Порекло презимена, Доња Горевница (Чачак)

14. јануар 2021.

коментара: 1

Порекло становништва села Доња Горевница, град Чачак. Истраживање Радула Марковића објављено у књизи „Доња Горевница (земља и људи)“. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Најстарији помен села Доње Горевнице је из XV века. Те 1476. године када је село било у кадилуку Островици, у кнежини кнеза Ђурђа.

Значи да је Доња Горевница старо село јер је 1476. године у њему било 11 влашких кућа и још три одрасле мушке главе.

Становништво је претежно досељено, али има и старих родова. Досељавања и даље трају. Последњих година осећа се повећано досељавање са Косова, из Црне Горе и Босне. Ово из разлога што је ово врло плодна земља, а и само село није много удаљено од Чачка и Горњег Милановца.

На „каменим књигама“, споменицима у Старовлашком гробљу међу умрлим, помињу се и Арсенијевићи (1830), Тиосављевићи (1831), Капетановићи (1853) и Васовићи (1856). Ових презимена у селу више нема.

Сеоска обетина (слава) је Бели четвртак (после Тројица).

У турским катастарским књигама, дефтерима из XV и XVI века у Доњој Горевници, (према попису из 1525. и 1528. године) помињу се интересантна имена: Витоје, Вук, Вучина, Вукић, Вуксан, Вукач, Вукашин, Вукоје, Дубравац, Милош, Мирчина, Никола, Обрен, Раде, Радоња, Радивој, Радован, Радосав и сл.

Село је 1525. године имало само 16 домова и 4 баштине, а већ 1528. године 20 домова, 38 табија, 2 баштине и 1 ратаја. У 1818. години Доња Горевница је имала 40 кућа са само 94 арачке главе.

Према тефтерима из 1823. године у Доњој Горевници се помињу и нека презимена којих данас више у селу нема, као што су: Степановићи, Икодиновићи, Скорупан, Атнаћ, Сеничанин, Каро, Кисенка, Пево, Перлопа, или 1824. године – Вуртовићи, Гузоња, Крушкола, Лазовић, Мирјанић, Пластоња, Пупавица и др.

Тако је село у 1831. години имало 51 дом, 59 пореске и 151 арачку главу.

Документа из XIX века помињу и неке друге родове у Доњој Горевници, који данас у селу не постоје.

Тако се у књигама рођених из 1843. године помињу: Вилипов, Вуртовићи, Исаиловићи, Максимовићи, Станковићи и Скорупановићи, или из 1846. године: Старчевићи и Тошовићи, или у 1847. години: Вилиповићи, Недељковићи, Ристовићи и Скорупани, а у 1851. години Крушкићи, у 1852. години Атнађевићи, а у 1854. години: Андријевићи, Мајсторовићи, Нешовићи, Обрадовићи; у 1855. години. Миленковићи, Милосављевићи и Стевановићи; у 1857. години: Алексијевићи, Ђокићи, Осаћани (из Осата), Станићи и Танасијевићи; у 1858. години Ранковићи; у 1859. години Радовановићи; у 1896. години: Максимовићи и Маринковићи.

После II светског рата и у новије време у школским и матичним књигама помиње се већи број родова (презимена) која више не постоје у селу. Од њих је био већи број из рударских породица, затим радници и службеници других струка и занимања који су једно време боравили у селу, а има доста и оних који су се доселили, па потом одселили у град у потрази за сталним радом.

Поред осталих, такве су и следеће породице које више не живе у селу: Балићи, Булатовићи, Грујићи, Дражевчанин, Драмићанин, Дончић, Јаковљевићи, Калуђеровићи, Лицикас, Милићи, Мутавџићи, Наумовићи, Неговановићи, Перовићи, Петковићи, Поповићи, Прица, Рајићи, Ракановићи, Ракоњци, Радмановац, Реџеповић, Стефановић, Токовићи, Трипковићи, Ћирковићи, Чеперковићи, Чолићи, Шегрт и Шекулица.

Порекло становништва

1. Аврамовићи (3 куће, славе Никољдан), староседеоци су. Учитељ Мито се педесетих година одселио у Мрчајевце. У једној кући Аврамовића не живи нико. Пореклом су од Аврама. Раније су живели браћа Аврам и Јован, па су отуда Јовићи и Аврамовићи.

