Порекло презимена, насеље Атеница (Чачак)

8. децембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Атеница, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

У непосредној близини Чачка, увлачећи се и у његов урбани део, стере се село Атеница. Северно су Кулиновци, северозападно – Чачак, источно Трнава, јужно Трнава и планина Јелица (иза које су драгачевска села Горачићи и Граб), а северозападно и западно Кулиновци.

Легенда каже да је село добило име по неком Атли-бегу. Друга, наводно, што је и савремена конструкција, да се ту налазила грчка колонија, па Атеница значи – Мала Атена (Атина). Да се ради о простору који је настањиван од давнина, сведоче, поред осталог, и праисторијске кнежеве хумке из VI века пре нове ере, откривене у овом селу, са налазима који овај локалитету убрајају у она светског значаја.

Већина топонима у Атеници упућује на људе, човека уопште: Гаровина, Павловина, Главоњске ливаде, Благојевића (раније Недељковића) башча, Средојевића луке, Пантовића лука, Пекића чаир, Петронијевића брдо, Крговина, Париповина, Врећовина (по неком Врећу, мајстору за израду врећа), Петково брдо, Шиљковина (по Шиљковићима), Тешовина, Павловића забран, Мицин забран, Беговина, Кићановићи, Вулићевина, али и Благојевића поток и Турски поток. Неки топоними говоре о одређеним појавама и збивањима: Сабориште, Теферич, Плац. Или упућују на природне облике: Криваја, Ада, Бубњевина (када се на том потесу обрађује земља, чује се некакво „бубање“), Обријеж, Суво поље, Дрварски кључ, Дрварска ада, Долови, Сушица, Ровине. Неки на старе грађевине и друге објекте: Градина, Аниште, Стара судница (на потесу Два ора или Нова школа). Неки на биљни свет: Ливаде, Дријење, Мали гај, Јелак, Врбак, Дрвари. Неки на животиње: Жабљак. Ту су и стара гробља: Грчко, Маџарско и Турско, али и Синђића, док су нова добиле називе по томе како су, у селу, распоређена: Горње, Средње и Доње.

Сеоска обетина је: Бела недеља.

Атеница је старо насеље. Ово сведоче не само праисторијске кнежевске хуме, већ и други локалитети. У званичним документима помиње се први пут 1476. године, у турском катастарском попису, као Горња, Доња и Средња Атеница; налазила се у тимару Ширмерда из Пловдива, посадника тврђаве Островица. Имала је 21 домаћинство и једно удовичко. Кућедомаћини су поседовали 10 исправних (радили су читаве године) и један запуштени млин-воденицу. Житељи су гајили: пшеницу, зоб, конопољу, бостан, грожђе и свиње; њихове феудалне дажбине износиле су 2.133 акче (аспре). У каснијим пописима из XV и XVI века налазе се подаци да су Горња, Средња и Доња Атеница били настањене муслиманима, али да су и тада воденице биле у власништву хришћана – било их је 28.

Истина, село се у једној народној песми именује и пре него што су овим делом Србије овладали Турци: полазећи у некакав бој, бан Милутин, властелин из времена Цара Душана, помиње своје винограде у Атеници.

Не располажемо са подацима о Атеници из XVII и XVIII века. Истина, нешто народних легенди забележили су из тог времена њени хроничари Вук Петронијевић и Димитрије Јањић. Поред осталих, и онај о хану у Атеници после 1718. године.

Документа, надгробни споменици и памћење народа помињу учешће ратника из Атенице у Првом српском устанку, Хаџи-Продановој буни и Другом српском устанку. У изворе такве врсте спада и овај епитаф на споменику: „Овај биљег показује храброг војника Јована Лишанина из Атенице који је за род крст часни и вјеру кристијанску закон српски и за отечество од Ћаја пашине војске на Чачку при битки јуначки борећи се погинуо 1815 љета“.

Атеница је 1820/21. године имала 35 кућа, 36 ожењених и 74 арачке главе. Године 1821/22: 39 кућа, 43 пореске главе и 89 арачких глава. Тада је припадала видовском, а касније, све до иза Другог светског рата, трнавском срезу. Са суседним Кулиновцима углавном је сачињавала једну политичку општину (понекад са Лозницом и Трнавом). Не ретко припадала је општини Чачак, у којој је и сада.

У селу је 1890. пописано: 107 домова са 668 житеља, 1948 – 260 домова са 1276. житеља, 1971 – 676 домова са 2.398 становника, 1991 – 1.273 дома са 4.300 становника. Ови подаци довољно речито сведоче о досељавањима у ово село, најпре из драгачевских и старовлашких насеља. Узроци досељавања су политички (после буна, устанака и ратова), економски (до хлеба се лакше долазило у плоднијим крајевима), „власнички“ (Драгачевци су, по правилу, стизали на своја раније купљена имања), сроднички (неки родови стизали су на позив својти, а ту су и домазети). Досељавања у Атеницу, која и даље трају, нарочито су била бурна после другог светског рата из разлога који су познати: школовање и запошљавање младих људи.

Сви атенички родови су досељенички, утврдили су хроничари Петронијевић и Јањић. Уз све друго, Јањић је – са потписником овог рада – публиковао прва сазнања о пореклу становника овог села у књизи „Летопис Атенице и Кулиноваца“ (Чачак, 1992). Аутор овог рада наставио је истраживања и, ево, до којих је сазнања дошао:

Николићи (3 к, Никољдан) су, уз, Петронијевић и Џамадановиће (који су изумрли), најстарији атенички род. Сматра се да су старинци. Презиме им је образовано од имена Николе Манојловића, који је 1822. године пописан као власник ситне стоке.

Петронијевићи (4 к, Никољдан) су почетком XVIII века стигли од Невесиња. Старије презиме им је Богићевић, а ново упућује на претка Петронија Богићевића. После 1920. године образовали су једно домаћинство и у Београду, а три деценије касније – три у Чачку.

Војиновићи (2 к, Ђурђиц) су досељени од Пећи средином XVIII века. Презименом потврђују припаданост старом српском роду Војиновићи (Вујиновићи). Шездесетих година XX века настањивали су се и у Чачку (3 к) и Београду (1 к).

Манговићи (8 к, Никољдан) су у XVIII веку дошли из херцеговачких Брда – од Никшића. Није јасно порекло презимена овог рода – ако не упућује на некакво име или надимак. После Другог светског рата настањивали су се и у Чачку (7 к).

