Порекло презимена, село Кузмин (Општина Сремска Митровица)

4. јануар 2021.

коментара: 0

Кузмин је први пут забележен 1492. године. У току турске власти 1546. године село је имало 17 обичних, 1 удовичко домаћинство и 1 кнеза, а 1576. године 24 домаћинства. Године 1702. За село је забележено да је запустело а да је у прошлости било насељено православним Рашанима. Током 1733. године имао је 39 домова са101 душом, од којих 55 мушких и 46 женских, а наредне 1734. 42 дома. Према попису из 1736. године у селу је било 40 домаћинстава и кућа, очева породице 32, ожењене браће и синова 5, браће и синова с навршених 15 год. 4, удовица с поседом 3, коња 35, волова 39, крава и јунади 70, оваца и коза 24 свиња 61, пчела 64 кошнице, ораница 74 1/2 јутра, ливада 40 1/2 коса, винограда 2 мотике. Кузмин је укључен у Војну границу 1745. године. Године 1756. Кузмин је имао 60 домова. За десет година Кузмин се утростручио па је 1766. године имао 157домова. И наредних година Кузмин број становника је растао па је 1774. године било 236 домова, а 1791. године био је једно од најјачих насеља у Срему поброју домова и по броју душа: имао је 261 дом са 2624 становника. Године 1810 имао је 267 домова, а 1808. године 2668 душа.

Кузмин је у историји имао три великана мештанина која су учинила немерљиву ствар за историју села и становништва. Први је свештеник Петар Руњанин који је написао своју Автобиографију и Историју села Кузмина, други је историчар др. Никола Радојчић који је приредио за штампу Руњанинов рукопис Историје а што је много важније, обрадио је најстарије (данас изгубљене) кузминске матице од 1733. године и из њих преписао порекло породица. Руњанинове и Радојчићеве податке је објединио, и уз комплетне податке из сачуваних матичних књига систематизовао и публиковао трећи Кузминац, Петар Визићанин, у врсној књизи „Становништво Кузмина до 1935.“. Ова Визићанинова књига је управо и извор података о кузминским породицама у овом тексту.

Храм Св. Кузмана и Дамјана у Кузмину

 

Попис Кузмина из 1736. године:

