земље и шуме.
Поједини крајеви су: Рибњак, Селиште, Лазови, Крље (ливаде и њиве), Градина, Караџе, Жареви, Ојске Куће (ливаде), Јасиче, Забориче. Утрине и шуме су: Дебело Брдо, Прилата (бачије), Честе, Мала и Велика Селишта, Попов Бријег, Миљина Глава, Међугорове, Равно, Понор, Вртиште, Вепрња.
Воде.
Главне воде у селу су: Буковача, Радевача, Селимовача, Грудиска Чесма и Зборич.
Старине и име селу.
У оба дела Мојстира има доста трагова српског становништва. На узвишењу Градина у Западном Мојстиру постоји „грчко гробље“. Друго „грчко гробље“ је у Селишту, а треће и највеће, са положеним великим плочама и црквином у средини, налази се у Карагачама на обали Ибра. Једну зараван испод засеока Чулија у подножју брда Вепрње народ назива Црквени До. Ту се виде темељи простране цркве и зграда око ње. Вероватно је то био манастир по коме је и Мојстир добио своје данашње име. Овде ваља поменути и пећину „Јеринин град“ или Цинцарушу, која је била подешена за калуђерску испосницу. Осим тога, у селу се налази свуда на темеље старих кућа. У месту Ојске Куће по народном предању живели су „Грци“. Држали су стоку у Јасичу и одатле чунковима одводили млеко у село. Даље се каже, да је у Зборичу живео један веома богати „Грк“ из чије је куће, када се иселио, потекао мед и млеко као поток.
Порекло становништва.
Данашње становншнтво је досељено из разних крајева. У Источном Мојстиру су:
-Бојовићи,
-Мартиновићи,
-Пантовићи и:
-Марашевићи, сви су у 30 кућа (с. Михољдан); истог су порекла — досељени пре 200 година из Брда. Раније су славили св. Николу. Непрекидно су се исељавали. Имају рођаке у Топлици и у Врдилима код Краљева.
-Вранићи (5 к.) (св. Никола) пореклом су из Куча. Звали су се, како они кажу, Соколовићи, па су их после једне туче са Ђиновићима прозвали Вранићи.
-Ђиновићи (4 к.) (с. Алесендров дан) досељени су из Васојевића пре 150 година.
-Чукићи (4 (с. Аранђелов дан и Алесендров дан) такође су дошли из Васојевићи пре нет појасева. Раније су живели неко време у западном Мојстиру.
Становништво источног Мојстира је страдало за време Другог свeтског рата. Неке присталице балиста из околине су једног дана покупили и везане поубијали 23 најодабранија човека овога села.
У западном Мојстиру су:
-Чолаковићи (30 к.) и:
-Пепићи (15 к.), досељени из суседног села Драге.
Западном Мојстиру припадају засеоци Рлбњак и Келопоље. У Келепољу, где су раније били православни Кељевићи исељени у Ибарски Колашин (Струмце), сада живе:
-Чолаковићи (10 к.) досељени из суседног села Драге.
У шири састав оба Мајстира улазе и насеља Батраге између Краљева Брда и Маркове Рупе на левој и Чулије на десној страни Ибра.
У Батрагама живе:
-Маврићи (12 к.), чији су преци досељени негде из Херцеговине, а у Чулијама:
-Чолаковићи (10 к.), који су дошли из Драге.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
11. јула 2021. у 09:49
Влашанин
Марашевићи,Пантовић,Мартиновићи,Бојовићи,у Мојстиру,сви су се презивали Мараш,а дошли су из у Мојстиру из Зете.Даљим пореклом су из Хота или Груде.Пепићи су Клименте Мартиновићи из Драге,Чолаковићи исто Клименти из Драге.У оба села Мојстиру и Драги има много остатака старих Српских кућа зидина,темеља,и гробаља још из времена првих Срба у Рашкој.Народ који се после Прве Велике Сеобе Срба доселио у Рашку област ове старе куће,гробља,остатке старих насеља називају Грчким.Грци или од Грка је за досељене Србе у 18веку био синоним за житеље села где су они дошли,за људе који су ту много времена пре њих живели,и који су живели богато,,за вријеме Царевине,,.У многим селима на Пештеру неки Клименти или Срби добијали су надимак Грк ако би се населили на месту неке ,,Гркове,,градине,зидова или куће,или ако би користио ове ,,Гркове,,зидине као материјал за своју кућу.Јер досељени Срби су углавном избегавали мјеста где су биле те старе ,,Гркове,,куће,сматрали дасу малерозне јер је тај народ одатле морао због велике невоље из тог мјеста побјећи.Тако ко усели у ,,Грковић Кућу,,Ил на гробљу,прозову Грк.Тако су Мартина Клименту у Драги који је населио Гркову Кућу и Гувно,прозвали Грк.Од њега су Грковићи Шапоње у Старом Влаху,од Шћепа Мартинова Грка и Мартиновићи из села Драга ,од којих су отишли иу Мојстир.