Суботићи (3 к, Никољдан) су крајем XVIII века стигли из Радоиње у Старом Влаху, Старином су, иначе, „од Котора“. Род су им Суботићи у суседној Трнави. Мада упућује на реч Субота, сопствено презиме овај род не уме да растумачи. Након другог светског рата населили су се и у Чачку, Банатском Карловцу, Пули и суседним Кулиновцима (по једно домаћинство).

Лишанчићи (5 к, Ђурђиц) су доселци из драгачевске Лисе. У Атеници су свили породично огњиште под крај XVIII века (неки кажу после Хаџи-Проданове буне 1814. године). Презименом чувају успомену на завичај. После 1950. године по једно домаћинство образовали су и у Ваљеву, Чачку, Београду и Крагујевцу.

Лишанчићи-Вучићевићи (5 к, Ђурђиц) су нешто касније стигли из Моравичког Старог Влаха (вероватно из Шареника). Доселили су се Богић и Драгић и настанили су се у близини старих Лишанчића, од којих су из непознатих разлога узели презиме; оно старије (Вучићевић) упућује на неког претка Вучету. Два домаћинства имају и у Чачку, а једно у суседним Кулиновцима.

Рафаиловићи (6 к, Никољдан) су давни доселци из околине Будве. Презименом чувају успомену на претка Рафаила. Пре три деценије два домаћинства засновали су у Чачку, а једно у Нишу.

Пекићи (2 к, Лучиндан) су пред Први српски устанак стигли из околине Никшића. Презиме им је образовано од имена претка Пека.

Јеротијевићи (5 к, Алимпијевдан) су некако у исто време пристигли из Шареника у Моравичком Старом Влаху. Неки кажу да је ово било касније – после Другог српског устанка. На претка Јеротија Чуповића упућује њихово презиме. Пописивани су у XIX веку и као Димитријевићи. Неки су, као Јеротијевићи, досељавани и касније. Пре 1940. године имали су једно домаћинство и у Крагујевцу, а после 1955. настанили су се и у Чачку (1 к).

Дмитрићи (6 к, Никољдан) су 1814. године пристигли из драгачевске Котраже. На неког претка Дмитра или (Дмитру) подсећа њихово презиме. После 1950. године у Чачку су образовали три домаћинства, у Словенији два и у суседним Кулиновцима једно.

Василијевићи (1 к, Јереминдан) су давни доселци из Шекулара. Старо презиме им је Кастрат. Могуће је да су потомци Василија Капетановића, који је 1822. године пописан као власник ситне стоке. Од његовог имена изведено је презиме овог рода. Три дома имају у Чачку и један у Лазаревцу.

Велисављевићи (4 к, Андријевдан) су стари досељенички род. Незнано откуда су приспели. Могуће је да су из Горњег Дупца у Драгачеву. Презименом чувају успомену на претке Велисава. После Другог светског рата два домаћинства засновали су у Чачку, а једно у Београду.

Маслаћевићи-Маслаћи (6 к, Јовањдан): Милић се са породицом доселио после Другог српског устанка из Мусине Реке код Краљева. Неки кажу да су из драгачевских Милатовића. Мада упућује на реч масло, није у потпуности јасно порекло овог презимена. После 1950. године настанили су се (по једно домаћинство) и у Љубљани, Чачку и у суседним Кулиновцима.

Ћирковићи (24 к, Никољдан) су 1815. године дошли са Јавора у Моравичком Старом Влаху. На име претка Ћирка упућује, презиме овог рода. После 1950. године засновали су шест домова у Чачку, седам у Београду, три у Кулиновцима, а по једно у Ивањици, Ужицу, чачанским Коњевићима, Француској и Коњевићима.

Средојевићи (2 к, Аранђеловдан) су некако у исто време доспели из Васојевића – од Андријевице. Презименом чувају успомену на претка Средоја. Могуће је да им је старије презиме Новић, под којим су 1830. године у један тефтер унесени Милован и Михаило мали. Тридесетих година XX века образовали су три домаћинства у Београду, а има их и у Чачку. Једну кућу имали су и у Канади, али је она угашена.

Ненадићи (1 к, Аранђеловдан) су вероватно 1815. године дошли из околине Нове Вароши. Презиме им је настало од имена претка Ненада. Једно домаћинство засновали су и у Банату.

Париповићи (2 к, Аранђеловдан) су стара дошљачка породица – стигли су из правца Старог Влаха. Презиме им је изведено из неког надимка. Пописивани су најпре као Парипи, па Савићи, па на крају – Париповићи. У Чачку имају две куће.

Симеуновићи (9 к, Алимпијевдан) су досељени као Кезуни из Брезове у Моравичком Старом Влаху после 1815. године. На претка Симеуна упућује презиме овог рода. У Чачку су им три домаћинства.

Симеуновићи II (2 к): порекло овог рода није утврђено.

Дачовићи (2 к, Алимпијевдан) су стара досељеничка породица. Не знају одакле су дошли. Име претка Дача чувају у свом презимену. Једно домаћинство засновали су и у Чачку.

Словићи (5 к, Аранђеловдан) су Дробњаци. У Атеници су се настанили после 1820. године долазећи из Драгојловића код Сјенице. На женско име Слова подсећа њихово презиме. Њихови далеки сродници у драгачевским Зеокама имају основно презиме Петровић, а помоћно – Словић. Пре три деценије настанили су се и у Чачку (4 к).

Милосављевићи (- к, Аранђеловдан) су се, долазећи из околине Ивањице, у Атеници настанили после 1815. године. Раније презиме било им је Шиљак (Шиљковић), а ново је образовано од имена претка Милисава. Изумрли су крајем 1990. године.

Исаиловићи (4 к, Аранђеловдан) су 1820. године доспели вероватно из Брекова код Ариља. Могуће је да су потомци Исаила без презимена, који се помиње, 1822. године као власник ситне стоке и од чијег имена им је настало ово – породично. У чачанској Прељини имају два домаћинства, у Београду – такође два, а једно у Чачку.