Аврамовићи су пореклом од старих Вуртуша у Доњој Горевници. Некада су Аврамовићи имали воденицу.

2. Адамовићи (1 кућа, слави Никољдан). Војин је шездесетих година досељен из Црне Горе из економских разлога. По занимању је столар.

3. Александрићи (28 кућа, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Припадају IIрејону. Имају много надимака: Кучак, Бикеши, Персинци, Чимбури и други.

Од Александрића је био најпознатији Величко Александрић, солунац.

Бранко је био врло активан у НОБ-у, а Милован и Радован Александрићи су погинули у НОБ-у.

Драган Александрић, композитор из Београда, је рођен у Доњој Горевници.

Неколико породица Александрића живи у Чачку и Београду.

4. Андоновићи (1 кућа), досељен са Косова пре десетак година из економских разлога, купио имање од Симовића.

Сада се налази на привременом раду у Немачкој.

5. Аџемовићи (34 куће, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Настањено је 27 кућа, а 7 су претворене у викендице. Аџемовићи су већином пољопривредни произвођачи. Неколико породица Аџемовића живи у Чачку, а Драгослав Аџемовић, учесник НОБ-а, са породицом живи у Београду.

6. Ашани (3 куће, славе Ђурђиц). Досељени са Косова пре десетак година на Мирковића имање из економских разлога.

7. Баковићи (1 кућа, слави Никољдан), досељени из чачанске Бреснице. Баковићи су пореклом из села Косатице, од Сјенице. Досељени су на ово подручје пре 20. година.

8. Белићи (1 кућа, Никољдан). Дошао на мираз из Остре на имање Рајка Јевтовића пре двадесетак година.

9. Блажовићи (1 кућа, слави Ђурђевдан). Дошао пре десетак из Бреснице на мираз у Александриће. Бави се пољопривредом.

10. Богдановићи (3 куће, славе Ђурђиц), староседеоци су.

11. Бојовићи (1 кућа). Црногорац, досељен пре двадесетак година на имање Богосава Александрића. Син му живи у Аранђеловцу.

12. Брунеци (1 кућа, слави Ђурђевдан), радио у руднику у Доњој Горевници и умро. Интересантно је да од те куће воде порекло четири презимена. Жена му живи под презименом Брунец, мајка удајом постала Кангрга, кћерка има мајчино презиме Гвозден, а син очево Мажибрада.

13. Величковићи (4 куће, славе Ђурђевдан). Поштени верни православци. Велики број младића из Величковића су свештеници, а женска деца су се годинама удавала за свештенике.

14. Весовићи (1 кућа, слави Никољдан). Макензије је досељен из Мрчајеваца и умро је у Доњој Горевници. Наследници, ћерка Викторија и зет Драган Ранитовић, живе у Чачку.

15. Војиновићи (2 куће, славе Никољдан). Воде заједничко од три брата: Војина, Ненада и Николе (Војиновићи, Ненадовићи и Николићи).

16. Четници су Миломира Војиновића 1943. године бацили у Западну Мораву. Данас на његовом имању у селу живи му супруга Косана. Деца Драган и Дара са породицама живе у Чачку, а Цана у Скопљу.

17. Вуковићи (1 кућа), досељен из Црне Горе, околине Бијелог Поља, пре десетак година из економских разлога.

18. Вуловићи (1 кућа), дошао из Доње Трепче на мираз у Јововиће пре тридесетак година. Не слави.

19. Вучковићи (2 куће, славе Ђурђевдан и Мратиндан због наслеђеног имања). Бранко Вучковић је дошао из Заблаћа на мираз у Александриће. Има синове Светозара и Десимира и кћерку Милу удату у Мирковиће у Доњој Горевници.