  1. Гаврило Благојевић, отац породице, ожењени брат и син 1, коњ 1, вола 2, краве 3, свиња 8, оранице 4 јутра, ливаде 2 косца.
  2. Никола Ракић, отац породице, краве 2, свиња 1, оранице 2 јутра, ливаде 2 косца.
  3. Тодор Миловановић, отац породице, коњ 1, вол 1, краве 2, свиња 2, оранице 3 јутра, 1 косац.
  4. Гаврило Вукић, отац породице, коњ 1, вол 1, крава 1, пчела 5 кошница, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  5. Јован Јастребовић, отац породице, коњ 1 вол 1, краве 3, свиња 5, оранице 3 јутра, ливаде 1 1/2 косац.
  6. Арсенија Милошевић, отац породице, коњ 1, вол 1, краве 2, свиња 1, оранице 3 јутра, ливаде 1 косац.
  7. Марко Живковић, отац породице, крава 1, оранице 1 1/2 јутро, ливаде 1 косац.
  8. Михаило Мачванин, отац породице, брат и син с навршених 15 год. 1, коња 2, вола 3, крава и јунади 6, свиња 2, оранице 3 јутра, ливаде 1 косац.
  9. Ђурађ Поповић, отац породице, коњ 1, оранице 1 јутро.
  10. Михаило Ковачевић, отац породице, коњ 1, вол 1, краве 2, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  11. ЛазарЂурић, отац породице, коњ 1, вола 3, краве 3, свиња 2, пчела 15 кошница, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  12. Стојан Ивановић, коњ 1, крава 1, свин,ја 5, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  13. Веселин Груичин, коњ 1, вола 2, крава и јунади 4, свиња 3, пчела 5 кошница, оранице 4 јутра, ливаде 2 косца.
  14. Лазо Карановић, отац породице, коња 2, вола 2, краве 2, свиња 3, пчела 5 кошница, оранице 6 јутара, ливаде 1 косац.
  15. Живан Будишић, отац породице, коњ 1, вола 2, краве 2, свиња 3, оранице 4 јутра, ливаде 2 косца.
  16. Сава Поповић, пчела 2 кошнице, оранице 1 јутро.
  17. Живко Тарнавац, отац породице, коњ 1, вола 2, крава и јунади 4, свиња 2, пчела 2 кошнице, оранице 2 јутра, ливаде 2 косца.
  18. Илија Лончар, брат с навршених 15 год. 1, коња 2, крава и јунади 4, свиња 2, оранице 3 јутра, ливаде 2 косца.
  19. Јован Татић, отац породице, коњ 1, вола 2, краве 2, оваца и коза 15, свиња 2, пчела 5 кошница, оранице 3 јутра, ливаде 2 косца.
  20. Мијат Добрић, отац породице, коњ 1, вола 2, краве 2, свиња 1, пчела 8 кошница, оранице 2 јутра, ливаде л косац.
  21. Богоје Бошњак, отац породице, вол 1, краве 3, свиња 1, пчела 4 кошнице, оранице 1 јутро, ливаде 1 косац.
  22. Петар Цигановић, отац породице, кнњ 1, вол 1, краве 2, оваца 5, свиња 2, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  23. Марко Обреновић, отац породице, брат и син с навршених 15 год. 1, вола 2, краве 2, свиња 3, пчела 6 кошница, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  24. Андрија Курјаковић, отац породице, коњ 1, вол 1, крава 1, свиња 1, пчела 2 кошнице, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  25. Стојко Зорнић, коњ 1, вол 1, крава 1, оранице 1 јутро, ливаде 1 косац.
  26. Максим Живковић, отац породице, коњ 1, крава 1, свиња 1, оранице 1 јутзо, ливаде 1 косац.
  27. Степан Бошњак, отац породице, коњ 1, вол 1, крава 1, оранице 1 јутро, ливаде 1 косац.
  28. Вукосав Прерадовић, отац породице, коњ 1.
  29. Неда Роми, отац породице, коњ 1, вол 1, овца 1, оранице 2 јутра, ливаде 1 косац.
  30. Владисав Среберчанин, отац породице, ожењени брат и син 1.
  31. Михаило Распоповић, отац породице, коњ 1.
  32. Вукадин Дулковић, отац породице.
  33. Стојадин Радивојевић, отац породице, крава 1.
  34. Никола Песчин, отац породице, коњ 1, краве 3, свиња 2, оранице 2 јутра, ливаде 2 косца.
  35. Ђурађ Мачванин, отац породице, коњ 1.
  36. Марта, удовица, коњ 1.
  37. Стана, удовица, син с навршених 15 год. 1, коњ 1, вол 1, крава 1, оранице 1 јутро, ливаде 1косац.
  38. Мара, удовица.
  39. Тома Миховић, отац породице, коњ 1, крава 1, свиња 1, оранице 2 јутра, ливаде 2 косца.
  40. Петра, удовица, коњ 1, вол 1, оранице 1 јутро, ливаде 1 косац.
  41. Симо, слепац.
  42. Ђурађ Дражић, отац породице, кнез, ожењене браће и синова 2, коња 2, вола 4, крава и јунади 6, свиња 8, пчела 5 кошница, оранице 3 јутра, ливаде 2 косца, винограда 2 мотике.

 

Преглед породица по пореклу (у загради година првог помена у матицама):

– из Бачинаца:

  1. Живан Будишић (1756)
  2. Крста Макивић (1756)
  3. Лазар Плавшић (1764)

– из Бачке:

  1. Јеремија Лазевић (1763)
  2. Максим Матаругић (1763)
  3. Михаило Чалманчић (1759)

– од Белиграда – Београда

  1. Димитрије Аврамовић (1764)

– из Босне:

  1. Станисав Бабић (1757)
  2. Станисав Туцак (1757)
  3. Јосим Брезовац (1757)
  4. Неда Вршанин (1757)
  5. Божа Шарић (1757)
  6. Лука Тривковић (1757)
  7. Павао Врганић (1758)
  8. Божа Врховац (1758)
  9. Сава Познановић (1758) (некад пише да је из Херцеговине)
  10. Владисав Божић (1763)
  11. Филип Дрезгић (1763)
  12. Константин Вулетић (1764)
  13. Милош Поштић (1764)
  14. Милош Брадарић (1764)
  15. Цвеја Боројевић (1764)
  16. Георгије Брашанац (1764)
  17. Илија Пејаковић (1764)
  18. Јоаким Адамовић (1764)
  19. Лазар 3ечевић (1764)
  20. Теодор Пријић (1764)
  21. Теодор Пестелек (1764)
  22. Игнатије Миливојевић (1764)
  23. Стефан Поповић (1764)
  24. Достана Јанкова (1758)
  25. Сладоје Филиповић (1758)
  26. Јован Станојевић (1760)
  27. Неда Вршанин (1760)
  28. Ивана Вучинић (1761)
  29. Даноила Лођиновић (1763)
  30. Миливој 3ечевић (1763)
  31. Јован Владисављевић (1763)
  32. Марко Дражић (1763)
  33. Симеон Свилокос (1764)
  34. Лазар Боројевић (1765)
  35. Мишко Видаковић (1765)
  36. Игнатије Лабус (1765)
  37. Никола Ераковић (1765)
  38. Симеон Крњаић (1765)
  39. Јанко Косир (1765)
  40. Јаков Шаут (1765)
  41. Стефан Тодошковић (1765)
  42. Божа Дражић (1765)
  43. Христифор Бакић (1765)
  44. Јован Ђаковић (1765)
  45. Стојан Лишајевић(?) (1765)
  46. Јован Љубојевић (1765)

– из Пожаревца.

  1. Јован Веселиновић (1758)

– из Броца:

  1. Пеја Комендат (1756)
  2. Риста Станковић (1757)

– од Козаре:

  1. Милета Бакић (1756)
  2. Илија Чешљар (1756) (касније је писано да је „од Костајнице”)
  3. Илија Љубојевић (1756)
  4. Благоје Врховац (1756)
  5. Илија Адамовић (1756)
  6. Игњатије Лабус (1757) (једном се наводи да је из Ловина)
  7. Јанко Косир (1757)
  8. Симо Вукајлов (1757)
  9. Сава Мисирача (1757)
  10. Сима Велимировић (1757)
  11. Никола Радаковић (1758)
  12. Петар Бараћ (1758)
  13. Божа Самарџија (1758)
  14. Тривун Пестелек (1758)
  15. Михаило Мишчевић (1758)
  16. Мијат Тодошковић (1759)
  17. Теодор Мишчевић (1760)
  18. Стојан Љубојевић (1760)
  19. Сима Kpњaић (1760)
  20. Петар Чушић (1760)
  21. Риста Поповић (1758)
  22. Теодор Водогаз (1758)
  23. Ђурађ Гордић (1759)
  24. Глигорије Поштић (1759)

– од Костајнице – из Костајнице:

  1. Јовица Милојевић (1755) (некад пише да је са Козаре)
  2. Михаило Ђак (1755) (некад пише да је са Козаре)
  3. Ђурађ 3ечевић (1756)
  4. Павле Самарџија (1757)
  5. Илија Чешљаровић (1760)
  6. Петар Спавало (1758)

– из Лике:

  1. Теодор Вулетић (1755)
  2. Стефан Бабић (1756)
  3. Сима Личан (1756)
  4. Васа Адамовић (1756)
  5. Михаило Мишчевић (1757)
  6. Михаило Жегарац (1759)
  7. Трифун Милојевић (1759)
  8. Стефан Тодошковиh (1763)
  9. Лазар Свилокос (1763)
  10. Божо Самарџија (1763)
  11. Петар Милинковић (1763)
  12. Михаило Скакун (1763)
  13. Плавша Поповић (1764)
  14. Јован Радмановић (1764)
  15. Максим Матић (1756)
  16. Смиљана Шушин (1756)
  17. Сава Kpњајић (1763)
  18. Михаило Брадарић (1763)
  19. Тодор Врховац (1764)
  20. Никола Шкуљевић
  21. Божо Воиновић (1765)
  22. Стефан Поповић (1765)
  23. Теодор Пестелек (1765)
  24. Божа Самарџић (1766)
  25. Вукајловић Јован (1757)

– из Ловина – “Ис ловина”:

  1. Гнета Лабус (1757)
  2. Петар Ћушић (1757)
  3. Марко Дракулић (1757)
  4. Илија Љy6ojeвић (1757)

– из Посавља:

  1. Петар Маноиловић (1761)

– из Белине (Бијељине):

  1. Барјактаровић Антоније (1756)
  2. Симеуновић Димитрије(1757)

– Леђанин:

  1. Цветинчанин Јован (1757)

– Прекосавац – “Из Прекосаве”:

  1. 3иновија Јездимировић (1763)
  2. Петар Владисављевић (1764)
  3. Михаило Петаковић (1764)
  4. Антоније Симеоновић (1764)
  5. Никола Миливојевић (1764)
  6. Сава Познановић (1764)
  7. Стојан Самарџић (1764)
  8. Петар Жеравић (1764)
  9. Крста Вучинић (1764)
  10. Михаило Јанковић (1764)
  11. Андрија Лођиновић (1764)
  12. Илија Лођиновић (1756) (из Мачве)
  13. Петар Гранатир(?) (1762) („од Цера“)
  14. Савко Слепчевић (1765)
  15. Јован Вукадиновић (1765)
  16. Владисав Божић (1765)
  17. Филип Дрезгић (1765)
  18. Стефан Макитановић (1765)
  19. Стефан Савић (1765)
  20. Стефан Maксић (1765)
  21. Петар Шојић (1765)
  22. Стојан Лишајевић (1765)
  23. Стефан Рома (1765)
  24. Илија Манојловић (1765)
  25. Јован Стојковић (1765)

– из Рајева ceла:

  1. Дмитар Симеуновић (1756) (касније пише да је из Бијељине)

– од Сења:

  1. Божа Дражић (1756)

– из Херцеговине:

  1. Марко Мирић (1755)
  2. Иван Шoић (1756)
  3. Сава Познановић (1756)
  4. Јован Туца (1756)
  5. (?) Трифонов (1761)
  6. Илија Томић (1764)
  7. Јагода Божић (1760)
  8. Спасоје Макитановић (1760)
  9. Кoja Жepaвић (1761)
  10. Иван Филиповић (1765)
  11. Божа Жеравић (1765)

– из Хрватске:

  1. Филип Соћанин (1756)

 

Породице досељене у Кузмин у другој половини 19. и почетком 20. века (према Домовном протоколу из 1897. године)

  1. Прибић из Хрватске
  2. Кнежевић из Бунића, Хрватска
  3. Зимица из Жабља
  4. Рапајић из Кербавице, Оточка регим.
  5. Рацков из Парага
  6. Богић из Пивнице
  7. Бељански из Кера
  8. Божин из Жабља
  9. Керавица из Пивница
  10. Нићифоров из Парага
  11. Краинов из Лаћарка
  12. Стефанов из Герлахова
  13. Раданов из Ковиља
  14. Проданов из Жабља
  15. Бањеглав из Могорића, Хрватска
  16. Јовелић из Kyлe
  17. Кованџић из Сомбора
  18. Јанковић из Кербавице, Хрватска
  19. Стакин из Жабља
  20. Богосављевић из Кањиже
  21. Панковић из Крстура
  22. Ћосин из Товаришева
  23. Грмуша из Витојеваца, Хрватска
  24. Мурт из Мартинаца
  25. Ристин из Елемира
  26. Мирић из Кербавице, Хрватска
  27. Сабов из Товаришева
  28. Гајић из Обровца
  29. Панић из Раткова
  30. Црногорчевић из Бачинаца
  31. Васић из Черевића
  32. Басарић из Лике

 