Спасојевићи (2 к, Никољдан) су се у више наврата настањивали у Атеници долазећи из драгачевских Горачића. Помињу се у овом селу после 1830. године; уз то – протокол умрлих сведочи да је у Атеници 1890. преминуо Тихомир Спасојевић (8), рођен у Горачићима, а 1926 – Танасије (48), такође рођен у Горачићима. На претка Спасоја подсећа њихово презиме. Пописивани су и као Спаловићи, пошто је Спасоје имао надимак Спале.

Марковићи (4 к, Ђурђиц) су у више наврата долазили из Миланџе у Моравичком Старом Влаху. Помињу се са старим презименом Паунац после 1820, а протокол умрлих бележи податак да је у Атеници 1883. преминуо Јевто (40), рођен у Миланџи. На неког претка упућује презиме овог рода. У Чачку им је једно домаћинство.

Јуковићи (1 к, Никољдан) су 1842. досељени из Маћа – Брезове у Моравичком Старом Влаху. Отуда су побегли услед некаквих веза са хајдуцима. Старије презиме им је Михаиловић, а ново је образовано од имена претка. Најпре су се настанили у Кулиновцима, одакле су прешли у Атеницу. Протокол умрлих сведочи да је у Атеници 1935. године преминуо дошлац Божо (83), рођен у Маћама. По једно домаћинство засновали су у Чачку и Ивањици, а два у Београду.

Перишићи-Данојлићи (7 к, Аранђеловдан) су средином XIX века досељени из Беле Реке златиборске. Стигли су брат и сестра Периша и Данојла, на које упућује и њихово „двојно“ презиме. У протоколу умрлих чува се податак да је 30. децембра 1894. у Атеници преминуо Алекса Перишић-Данојлић (75), рођен у Белој Реци „ужичкој“. После Другог светског рата основали су једно домаћинство и у Чачку.

Перишићи-Ваљари (4 к, Стевањдан) су као Бошњаковићи пристигли из Брезове у Моравичком Старом Влаху средином XIX века. На претка Перишу подсећа њихово презиме. По једно домаћинство имају и у Чачку, Београду и Кулиновцима.

Баралићи (5 к, Никољдан) су Драгачевци. На споменику Сретену Баралићу пише: „Он је рођен у Драгачеву у селу Краварици, а доселили се у ову Атеницу 1840 године“. На реч бара упућује презиме овог рода – није јасно да ли се, при том, мисли на некакво насеље или подбарно земљшите на коме су (негде) живели. Пре ће бити сведочи њихово даље порекло из старовлаших Бара. После 1955. године по једно домаћинство засновали су у Београду, Младеновцу, Мрчајевцима, Балуги (прељинској), а два у Чачку.

Гавриловићи (5 к, Никољдан) су 1868. године стигли из драгачевске Лисе у Жаочане, па прешли у Атеницу. Старо презиме им је Окулић, а ново је изведено из имена претка Гаврила. (Занимљива је појединост да документа знају за Гавриловиће у Атеници и из ранијег периода, што може да упути на чињеницу да су се у више наврата досељавали). После 1960. године у Чачку су образовали четири, а у Београду и Смедеревској Паланци по једно домаћинство.

Гавровићи (2 к, Митровдан) су средином XIX века приспели у Атеницу из Моравичког Старог Влаха: једни кажу из Дубраве, други – из Добрача (године 1889. у Атеници је умро стари Петар, рођен у Добрачама). Презиме ове фамилије упућује на претка Гавра.

Недељковићи (3 к, Никољдан) су такође Моравичани. У Атеници су свили породично огњиште после 1860. године. Протокол умрлих каже да је овде 1890. преминуо Милоје Недељковић (45), рођен у Брезови. Презименом чувају успомену на претка Недељка. Има их и у Чачку (2 к) и Кулиновцима (1 к).

Јевремчевићи (1 к, Никољдан) су домазети у Недељковићима од пре три деценије. Пореклом су из драгачевских Горачића, а на претка Јеврема подсећа њихово презиме.

Матовићи (2 к, Митровдан) су Моравичани: 1894. у Атеници је преминуо Павле (60), рођен у Мочиовцима. На претка Мата упућује презиме овог рода.

Ђокићи (3 к, Ђурђиц) су после 1860. године, како сами тврде, досељени из Брезове у Моравичком Старом Влаху као Стамболићи. Недоумицу, међутим, изазива податак из протокола умрлих: у Атеници је 1891. преминуо Милован Ђокић, рођен у Трешњевици код Нове Вароши. Име претка Ђока чува презиме овог рода. Два домаћинства имају у Чачку, а једно у Београду.

Којовићи (5 к, Никољдан) су стигли из Трудова у Старом Влаху: тамо је рођен Тиосав (63), који је преминуо у Атеници 1883. године. Презименом се сећају претка Која. После 1950. године образовали су и у Чачку.

Јевтовићи (4 к, Ђурђевдан) су пореклом из Бјелуше код Ариља, одакле су дошли 1876. године. Тамо је рођен Марко (70), који је у Атеници преминуо 1892. Презиме им је изведено од имена претка Јевта. У Чачку имају три, а по једно домаћинство и у Београду, Скопљу и Славонској Пожеги.

Јанковићи (3 к, Трипундан) су после 1865. године стигли однекуд из Црне Горе. Презименом се сећају претка Јанка. У Чачку су засновали два, а у Смедеревској Паланци једно домаћинство.

Гудурићи (15 к, Ђурђевдан) су од Никшића стигли у Бистрицу код Нове Вароши, одакле је у Атеницу 1862. године дошао Обрен са синовима Николима и Јевремом. Јеврем није имао деце, па је усинио сестрића Велимира Живковића из Трнаве код Чачка. Један део овог рода стигао је у Атеницу из Збојштице код Ужица, а то потврђују и надгробници у Доњем атеничком гробљу. На реч гудура асоцира њихово презиме – није јасно да ли се ради о терену на коме су живели, или, пак, о некаквом надимку. После Другог светског рата образовали су шест кућа у Чачку, две у Београду, а по једну у Крагујевцу и Лучанима.

Ракићевићи (12 к, Аранђеловдан) су нешто раније доспели из Вапе код Сјенице. Ово потврђује и један дефтер из 1830. године: Лазар Ракићевић „нежењен, ‘рани стару мајку и 2 сестрице, убог, без баштине“; није се, дакле, још заимао. На некакво име упућује њихово презиме. Једно домаћинство имају и у Чачку.