20. Газдићи (3 куће, славе Лучиндан). Једна од ових кућа је викедница Милије Газдића. Стоја и Милан Вучићевићиз Доње Горевнице су усвојили Ђорђа Газдића. Ђорђе има два сина: Мирослава (живи у Чачку) и Јаћима, власника ауто-отпада у Доњој Горевници. Ђорђе је поклонио плац синовцу Милији који је ту саградио викендицу. Ожењен је васпитачицом Славицом из Хума на Сутли, а имају сина Владимира и ћерку Ренату и сви живе у Чачку. Газдићи су пореклом из Босне, из села Штрбаца, па су преко ужичке Јабланице досељени у Доњу Горевницу шездесетих година.

21. Глишовићи (1 кућа, слави Никољдан). Дошао је из Мојсиња у Ненадовиће на мираз, седамдесетих година.

22. Грујовићи (1 кућа, слави Ђурђевдан). Досељен из оближњих Вујетинаца у Александриће, осамдесетих година.

23. Драгићевићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Досељен из Мрчајеваца, а пореклом су од Сјенице. Син и снаха Душана Драгићевића се налазе на привременом раду у Швајцарској.

24. Ђорђевићи (6 кућа, славе Никољдан). Некада су се презивали Атнађевићи и Либовићи, по Атнађу и Либу. Касније су добили породична имена по Ђорђу (Ђорђевићи), и по Миловану (Миловановићи).

Једни имају надимак Зулани, а други Васовци.

25. Ђорђићи, кућа је угашена.

26. Илићи (1 кућа, слави Никољдан). Радио на руднику у Немачкој где је зарадио пензију. Има удату ћерку у суседним Кукићима.

27. Ивезићи (1 кућа), Црногорац, досељен пре десетак година из Бијелог Поља. Саградио је кућу на имању Тихомира Ђорђевића.

28. Јанковићи (2 куће, славе Ђурђевдан), староседеоци су.

29. Јевђенијевићи (4 куће, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Две куће су у месту званом „Поток“, једна у Илијаку и викендаш Радисав, електричар, има погон за прераду пластике. Три домаћинства су чисто пољопривредна.

30. Јевтовићи (16 кућа, славе Никољдан), староседеоци су.

Три куће су у Илијаку, звани „Тиролци“

31. Јелићи (2 куће, славе Никољдан), староседеоци су.

32. Јеремићи (1 кућа слави Аранђеловдан), досељен из Груже, на бивше Мирковића имање.

Домаћин куће је умро, а син му живи у Чачку.

33. Јовановићи (10 кућа, славе Никољдан), староседеоци су.

Они у Илијаку имају надимак Ђаволи, а ови у доњем и средњем делу села Дрекавци.

Изумрле су две куће: Тихомирова и Миланова, а угашена Деспинина.

Шмитов отац Живко је одсељен у Мрчајевце.

То су три фамилије: Ђаволи, Дрекавци и Мајсторовићи. (Мајсторовића више нема у Доњој Горевници. Бавили су се разним занатима, мајсторисали одакле им и презиме потиче).

34. Јововићи (8 кућа, славе Никољдан), староседеоци су.

Један из ове фамилије прозван је „Кожоња“, бавио се ловом.

Отац Срећка Јововића покојног певача је одсељен у Заблаће, а брат Срећков Драган пева у Америци и од тога живи.

35. Јоковићи (3 куће, славе Никољдан), имају надимак „Тупаљи“.

Цвеле Јоковић је мобилисан и погинуо у четницима на Копаонику.

36. Ковачевићи (2 куће, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Зову их Тарагани. Куће су им у доњем делу на Морави, један је пољопривредник и свира на хармоници, а други је столар.

Драго Ковачевић је викендаш.

36. 35а. Ковачевићи (1 кућа). Милан и Миља су умрли, а син им је погинуо у II светском рату код Г. Милановца. Кућа угашена.

37. Конићи (1 кућа, слави Јовањдан). Пре тридесетак година досељени су са Косова из економских разлога.

38. Костићи (1 кућа, слави Никољдан). Досељени из суседне Остре. Старином су од Ужица.

39. Краковићи (1 кућа, слави Ђурђевдан). Ово је раније била кућа Милисава Јанковића, добровољца комите рањеног на Краљеву. Жена Милунка му је била пратилац и као рањеник настрадала са Милисавом на Златибору. Сада у кући живи Јелица Александрић коју су Јанковићи усвојили.

