Порекло становништва, села Источни и Западни Мојстир (Тутин)

18. јануара 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Источни и Западни Мојстир (по књизи Мојстир), општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај  села.

Село је у долини Мој стирске Ријеке, која га дели у два дела: на Источни и Западни Мојстир. На десној страни је источни или српски, а на левој западни или „турски“ Мојстир. У оба дела села куће су поглавито на горњим положитијим странама. Испод села према реци су њиве и ливаде а изнад села утрине и планине.

Тип села, земље и шуме.

Поједини крајеви су: Рибњак, Селиште, Лазови, Крље (ливаде и њиве), Градина, Караџе, Жареви, Ојске Куће (ливаде), Јасиче, Забориче. Утрине и шуме су: Дебело Брдо, Прилата (бачије), Честе, Мала и Велика Селишта, Попов Бријег, Миљина Глава, Међугорове, Равно, Понор, Вртиште, Вепрња.

Воде.

Главне воде у селу су: Буковача, Радевача, Селимовача, Грудиска Чесма и Зборич.

Старине и име селу.

У оба дела Мојстира има доста трагова српског становништва. На узвишењу Градина у Западном Мојстиру постоји „грчко гробље“. Друго „грчко гробље“ је у Селишту, а треће и највеће, са положеним великим плочама и црквином у средини, налази се у Карагачама на обали Ибра. Једну зараван испод засеока Чулија у подножју брда Вепрње народ назива Црквени До. Ту се виде темељи простране цркве и зграда око ње. Вероватно је то био манастир по коме је и Мојстир добио своје данашње име. Овде ваља поменути и пећину „Јеринин град“ или Цинцарушу, која је била подешена за калуђерску испосницу. Осим тога, у селу се налази свуда на темеље старих кућа. У месту Ојске Куће по народном предању живели су „Грци“. Држали су стоку у Јасичу и одатле чунковима одводили млеко у село. Даље се каже, да је у Зборичу живео један веома богати „Грк“ из чије је куће, када се иселио, потекао мед и млеко као поток.

Порекло становништва.

Данашње становншнтво је досељено из разних крајева. У Источном Мојстиру су:

-Бојовићи,

-Мартиновићи,

-Пантовићи и:

-Марашевићи, сви су у 30 кућа (с. Михољдан); истог су порекла — досељени пре 200 година из Брда. Раније су славили св. Николу. Непрекидно су се исељавали. Имају рођаке у Топлици и у Врдилима код Краљева.

-Вранићи (5 к.) (св. Никола) пореклом су из Куча. Звали су се, како они кажу, Соколовићи, па су их после једне туче са Ђиновићима прозвали Вранићи.

-Ђиновићи (4 к.) (с. Алесендров дан) досељени су из Васојевића пре 150 година.

-Чукићи (4 (с. Аранђелов дан и Алесендров дан) такође су дошли из Васојевићи пре нет појасева. Раније су живели неко време у западном Мојстиру.

Становништво источног Мојстира је страдало за време Другог свeтског рата. Неке присталице балиста из околине су једног дана покупили и везане поубијали 23 најодабранија човека овога села.

У западном Мојстиру су:

-Чолаковићи (30 к.) и:

-Пепићи (15 к.), досељени из суседног села Драге.

Западном Мојстиру припадају засеоци Рлбњак и Келопоље. У Келепољу, где су раније били православни Кељевићи исељени у Ибарски Колашин (Струмце), сада живе:

-Чолаковићи (10 к.) досељени из суседног села Драге.

У шири састав оба Мајстира улазе и насеља Батраге између Краљева Брда и Маркове Рупе на левој и Чулије на десној страни Ибра.

У Батрагама живе:

-Маврићи (12 к.), чији су преци досељени негде из Херцеговине, а у Чулијама:

-Чолаковићи (10 к.), који су дошли из Драге.

ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.