Богдановићи (- к, Стевањдан) су Моравичани. Ово потврђује и протокол умрлих: 1887. у Атеници је преминуо Петар (55), рођен „у Турској“, у ствари у селу Сивчини. Презименом су чували успомену на неког претка Богдана. Угасили су се 1990. године.

Василићи (10 к, Никољдан) су Старовлашани. Ово потврђује и податак из протокола умрлих: тамо је, у Ојковици, рођен Василије Василић (70), који је у Атеници преминуо 1891. На неког претка упућује презиме овог рода. Друго презиме им је Коровић. После Другог светског рата засновали су четири домаћинства у Чачку, а по једно у Београду и чачанској Вапи.

Ђуровићи (2 к, Јовањдан) су после 1850. године досељени са правца Бијело Поље – Пријепоље. На претка Ђура подсећа њихово презиме. Нису род са Ђуровићима који су били досељени из драгачевске Гуче, али их више нема у Атеници. После Другог светског рата настанили су се и у Београду (1 к), а два домаћинства имају и у Валенсу (Француска).

Ружичићи (7 к, Ђурђевдан) су Драгачевци. На споменику Милосаву Ружичићу пише да је из драгачевских Горачића, одакле се „доселили у Атеницу 1877 године“. Женско име Ружа чуве презиме овог рода. После Другог светског рата засновали су по једно домаћинство и у Чачку, Београду, Сарајеву и у Француској.

Капларевићи (2 к, Никољдан) су такође Драгачевци. На споменику Вићентију Капларевићу у Доњем атеничком гробљу, пишем – „који је дошао из села Милатовића у Драгачеву… из службе је купио имање у Петковоме брду, туна је начинијо кућу па свео старога оца и браћу и сестре“. Живео је 53 године, и преминуо 1899. Презиме овог рода казује да је неки њихов предак био каплар у војсци. После Другог светског рата образовали су три домаћинства и у Кулиновцима, а по једно у Београду и Сарајеву.

Драгутиновићи (3 к, Никољдан) су Старовлашани. Протоколи умрлих кажу да је 1892. у Атеници умро Благоје (45), рођен у Лепојевићима, а пре њега Јован (52), такође рођен у Лепојевићима. Презименом чувају успомену на неког претка Драгутина. У Чачку имају пет, у селу Лозници два и у Београду једно домаћинство.

Шипетићи (3 к, Аранђеловдан) су прешли из драгачевског Граба 1910. године. Неки њихови преци помињу се, међутим, у документима првих деценија XIX века. По својој прилици, дакле, они су у Атеници одавно баштинили некаква имања. Није јасно порекло овог презимена. Алекса Шипетић из Чачка тврдио је да су потомци неког Руса Шипетова. После 1950. године у Чачку и у Београду засновали су по два домаћинства.

Вујовићи (4 к, Никољдан) такође су Драгачевци. Године 1896. у Атеници је преминуо Радоје Вујовић (30), „рођен у селу Грабу, срез драгачевски“, пише му на споменику. Овај род презименом упућује на неког претка Вуја. Иначе, даљим пореклом су из Трћа – Смиљевца у Моравичком Старом Влаху. Из Граба су се у Атеницу пресељавали у више наврата.

Јањићи I (3 к, Аранђеловдан) кажу да су 1876. године дошли „од Пећи“. Међутим, протокол умрлих бележи да је 1932. у Атеници преминуо Алекса Јањић (75), рођен у Буковику код Нове Вароши. Могуће је да су у Буковик доспели „од Пећи“. У том старовлашком селу основно презиме им је Курћубић, а помоћно Јањић. На некакво име упућује презиме овог рода. Два домаћинства имају у Чачку.

Јањићи II (5 к, Никољдан): Велисав се 1895. године преселио из драгачевских Горачића на своје имање пошто је изучио абаџијски занат и пошто се оженио; други су стизали и касније (после Првог и после Другог светског рата). Презименом чувају успомену на неког претка. После Другог светског рата четири домаћинства засновали су у Београду, по два у Чачку и Љубљани, а по једно у Краљеву, Ровињу и Макарској.

Ћировићи (1 к, Никољдан) су дошли из старовлашког Трудова: тамо је рођен Радоје, који је као педестогодишњак преминуо у Атеници 1892. Од имена претка Ћира добили су презиме. Једно домаћинство имају и у Чачку.

Рађеновићи (1 к, Аранђеловдан) су 1892. године прешли из драгачевских Горачића, а пореклом су из Лучана (Драгачево). Презименом чувају успомену на претка Рађена. Вељко Рађеновић више живи у Чачку, него у Атеници.

Прелићи (2 к, Никољдан) су стигли у Атеницу из чачанске Јежевице 1902. године. На некакав надимак упућује, како сами тврде, њихово презиме. После Другог светског рата образовали су по једно домаћинство и у Чачку и Београду.

Трипковићи (1 к, Аранђеловдан) су из старовлашке Пресеке дошли у чачанску Бањицу, одакле су прешли у Атеницу. Ово потврђују и документа: Вуле Трипковић пописан је 1863. године у Бањици, а преминуо је као шездесетогодишњак у Атеници знатно касније, с тим што се наглашава да је рођен у Пресеци. Овај род чува презименом успомену на претка Трипка. После Другог светског рата образовали су једно домаћинство у Београду, а два у Чачку.

Вучићевићи (5 к, Јовањдан и Аранђеловдан) су из Моравичког Старог Влаха. Ово сведочи и протокол умрлих: у Сивчини је рођен Вуле Вучићевић (80) који је 1935. преминуо у Атеници. Од имена претка Вучића изведено им је презиме.

Главоњићи (7 к, Никољдан) су после 1880. године прешли из драгачевских Горачића. Протокол умрлих каже да је у Атеници 1935. преминуо Радован Главоњић (55) рођен у Горачићима. Други су се, на своја имања, доселили после 1950. године. Старије презиме им је Баковић, а ново је од надимка. Једно домаћинство имају у Крагујевцу.

Плазинићи (2 к, Никољдан): Гајо из Губереваца (Драгачево) је од пре шест деценија домазет у раније досељеним Главоњићима. Презиме овог рода упућује на речи лаз, оплазина.

