Порекло становништва села Плана, град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – Атропогеографска испитиваања“ издање Београд 1995. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Плана се налази на југозападним падинама планине Жељин, на надморској висини 920-980 метара. Раније се у Плану могло доћи само на коњу из долине Гокчаничке или Јошаничке реке. Оба пута су врлетна и представљали су прави ризик за јахача.
Историјат и постанак села.
У планинском беспућу, на слабо родном земљшиту, насеље се формирало као колонија рудара, топионичара, трговаца и занатлија још у средњем веку. Производња злата, сребра, олова, бакра, гвожђа, ковање новца и алата, а затим трговина и размена роба доносили су такве приходе који су Плани омогућили снажан привредни успон.
Старине у селу.
На крају насеља, на месту званом Брдо, између заселка Бањица и језера Ракиће налази се садашње гробље, а испод њега остаци старе средњовековне цркве. Око цркве је било старо гробље које су мештани потпуно искрчили. Црква је једнобродна и, по оном што о црквама знамо, можемо је, с обзиром на положај, димензије и начин градње, сврстати у ред гробљанских црквица.
Осим ове цркве, на месту ” Код дрена” постоје рушевине за које народ каже да су од латинске цркве, а то потврђују и комади бигра који се на руини могу видети. То су свакако остаци оне католичке цркве која се помиње у документима Дубровачког архива, а доживела је исту судбину као и православна.
Занимање становништва.
Становништво Плане се бави земљорадњом. Неки од њих су радили у рудницима угља у Ушћу и Баљевцу (данас већ пензионери). Млађе генерације су се иселиле, па су остала само старачка домаћинства. Школа није постојала, па су ђаци из Плане и Пупавна шпли у Гокчаницу путујући по два сата у једном правцу.
У Плани и њеном заселку Пупавну успевају све житарице, а највише се гаји пшеница. Од кукуруза се гаје три сорте: абавац, планинац и бељак.
Интресантно је напоменути да на овој надморској висини од поврћа успева краставац, парадајз, боранија, пасуљ, а свакако и кромпир коме планинско земљиште посебно погодује. Такође успева сво воће, па и винова лоза коју обично гаје као уређену чардаклију (вињагу) испред куће и од њеног рода праве вино. Раније је овде радило 7-8 воденица, а сада само две.
Порекло становништва.
-Богојевићи, Аранђеловдан, су староседеоци. Од њих потичу:
-Баранци – далеком старином су из Барине – Јелакца.
-Богићевићи, Велика Госпојина, су староседеоци. Од њих потичу:
-Бежанци, пореклом са Косова.
-Трифуновићи, Јовањдан, су староседеоци. Од њих потичу:
-Војмиловићи – потомци Војмила Зубовића. Они су далеком старином грана Лопаћана, дакле пореклом Васојевићи.
-Марковићи – Чингелићи у Пупавном, Алимпијевдан, су староседеоци.
-Косовци су уљези у Марковиће, дошао из Гокчанице 1920. године.
-Милојевићи су такође уљези у Марковиће, дошао из Гокчанице – Добра Буква 1910. године.
Име насеља.
Назив Плана настао је из латинске основе PLANUM, што значи равна, односно равниште. Ово име по конфигурацији терена не одговара данашњој локацији Плане. Назив је свакако настао по првобитном локалитету на коме је насеље засновано. То је раван плато који се зове Царине. Због промене намене овога простора у царину, насеље је прелоцирано у предео Царинског потока и на тај простор је и име насеља пренето. Име заселка Пупавно највероваттшје је настало из прасловенске основе „пупити“ (настајање пупољака), али постоје и друга објашњења.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар – Атропогеографска испитиваања“ издање Београд 1995. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)