Порекло становништва села Слатина, општина Подујево – Косовски округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у долини Слатинске реке, низводно од села Речице. У међама села су: брдо Стана (Бачијско брдо), Бесоличко брдо, Кртињак (1147 m), Угљарски крш (1297 m), Мијаилово брдо и Демино брдо.
Воде.
Потоци су Бачијски, Бесолички, Слатински, Сенокоски, Мијаилов, Демин и Кокоровачки поток.
Земље и шуме.
Шума и испаша су на Т)ошовом брду. Њиве и ливаде су у Потоку.
Остали подаци о селу.
Два мухамеданска гробља су Слатинској реци и у Шаља маали. Више куће Османа 3ејнела издиже се брдо Поповица (1005 M) на којој је некада била кућа „српског“ попа и где су данас колонисти образовали српско гробље. Старо српско гробље било је код Илијине чесме. У селу су две махале: Рамоц маала и Шаља маала.
Порекло становништва.
Родови:
У Рамоц маали су поарбанашени мухамедански мухаџири из Играшта у Горњој Топлици после рата 1877/78. године се настанили на Мијаиловом брду (2 куће), и арбанашки родови (18 кућа) су од фиса Соп.
После Првог светског рата доселио се из Данковића код Куршумлије:
–Јовановић (1 кућа, Св. Мина–Мрата).
У Шаља маали су Арбанаси (11 кућа), који се издају за фис Соп.
ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)