Новитовићи (6 к, Аранђеловдан) су пред Први светски рат досељени из Добрача код Ариља, а даљим пореклом су Никшићи. Презименом чувају успомену на неког претка Новита. По једно домаћинство засновали су у Смедереву и Немачкој.

Чубраковићи (1 к, Никољдан) су, долазећи из златиборског Љубиша, засновали 1905. године у Атеници. Презиме овог рода изведено је из надимка.

Јовичићи (1 к, Никољдан) су Драгачевци. Ово сведоче и протоколи умрлих: у Атеници је 1918. преминуо Јован (40), рођен у Грабу, а 1928 – Никола (54), такође рођен у Грабу. На име неког претка упућује њихово презиме. Одскоро једно домаћинство имају и у Горњем Милановцу.

Стеванчевићи (11 к, Лучиндан) су такође приспели из драгачевског Граба: тамо је рођен Обрад (50), који је 1918. преминуо у Атеници. Даљим пореклом су Никшићи. Од имена претка Стевана образовано им је презиме. После 1950. године два домаћинства засновали су у Чачку, три у Београду, а по једно у чачанској Виљуши и у Мрчајевцима.

Јелушићи (2 к, Ђурђиц) су такође из Граба: тамо је рођен Петроније који је као четрдесетогодишњак преминуо у Атеници 1932. Није јасно порекло овог презимена. Живе и у две куће у Чачку и једној у Бијељини.

Илићи I (8 к, Никољдан) су 1907. године стигли из Трудова код Нове Вароши. На претка Илију подсећа њихово презиме. По једно домаћинство имају и у Чачку и Београду. (Занимљива је појединост да се пре њих у Атеници помињу неки старији Илићи, које нисмо успели да идентификујемо).

Пантовићи (1 к, Никољдан): Светислав се пред Први светски рат призетио из Кулиноваца у Раковиће (којих више нема). Старо презиме им је Бугарчић, а ново је образовано од имена претка Панта Бугарчића, који се помиње у документима после Другог српског устанка. У Београду живе у четири, а у Чачку и два домаћинства.

Радовановићи (2 к, Јовањдан) су дошлаци из чачанских Милићеваца. Стигли су некако када и Пантовићи. Име неког претка Радована чувају у свом презимену.

Терзићи (3 к, Ђурђевдан) су Златиборци: у тамошњем Љубишу рођен је Владислав (62) који је 1935. године преминуо у Атеници. Презиме овог рода потврђује да су им преци били терзије. Једно домаћинство имају и у Љубљани.

Радосављевићи I (1 к, Аранђеловдан): Милић је досељен 1910. године из драгачевског Лиса. На неког претка Радосава упућује њихово презиме.

Радосављевићи II (1 к, Аранђеловдан): Мићо је 1910. године дошао из драгачевске Котраже. Овај род презименом чува успомену на неког претка Радосава, за кога не знају када је живео.

Пауновићи (5 к, Лучиндан) су прешлаци из оближње чачанске Виљуше – у Атеници су се настанили 1917. године. Иначе су Никшићи. Име претка Пауна задржало се у њиховом презимену. После Другог светског рата пет домаћинстава засновали су у Чачку, а једно у Панчеву.

Илићи II (5 к, Никољдан) су из драгачевског Граба: тамо је рођен Радисав, који је 1923. године преминуо у Атеници. На претка Илију подсећа презиме овог рода. У Чачку имају три куће.

Поповићи (2 к, Никољдан) су стигли 1933. године из старовлашке Брезове. Преци су им били свештеници попови, што потврђује и само презиме овог рода. После 1960. године по једно домаћинство засновали су и у Чачку, Београду и Трстенику.

Симовићи (2 к, Никољдан) су 1925. године стигли у Атеницу из драгачевске Котраже. Презименом се сећају претка Сима.

Костићи (1 к, Никољдан) су дошлаци од 1919. године из драгачевских Ртију. На претка Косту упућује њихово презиме.

Роговићи (1 к, Аранђеловдан) су досели из Сивчине у Моравичком Старом Влаху. У Атеници су свили породични дом 1928. године. На некакав надимак подсећа њихово презиме.

Пропадовићи (2 к, Никољдан) су из драгачевске Рогаче: тамо је рођен Бранко који је као осмогодишњак преминуо 1924. у Атеници. Иначе, даљим пореклом су Никшићи, старије презиме им је Пропадало – изведено од некаквог надимка. Два домаћинства образовали су и у Чачку.

Јовановићи (2 к, Никољдан) су нешто раније приспели из старовлашких Мочиоца. Име претка Јована чува се у њиховом презимену. Два домаћинства имају и у Чачку.

Крунићи (1 к, Аранђеловдан) су Моравичани. Ово потврђује и један споменик у Доњем атеничком гробљу: „Чедо Чедомир М. Крунић чувени домаћин из Васиљевића општине ковиљске срез моравички доцније из Атенице“. На реч круна (можда и женско име Круна) подсећа презиме овог рода. Једно домаћинство после 1945. године засновали су Сједињеним Америчким Државама, а касније једно и у Београду.

Јоловићи (3 к, Врачеви) су из драгачевске Лисе. Пред Други светски рат Александра Јоловића усинио је Вукосав Милорадовић, који се из чачанског села Заблаћа призетио у Кулиновце, одакле су прешли у Атеницу. Овај род презименом чува сећање на претка Јола, за кога не знају када је живео.

Остојићи (1 к, Ђурђевдан) су из Старог Влаха стигли у Атеницу: у Комаранима је рођен Тимотије који је као седамдесетогодишњак преминуо у Атеници 1934. Већи део овог рода живи у суседној Лозници. У презимену овог рода налази се име претка Остоје.

Благојевићи (3 к, Аранђеловдан) су пред Први светски рат прешли из Чачка – дошли су на имање свог ујака, трговца Стевана Недељковића Ћоса. Иначе, старином су из околине Пљеваља. Презименом чувају успомену на претка Благоја. Живе и у Чачку.

Славковићи (2 к, Митровдан): Миладин је пре Првог светског рата дошао у Трнаву из драгачевских Ртију, а касније (1940) прешао у Атеницу. Име претка Славка налази се у корену презимена овог рода. После Другог светског рата два домаћинства засновали су у Чачку, а по једно у Београду и Ваљеву.

Пајићи (- к) су после Првог светског рата досељени из околине Ужица, али их више нема у Атеници. Презименом чувају успомену на претка Паја. По једно домаћинство закућили су у Нишу и Марибору.