40. Кузмановићи (13 кућа, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Имају надимак Тантузи. Милисав је умро у тридесетој години од четничког терора. Светислава Цвела су убили четници на Руднику 5. марта 1943. године, када је убијен и Богдан. Ђоле је убио стрица Цвела, па се због гриже савести обесио. Ружу су заклали четници а њен муж Тихомир је од превелике туге усахнуо. Кузмановићи воде порекло од Јована Курсуле.

41. Кучи (3 куће, славе Никољдан). Досељени су са Косова, из околине Истока седамдесетих година из економских разлога.

42. Лазаревићи (6 кућа, славе Аранђеловдан), староседеоци су.

43. Лукићи (1 кућа, слави Никољдан). Староседеоци су. Неколико породица Лукића живи у Мрчајевцима, Чачку и Београду.

Крсто Лукић је био Солунац. Милисав Лукић првоборац, а Новак и Војо учесници НОБ-а. Љубо је био у ропству.

44. Макљеновићи (4 куће, славе Никољдан), досељени у Николиће са Златибора пре тридесетак година, на имање покојног Сретена Николића.

45. Марковићи (10 кућа, славе Андријевдан), староседеоци су. Куће су им на потесу Луг. Један од њих је имао надимак Чворо.

У I светском рату погинули су на Дренку: Марко, Грујица и Драгољуб.

У II светском рату умро је у Немачкој као ратни заробљеник Душан Марковић.

Милан Р. Марковић је погинуо у НОБ-у 1944. на Оровици у Драгачеву, а Милан М. Марковић је погинуо на Сремском фронту 1945. Радомир се одселио у суседну Балугу (прељинску).

Угашене су четири Марковића: Вељка, Милана Р. Марковића, Сава и Милорада/Микосаве/Марковић.

46. Матовићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Преци су им досељени из Васојевића из Црне Горе пре 200 година. Тренутно су најбројнија породица у селу са 11 чланова домаћинства. Милинков син Тимотије се бави земљорадњом, а његови синови раде у Чачку.

47. Миловановићи (8 кућа, славе Никољдан), староседеоци су.

Познат је Љубиша Ганцо, као храбар борац у НОБ-у.

48. 46а. Миловановићи (1 кућа, слави Никољдан). Часлав је досељен са Косова пре петнаестак година из економских разлога на имање Мише Јоковића.

49. 46б. Миловановићи (1 кућа). Косовац Милентије дошао из Словеније где је радио као машиновођа. Тренутно незапослен и надничи тек да преживи. Раније је купио нешто имања од Аџемовића.

50. Милосављевићи (2 куће, славе Аранђеловдан), староседеоци су.

51. Милошевићи (1 кућа, слави Ђурђиц). Раније досељен из Прислонице. Милошевићи из Прислонице су досељени из Старог Влаха пред Први српски устанак.

52. Мирковићи (3 куће), две су староседеоци и славе Аранђеловдан. Живорад Мирковић је дошао на мираз у Симовиће и слави Јовањдан.

53. Митровићи (1 кућа). Мирко се доселио из Хан Пијеска пре двадесетак година. Ожењен је ћерком Радованке Тошић.

54. Мићовићи (3 куће, славе Томиндан), староседеоци су.

55. Недовићи (3 куће, славе Аранђеловдан). Седамдесетих година досељени из Црне Горе из економских разлога.

56. Ненадићи (1 кућа, слави Ђурђиц), досељени педесетих година из Ивањице у Симовиће.

57. Ненадовићи (5 кућа, славе Никољдан). Једна кућа у Илијаку гаси се. Староседеоци су. Милутин Ганцо је одсељен у Мрчајевце. Вођен је на стрељање са Војиновићем на Мораву. Успео је да прегризе конопац којим је био везан, преплива Мораву, стигне у Заблаће, а потом у Београд. Једно време је имао своју воденицу и давао брашно партизанима за исхрану.