Списак крсних слава према Домовном протоколу из 1895/1897. године

  • Св. Игњатије Богоносац: Белић, Зечевић, Марић
  • Св, Архиђакон Стефан: Адамовић, Бабић, Боројевић, Владисављевић, Ераковић, Матијашевић (Рацков), Пестелек, Плавшић, Рацков, Савић, Симеуновић, Симић, Симоновић, Ћосин.
  • Св. Јован: Армаковић, Аћимовић, Берић, Бијуковић, Божић, Брезовац, Веселиновић, Владисављевић, Војиновић,  Врховац, Вукадиновић, Вукајловић, Даниловић, Дражић, Живковић, Зечевић, Илић, Јанковић, Квас, Кљајић,  Кованџић, Катарлић, Крњајић, Марковац, Марковић, Матијашевић, Миловац, Мирковић, Обедар, Обрадовић, Павичић, Пишталовић, Плећаш, Познановић, Пријић, Рапајић, Руњанин, Свилокос, Сердар, Симеуновић, Станимировић, Станојевић, Филиповић, Цветинчанин, Црнобарић, Црногорац, Чампрић, Чешљар, Шаут.
  • Св. Сава: Кулунџић, Шојић.
  • Св, Трифун: Савић.
  • Лазарева субота: Видаковић, Жеравић, Јовановић, Јовелић, Манојловић, Миливојевић, Милутиновић, Раданов, Ранисављевић.
  • Ђурђевдан: Адамовић, Барјактаровић, Боги, Бомета, Бошковић, Васић, Везенковић, Визићанин, Војиновић, Вулетић, Вучетић, Вучковић, Грмуша, Ђинђић, Живановић, Живковић, Иванчић, Илић, Карастанковић, Коички, Кузминaц, Лазић, Лужајић, Макивић, Мирић, Мојсиловић, Остоји, Панковић, Поштић, Прибић, Пуповац, Радак, Ребић, Савић, Сарајлић, Станковић, Чешљар, Шојић.
  • Св. апостоли Петар и Павле: Ивковић, Кopaћ.
  • Св. пророк Илија: Белић, Соћанин, Стојановић, Теодоровић.
  • Крстовдан: Брадара.
  • Св. Петка:Гојковић, Јовановић, Матић, Мартиновић, Петровић.
  • Томиндан: Гранатировић, Милинковић.
  • Св. мученик Калистрат: Радојчић
  • Михољдан: Дражић, Живковић, Лођиновић, Милић.
  • Срђевдан: Бакић, Вукадиновић, Недић.
  • Св. Лука: Богосављевић, Bpховaц, Карастанковић, Стакин
  • Митровдан: Kocиpoвић, Шкуљевић.
  • Врачеви: Владисављевић, Вулетић.
  • Ђурђиц: Божин, Борић, Маховац (Живковић), Милојевић, Шарчански, Шијачки.
  • Аранђеловдан: Бањеглав, Велимир, Владисављевић, Дрезгић, Јовелић, Лазић, Папрић, Стефанов.
  • Мратиндан: Божић, Живковић, Миливојевић, Станојевић, Тодошковић.
  • Св. Алимпије Столпник: Јурић, Ристин, Тиосављевић.
  • Св. Никола: Бељански, Брашанац, Будишић, Буцић, Вуковић, Вулетић, Долински, Зимица, Јурић, Кобиларев (Ракић), Ковачев, Косић, Крњајић, Љубибратовић, Макитановић, Максимовић, Маленић, Марић, Марковић, Милинковић, Милошевић, Мириловић, Нићифоров, Павловић, Петровић, Прерадовић, Продановић, Ракић, Савчић, Самарџић, Свилокос, Скакун, Станисављевић, Станојевић, Терзић, Филиповић.

 

 

Avatar photo

Аутор чланка:
Радован Сремац

Радован Сремац је рођен 1982. године. Основну и средњу школу је завршио у Шиду. Дипломирао на Одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду. У периоду 2009-2013. био је запослен као кустос-археолог у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид. Обављао функцију директора поменуте установе 2011-2012. год. У периоду од 2014. до 2017. године био је запослен у Завичајној археолошкој збирци при Народној библиотеци „Симеон Пишчевић“ Шид као кустос-археолог, а од 2018. године у Музеју наивне уметности „Илијанум” Шид. Звање вишег-кустоса је стекао 2017. године. Члан је Српског археолошког друштва од 2007. године. Истраживачко интересовање се креће од археологије римских провинција Централног Балкана, преко историје Војводине 18-20. века до генеалогије. Аутор је изложби: „Градина на Босуту“ намењене за гостовање у земљама региона (2017), музејске поставке Црквене ризнице Српског православног архијерејског намесништва Шидског (2016), „Градина на Босуту“ у Завичајном музеју у Руми (2015), „У залеђу престонице – Општина Шид у касној антици“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (2012), „Сава Шумановић – лично, породично, национално“ у Галерији слика „Сава Шумановић“ Шид (са гостовањем у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бања Луци и у Дому војске Србије у Београду) (2012), „Нит која нас веже" у Музеју наивне уметности „Илијанум" Шид итд. Аутор је 33 монографије и преко 90 радова у серијским публикацијама. За свој рад је награђен Вишњићевом наградом у категорији младих стваралаца у култури за 2010. годину, Шестодецембарском Захвалницом Општине Шид (2015), признањем градоначелника Хаифе (Израел) за научно-истраживачки рад о историји јеврејских заједница у Србији (2015) и признањем Министарства спољних послова Израела за ширење и унапређивање српско-израелског пријатељства (2016).

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.