Нешовићи (1 к, Јовањдан) су истоветни са оним у суседним Кулиновцима. Стигли су из Старог Влаха у Атеницу 1876. године. На претка Неша подсећа њихово презиме.

Савовићи (1 к) су 1941. године досељени из Македоније. Презименом чувају успомену на претка Сава. После Другог светског рата засновали су домаћинства у Чачку и Београду.

Љубојевићи (- к, Трипундан): Мићо се из старовлашких Челица после Првог светског рата (1919. године) настанио у Атеници. Нису знали када је живео предак Љубоје, од кога су добили овакво презиме. Изумрли су 1990. године.

Мишовићи (- к): Милутин је после Првог светског рата прешао из Кулиноваца у Атеницу на своје имање. Презиме овог рода образовано је од имена Миша Рошића, који се после Другог српског устанка доселио из Херцеговине у Кулиновце. После Другог светског рата по једно домаћинство образовали су у Пули, Београду и Швајцарској.

Шуковићи (- к) су били пореклом из Жљеба у Црној Гори, где је рођен Радојица, који је умро у Атеници 1918. године. Није јасно порекло презимена овог рода, ако не упућује на некакав надимак. Пред Други светски рат једно домаћинство засновали су у Чачку.

Виторовићи (6 к, Никољдан) су Златиборци: у тамошњој Белој Реци рођен је Младен, који је 1926. године преминуо у Атеници. Презименом чувају успомену на претка Витора. У Чачку и Словенији засновали су по једно домаћинство.

Мијатовићи (1 к): Мијат се доселио из Прилика код Ивањице после Првог светског рата. На претка Мијата упућује њихово презиме.

Стојановићи (3 к) су нешто касније стигли из Драгојевца код Ариља. На претка Стојана подсећа њихово презиме. Један Стојановић је официр Војске Југославије.

Милошићи (- к) су стари атенички род, у чијем презимену чува се име претка Милоша. Више их нема у овом селу. После Другог светског рата два домаћинства засновали су у Краљеву, а једно у Београду.

Станићи (- к, Аранђеловдан) су, такође, стари род. И њихово презиме упућује на претка. Једно домаћинство имају у Кулиновачком Пољу (Чачак).

Равничани су се 1920. године одселили у Београд. Од речи равница образовано им је презиме.

Стеванићи такође више не живе у Атеници. Стари су досељенички род. Презименом чувају успомену на претка Стевана. У Чачку имају два, а у Немачкој једно домаћинство.

Дуњићи, пореклом из Гоња код Сјенице, одселили су се у Чачак. Од женског имена Дуња образовано им је презиме.

Боричићи (1 к) су стари досељенички род. Није утврђено одакле су дошли из правца Старог Влаха. Презименом чувају успомену на неку Борику.

Глишићи, који су после Првог светског рата приспели из драгачевске Краварице и чије презиме упућује на име претка Глиша, образовали су четири домаћинства у Чачку, а једно у Београду.

Икодиновићи, који су из Гуче досељени 1900. године и чије је презиме изведено од имена претка Икодина, одсељени су у Лозницу, Вапу (Чачак) и Смедеревску Паланку (по једно домаћинство).

Петровићи (1 к) су давно дошли у Атеницу, није утврђено откуда. Презименом се сећају претка Петра. Одсељени су у Чачак, где имају једно домаћинство.

После Другог светског рата, нарочито од 1950. године, Атеница је интензивно насељавана. И ти родови носе презимена изведена из имена, занимања или надимака предака. Изузеци су ретки.

Досељени су:

Аћимовићи (1 к) из Слатине (Чачак), Алексићи (2 к) из Жаочана (Чачак), Ајдачићи (1 к) из Лисе (Драгачево), Аврамовићи I (2 к) из Чедова (Сјеница), Аврамовићи II (1 к) из Глеђице (Ивањица), Анђелковићи (1 к) из Бањске (Косовска Митровица), Аничићи (1 к) из Глеђице (Ивањица), Андрићи (1 к) из Горње Вишњевице (Коњиц), Аксентијевићи (1 к) из Рашке, Ангелови (1 к) из Чачка и Арсићи (1 к) из Босне;

Бјелићи (1 к) су из Ђурашића (Пријепоље), Божовићи (1 к) из Брусника (Ивањица), Бркићи (1 к) из Обрежа (Варварин), Бежанићи (2 к) из Каоне (Драгачево), Бисенићи (2 к) из Рајца (Чачак), Брајовићи (2 к) из Гоња (Сјеница), Бошковићи (4 к) из Царичине (Сјеница), Бошковићи II (2 к) из Премеће (Чачак), Белопавловићи (1 к) из Ласца (Краљево), Бјелопавлићи (1 к) из Биједића (Бијело Поље), Бешевићи (4 к) Рајца (Чачак), Бојовићи I (1 к) из Мишевића (Нова Варош), Бојовићи II (2 к) из Васиљевића (Ивањица), Бојовићи III (1 к) из Ковиља (Ивањица), Бранковићи (2 к) из Премеће (Чачак), Богдановићи I (3 к) из Куманице (Ивањица), Богдановићи II (1 к) из Зубиног Потока, Богдановићи III (1 к) из Милочаја (Краљево), Брковићи (1 к) из Бурађе (Нова Варош), Биочани (2 к) из Брњице (Сјеница), Баковићи (1 к) из Ерчега (Ивањица), Бодићи (1 к) из Горачића (Драгачево), Бабићи (1 к) из Пећи, Божанићи (1 к) из Ораховца, Басарићи (1 к) из Губереваца (Драгачево) и Богавци (1 к) из Медовина (Ивањица);