58. Николићи (6 кућа, славе Никољдан), староседеоци су. Ту су две фамилије. Једни су досељени са Косова из економских разлога на имање Драгослава Петровића Тошмајца. У „Потоку“ су четири куће староседелаца Николића: Бошко, Милан, Вујица и Милорад. Богдан је одсељен и живи у Чачку. Милијан Николић је имао четири сина: Драго, пушкар, Благоје, минер у одреду „Др Драгиша Мишовић“ (исекао га секиром Милан Ваљевац децембра 1941), Бошко, умро и Никола, погинуо 1941. у Горњем Милановцу у борби са четницима.

Михаило Николић је најпознатији приватни предузетник и власник неколико најсавременијих објеката мале привреде.

59. Никетићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Једна је кућа раније угашена.

60. Нишавићи (1 кућа). Драгољуб је досељен из Бијелог Поља пре 15 година на имање Иванке Савић. Оженио се из фамилије Недовића у Доњој Горевници.

61. Новаковићи (5 кућа, славе Ђурђиц). Пореклом су из чачанске Бреснице. Даљим пореклом су из Црне Горе, па су се преко ивањичке општине доселили у Бресницу. У Бресници се спомињу Стикићи: Новак, Вилип и Радојица. Од Новака су Новаковића. У Доњу Горевници је дошао на мираз из Бреснице Мијаило Новаковић, народни посланик и председник општине. Он је имао три сина: Милорада, Бошка и Живка.

Трифун Новаковић (1810 – 1877) био је зет кнеза Милоша Обреновића и народни посланик.

62. 58а. Новаковићи (1 кућа, слави Петковдан). Ром Милорад Новаковић живи у Чачку. Купио плац од Аџемовића у Доњој Горевници и повремено ради као ковач, калиоц и поткивач коња. Старином потиче из Мрчајеваца где и данас има родбину.

63. Павловићи (2 куће, славе Аранђеловдан и Никољдан). Једна је досељена у далекој прошлости из околине Сјенице и називају их „Ерцовима“ или „Ерчићима“.

64. Пантовићи (1 кућа, слави Лучиндан), имају надимак „Кокани“.

Страхиња је био у заробљеништву од 1941. у Немачкој, потом прешао у Аустрију где је и умро пре двадесетак година. За собом је оставио синове Мирослава и Милету.

65. Пашајлија (1 кућа, слави Ђурђиц), досељени из Босне пре тридесетак година из економских разлога.

66. Петровићи (16 кућа, славе Ђурђиц), староседеоци су.

Вучић Петровић је 1941. био командир IV чете тзв. Вучићева чета.

Неколико Петровића кућа је одсељено у Чачак, Љиг, Мрчајевце, Краљево и Београд.

Већина Петровића баве се земљорадњом и повртарством. Највише гаје житарице, а од повртарских култура кромпир.

67. 62а. Петровићи (1 кућа, слави Ђурђиц). Слободан је педесетих пресељен из једног краја села у други због недостатка воде.

68. Петронијевићи (1 кућа, слави Никољдан). Досељен из околине Деспотовца. Радио у месном руднику до пензионисања.

69. Пешићи (2 куће, славе Аранђеловдан). Два брата Црногорца досељени на Петровића имање педесетих година.

70. Пјевовићи (3 куће, славе Никољдан), староседеоци су. Обрен је одсељен у Мрчајевце. Познат је као композитор и народни песник.

Пјевовићи су познати као добри музичари.

71. Плавшићи (2 куће, славе Ђурђиц). Досељен педесетих година из околине Ивањице на Петровића имање.

72. Радмилци (1 кућа, слави Никољдан). Грозданин муж родом је из Остре, а наследио је имање од тетке у Доњој Горевници.

73. Радовићи (1 кућа, слави Ђурђевдан). Христивоје је досељен из Самаиле у Александриће. Из другог брака има три сина: Јована, Ненада и Ђорђа.

74. Радојевићи (4 куће, славе Аранђеловдан). Настањени су око 1820. и род су са Матовићима. Претпоставља се да су се раније презивали Крушкићи. Од Радојевића су били познати Адам, солунац, а Арсеније је умро као учесник НОР-а.

75. Рашићи (2 куће, славе Алимпијевдан). Досељени пре тридесетак година.

76. Рендулући (1 кућа, слави Никољдан). Досељени пре двадесетак година из околине Лучани.

