Порекло становништва села Драгалица (по књизи Драгаљице), општина Зубин Поток – Косовскомитровачки округ. Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Драгаљице је чисто српско село (као и сва села Ибарског Колашина), а налази се на осојној страни долине Ибра, односно акумулационог језера Газиводе. Од села Брњака дели га планинска коса звана Врњачко брдо, а од Зубиног Потока удаљено је око 16 km.
Овом селу припада заселак Миљковиће који се налази северозападно од села, а у непосредној близини Брњачког дворца краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша I Немањића. Заселак носи име по неком Милији или Миљку који се из Брњака овде населио.
Остали подаци о селу.
На улазу у село налази се нов и велелепни гвоздени Врњачка мост преко Ибра и језера Газиводе. Мост је направљен пре три године захваљујући Србији и једини је мост који премошћује Ибар и језеро од бране у Газиводама до Рибарића. До подизања бране на Ибру у Газиводама 1978. год. и стварањем акумулационог језера у дужини од око 20 km (до Рибарића), једина веза колашинских села преко Ибра био је чамац.
Најплоднија земља овог села потопљена је водом вештачког језера. Село има своје гробље, а смештено је у благој страни на једној заравни на граници према Брњаку. На гробљу има доста храстовог дрвећа. У подножју гробља виде се трагови правоугаоне црквице. На овом гробљу Драгаљичани се сахрањују од пре 100 година, а пре су се, кажу, сахрањивали на Брњачком гробљу у Крњу.
Исељавање из села текло је непрекидно од 19. века (због турског зулума) па до наших дана. У последње време одселило се више појединаца и неколико кућа.
Село сам обишао у лето 1990. године и том приликом забележио 15 кућа.
Све оне везују порекло за Куче у Црној Гори. Деца основну школу од 1 до VIII разреда уче у суседном селу Брњак.
Порекло становништва.
-Аксентијевић, 2 куће. Некада давно, пре више од 200 година, из Куча прешли у околину Рожаје, одатле у Брњак (у Швиковића махали), а пре 150 година прешли у Драгаљице. Род су са Алексићима у овом селу. Слава Свети Ђорђе (16. XI); мала слава Пантелијевдан.
-Алексић, 2 куће. Пре више од 200 година из Куча прешли у околину Рожаја, па у Брњак, одакле су пре 150 година дошли у ово село. Род су са Аксентијевићима у овом селу. Четири појединца је напустило село и отишли у Смедерево и Лазаревац. Ово презиме носе по претку Алекси. Слава Свети Ђорђе (16. Х1), мала слава Пантелијсвдан.
-Миленковић, 4 куће, у једној живи једна жена. Верују да су из Црне Горе (Коматовићи из Куча). Раније се презивали Миљковић по информаторовом чукундеди Миљку, а ово презиме узели по информаторовом прадеди Миленку. Ови живе у засеоку званом Миљковиће. Шест појединаца одсељено је за Крагујевац. Слава Свети Ђорђе (16. Х1), мала слава Пантелијевдан.
-Перовић, секундарно презиме једне куће Аксентијевића по трећем информаторовом претку Перу.
-Танасковић, 7 кућа. Верују да су некада давно из Куча прешли у суседно село Брњак, а пре 150 година у Драгаљице. Даљи род су са Миленковићима у овом селу, а нешто ближи са Веселиновићима из суседног села Витковића. Слава Свети Ђорђе (16. XI), мала слава Пантелијевдан.
ИЗВОР: Према књизи Радислава Пумпаровића „Ономастика једног дела Ибарског Колашина“ издање САНУ, одељење језика и књижевности“. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)