Велкоски (1 к) из Чачка (а пореклом из Велеса у Македонији), Вилотијевићи (1 к) из Рогаче (Драгачево), Вишњићи (1 к) и Глеђице (Ивањица), Васиљевићи I (10 к) из Горачића (Драгачево), Васиљевићи II (1 к) из Горачића (Драгачево), Васиљевићи III (2 к) из Правошева (Пријепоље), Вујовићи I (3 к) из Бачије (Сјеница), Вујовићи II (4 к) из Трнаве (Чачак), Вујовићи III (1 к) из Горачића (Драгачево), Вукајловићи (3 к) из Губереваца (Драгачево), Видићи (1 к) из Ровина (Ивањица), Вратоњићи (1 к) из Лисе (Ивањица), Вранићи (1 к) из Чедова (Сјеница), Вуковићи (1 к) из Врсјеница (Сјеница), Вулишићи (4 к) из Премеће (Чачак), Вујиновићи (1 к) из Губереваца (Драгачево), Величковићи (1 к) из Дренове (Горњи Милановац), Величковићи II (4 к) из Милића (Сјенице), Вучићевићи (2 к) из Милатовића (Драгачево), Вукићевићи (2 к) из Милатовића (Драгачево), Вукосављевићи I (1 к) из Трнаве (Чачак), Вукосављевићи II (3 к) из Љепојевића (Нова Варош), Вранешевићи (2 к) из Радобуђе (Ариље), Василићи I (1 к) из Бањице – Јежевица (Чачак), Василићи II (2 к) из Трудова (Нова Варош), Вукашиновићи (2 к) из Горачића (Драгачево), Весковићи (2 к) из Горичана (Чачак), Вјетровићи (1 к) из Штиткова (Нова Варош), Вељовићи I (2 к) из Горачића (Драгачево), Вељовићи II (1 к) из Катрге (Чачак), Војиновићи (6 к) из Дунишића (Сјеница), Веселиновићи I (2 к) из Јежевице (Чачак), Веселиновићи II (2 к) из Горачића (Драгачево), Вуловићи (1 к) из Средње Реке (Ивањица), Величићи (2 к) из Каоне (Драгачево), Варкуље (1 к) из Сегедина (Мађарска), Вучетићи (1 к) из Јежевице (Чачак), Василијевићи I (1 к) из Живице (Драгачево) и Василијевићи II (1 к) из Сивчине (Ивањица);

Гавриловићи I (1 к) су из Рудника (Горњи Милановац), Гавриловићи II (2 к) из Рајца (Чачка), Гобељићи (2 к) из Шушура (Сјеница), Грујичићи (2 к) из Премеће (Чачак), Главоњићи II (1 к) из Граба (Драгачево, а пореклом су од истоименог рода у Горачићима), Гајовићи (1 к) из Накучана (Горњи Милановац), Габоровићи (1 к) из Негришора (Драгачево), Гагричићи (1 к) из Трудова (Нова Варош), Гњатовићи (1 к) из Билишана (Обровац), Гачићи (1 к) из Срезојеваца (Горњи Милановац), Герзићи (2 к) из Лучана (Драгачево – потичу из драгачевске Виче), Гиздавићи (1 к) из Девића (Ивањица), Грујовићи (2 к) из Премеће (Чачак), Гемаљевићи (1 к) из околине Сјенице и Гугли (1 к) из Ниша;

Драговићи (5 к) су из Рајца (Чачак), Дробњаци (2 к) из Трудова (Нова Варош), Думићи (2 к) из Гоња (Сјеница), Дуканци (1 к) из Осонице (Ивањица), Дишићи (1 к) из Врановине (Нови Пазар), Дукићи (1 к) из Горњег Дупца (Драгачево), Даријевићи (1 к) из Прилика (Ивањица), Драгојловићи (1 к) из Реке (Краљево), Давидовићи I (2 к) из Горачића (Драгачево), Давидовићи II (1 к) из Нове Вароши, Драшковићи (1 к) из Мочиоца (Ивањица) и Достанићи (1 к) из Турице (Драгачево);

Ђокићи I (1 к) су из Косовице (Ивањица), Ђокићи II (1 к) из Коритника (Ивањица), Ђуровићи I (2 к) из Рајца (Чачак), Ђуровићи II (2 к) из Кушића (Ивањица), Ђуровићи III (1 к) из Скивјана (Ђаковица), Ђуровићи IV (1 к) из Гуче (Драгачево), Ђоковићи I (1 к) из Ровина (Ивањица), Ђоковићи II (3 к) из Добрача (Ариље), Ђоковићи III (1 к) из Грабовице (Горњи Милановац), Ђоковићи IV (1 к) из Трудова (Нова Варош), Ђорђевићи (1 к) из Виче (Драгачево), Ђорићи (1 к) из Доњег Статовца (Прокупље), Ђенадићи (1 к) из Губереваца (Драгачево) и Ђаковићи (1 к) из Босне;

Ерићи (1 к) су из Заблаћа (Чачак), а Елвеђи (2 к) из Ђаковачких Селаца (Осијек);

Живковићи (4 к) су из Трнаве (Чачак);

Зарићи (1 к) су из Кушића (Ивањица), Зорићи (1 к) из Божетића (Нова Варош), Зечевићи (2 к) из Доњег Дупца (Драгачево), Зоћевићи (2 к) из Рогаче (Драгачево), Зековићи (1 к) из Сокоца у Босни, Зимоњићи (6 к) из Горачића (Драгачево);

Ивковићи (1 к) су из Бугариња (Прешево), Иконићи (3 к) из Бањице (Чачак), Илијеви (1 к) из Ракита (Бабушница), Иванчевићи (1 к) из Овчар Бање (Чачак), а Игњевићи (1 к) из Остре (Чачак);

Јаћимовићи (1 к) су из Обудовца (Босански Шамац), Јовићевићи I (1 к) из Ерчега (Ивањица), Јовићевићи II (2 к) из Осонице (Ивањица), Јанковићи (1 к) из Гошева (Сјеница), Јоловићи (1 к) из Лисе (Ивањица), Јоксићи (1 к) из Јежевице (Чачак), Јованчевићи (3 к) из Смиљевца (Ивањица), Јеликићи (2 к) из Божетића (Нова Варош), Јеверице (2 к) из Мочиоца (Ивањица), Јеринићи (1 к) из Горачића (Драгачево), Јокићи (1 к) из Бесеровине (Бајина Башта), Јевремчевићи (4 к) из Горачића (Драгачево), Јововићи (2 к) из Лисе (Ивањица), Јаковљевићи (4 к) из Аљиновића (Пријепоље), Јекићи I (3 к) из Граба (Нови Пазар), Јекићи II (1 к) из Медовина (Ивањица), Јовановићи I (3 к) из Брекова (Ариље), Јовановићи II (3 к) из Мушковине (Пријепоље), Јовановићи III (1 к) из Милатовића (Драгачево), Јовановићи IV (1 к) из Ртију (Драгачево), Јовановићи V (1 к) из Радаљева (Ивањица), Јањићи (10 к) из Горачића (Драгачево);