77. Ристићи (2 куће, славе Ђурђиц). Досељени пре двадесетак година са Косова из економских разлога, један на имање Славка Мирковића, а други Радована Александрића.

78. Савићи (4 куће, славе Ђурђевдан), староседеоци су. Богољуб је за време Другог светског рата интерниран у Норвешку где је настрадао.

79. Симићи (1 кућа, слави Ђурђиц). Досељени са Косова из економских разлога пре тридесетак година.

80. Симовићи (12 кућа, славе Ђурђевдан). Постоје три фамилије Симовића, од којих две имају по једну кућу, а десет осталих кућа су трећи Симовићи који воде порекло од Александрића из Доње Горевнице.

81. Ситниковски (1 кућа). Никола је био досељен из Македоније, сада је та кућа угашена.

82. Смиљанићи (1 кућа, слави Митровдан). Досељен из суседне Остре пре тридесетак година и привенчао се у Лукиће. Има надимак Лисац.

83. Спасојевићи (1 кућа, слави Мратиндан). Досељен пре четрдесетак година из Бреснице на мираз у кућу Светислава Петровића.

84. Станојловићи (1 кућа, слави Ђурђевдан). Досељени пре двадесетак година из суседне Остре.

85. Стојановићи (1 кућа), живи у Чачку. Бобислав саградио викендицу на старом имању.

86. Станушићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Црногорац досељен са Косова у Радојевића пре тридесетак година из економских разлога. Велики број Станушића је досељен у Мрчајевце.

87. Стругари (1 кућа, слави Ђурђевдан). Боговид је досељен из Жарева код Бруса. Радио у руднику и у Немачкој. Живи у Никетићима, у Доњој Горевници.

88. Токићи (1 кућа). Муслиман Шевал у селу познат као Стево, досељен пре тридесетак година код Душана Симовића. Ожењен је од Јевтовића и слави супругину славу Аранђеловдан.

89. Тошићи (1 кућа, слави Јовањдан). Досељен из околине Ивањице шездесетих година. Купио је имање и саградио кућу на бившем земљишту Лесандре Јовановића.

90. Тутуновићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Досељен пре двадесетак година из Рајца у Симовиће одакле му је мајка.

90. Ћировићи (1 кућа, слави Никољдан). Ћировићи су пореклом из Божетића. Рајо Ћировић је купио имање од Светозара Александрића и саградио викендицу седамдесетих година.

91. Ускоковићи (1 кућа, слави Никољдан). Дошао из Босне пре двадесетак година на мираз.

92. Филиповићи (2 куће, славе Аранђеловдан). Браћа Боривоје и Добривоје су се доселили пре тридесетак година из околине Ивањице.

93. Цветићи (1 кућа). Досељени из Остре у Јововиће пре педесетак година.

94. Шмигићи (1 кућа, слави Аранђеловдан). Досељен са Косова из економских разлога пре тридесетак година.

95. Шошкићи (1 кућа). Доселио се на имање Александрића пре двадесетак година са Косова из економских разлога.

Налази се на привременом раду у Аустралији.

ИЗВОР: Истраживање Радула Марковића објављено у књизи „Доња Горевница (земља и људи)“, стр. 63-78. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Radojko

    Poštovani gospodine Jeliću

    Radim rodoslov svoje familije Gvozdenović iz Vujetinaca kod Čačka, pa mi je potrebno da znam koji je br. rolne mikrofilma i br. ZT za arački tefter iz 1831 god.
    Naime ja sam bio u Državnom arhivu Srbije i pregledao sam rolnu br. 40, što odgovar ZT 576 i tu sam samo nasao Sumarnik u tabelarnom pregledu, a očekivao sam i popise nosioca domaćinstva kao i spisak muških glava u domaćinstvu.
    Imam čibučke teftere iz 1823, 1824, 1825, popis 1863 god. ali ne može da se mrdne bez bar još jednog teftera do 1840.
    Iznenadio sam se i za MKR iz 1846 do 1859. U evidenciji za MKR za Mrčajevce, Donju Gorevnicu i Vujetince vode se od 1876 god.

    S počtovanjem
    Radojko Gvozdenović
    kt. 064 455 92 90