Киковићи (2 к) из Гоња (Сјеница), Кривокуће (4 к) из Смиљевца (Ивањица), Ковачевићи (2 к) из Краварице (Драгачево), Кнежевићи (1 к) из Кнежевића (Плужине), Кнежевићи II (2 к) из Липнице (Чачак), Кнежевићи III (1 к) из Богданице (Горњи Милановац), Кнежевићи IV (1 к) из Драгојловића (Сјеница), Костићи I (2 к) из Ртију (Драгачево), Костићи II (1 к) из Доњег Душника (Гаџин Хан), Капларевићи I (1 к) из Брезовица (Чачак), Капларевићи II (10 к) из Милатовића (Драгачево), Кићановићи I (2 к) из Рајца (Чачак), Кићановићи II (1 к) из Брђана (Горњи Милановац), Кучи (1 к) из Корита (Бијело Поље), Красићи (4 к) из Штавља (Сјеница), Кузмановићи I (1 к) из Котраже (Драгачево), Кузмановићи II (1 к) из Остре (Чачак), Кузмановићи III (1 к) из Трнаве (Чачак), Крстићи (1 к) из Бањице (Чачак), Конески (1 к) из Дреноваца (Прилеп), Корићанци (2 к) из Властељица (Лучани), Каровићи (1 к) из Мрчајеваца (Чачак), Курћубићи (1 к) из Брезове (Ивањица), Куртићи (1 к) из Штиткова (Нова Варош), Каљевићи (1 к) из Гривске (Ариље), Крунићи (1 к) из Парменца (Чачак), Кијевчанини (1 к) из Плешина (Рашка), Кувекаловићи (2 к) из Мочиоца (Ивањица), Караџићи (3 к) из Доњег Дупца (Драгачево), Копуновићи (3 к) из Буковика (Нова Варош), Котуровићи (2 к) из Доброг Дола (Ивањица) и Колаковићи (1 к) из Косовице (Ивањица);

Лучићи (1 к) из Миоковаца (Чачак), Лазовићи I (1 к) из Прилика (Ивањица), Лазовићи II (1 к) из Бреснице (Чачак), Лазовићи III (1 к) из Липнице (Чачак), Лазовићи IV (2 к) из Премеће (Чачак), Луковићи I (7 к) из Премеће (Чачак), Луковићи II (2 к) из Врсјеница (Сјенице), Луковићи III (1 к) из Глеђице (Ивањица), Лепосавићи (2 к) из Глеђице (Ивањица), Лончаревићи (1 к) из Блажева (Нови Пазар), Лаковићи (9 к) из Мишевића (Нова Варош), Лишани (1 к) из Доброг Дола (Ивањица), а Лацмановићи (2 к) из Пљеваља;

Љујићи (3 к) су из Правошева (Пријепоље), а Љубисављевићи (1 к) из Премеће (Чачак);

Матовићи (1 к) су из Доца (Нови Пазар), Матовићи II (1 к) из Трнаве (Чачак), Матовићи III (2 к) из Пресеке (Ивањица), Милуновићи (2 к) из Виљуше (Чачак), Маринковићи I (1 к) из Трнаве (Чачак), Маринковићи II (1 к) из Девића (Ивањица), Маџаревићи (1 к) из Слатине (Чачак), Милутиновићи I (1 к) из Самаиле (Краљево), Милутиновићи II (1 к) из Лука (Ивањица), Миросавићи (2 к) из Вучковице (Драгачево), Миљићи (2 к) из Котраже (Драгачево), Максимовићи I (1 к) из Прилика (Ивањица), Максимовићи II (1 к) из Смиљевца (Ивањица), Максимовићи III (1 к) из Жаочана (Чачак), Мијаиловићи (3 к) из Куманице (Ивањица), Мијаиловићи II (1 к) из Горње Краварице (Драгачево), Мијаиловићи III (1 к) из Пребрезе (Блаце), Мијаиловићи IV (1 к) из Цоковића (Нови Пазар), Марковићи I (1 к) из Губереваца (Драгачево), Марковићи II (1 к) из Горачића (Драгачево), Марковићи III (1 к) из Доброг Дола (Ивањица), Марковићи IV (2 к) из Трнаве (Чачак), Милошевићи I (1 к) из Премеће (Чачак), Милошевићи II (1 к) из Косовске Каменице, Марићи (1 к) из Ерчега (Ивањица), Мунићи (3 к) из Дружнића (Сјеница), Маричићи (1 к) из Комадина (Ивањица), Мајсторовићи (2 к) из Брезовица (Чачак), Милованчевићи (1 к) из Крстаца (Драгачево), Милекићи (2 к) из Брезовица (Чачак), Митровићи (1 к) из Милићевог Села (Пожега), Мирковићи (1 к) из Бањице (Чачак), Михајловићи (1 к) из Павља (Нови Пазар), Минићи (1 к) из Накучана (Горњи Милановац), Момироски (1 к) из Дреноваца (Прилеп), Матијевићи (1 к) из Нове Вароши, Манасијевићи (1 к) из Горњег Села (Врање), Миликићи (2 к) из Бискупића (Пријепоље), Миладиновићи (1 к) из Рајца (Чачак), Миленковићи (2 к) из Лука (Ивањица), Мијушковићи (2 к) из Вионице (Ивањица), Мијатовићи (2 к) из Вучковице (Драгачево), Мандићи (1 к) из Трнаве (Чачак), Млађеновићи (4 к) из Крстаца (Сјеница), Миловановићи (3 к) из Прилика (Ивањица), а Милићевићи (1 к) из Дајића (Ивањица);

Нешићи (1 к) су из Беле Паланке, Николићи I (1 к) из Дедеваца (Краљево), Николићи II (3 к) из Ртију (Драгачево), Николићи III (1 к) из Новог Пазара, Николићи IV (2 к) из Риђага (Чачак), Новаковићи (4 к) су из Гоња (Сјеница), Нешовићи (1 к) из Глеђице (Ивањица), Никшићи (3 к) из Доњег Дупца (Драгачево) и Ницовићи (1 к) из Трнаве (Чачак);

Обућине (1 к) су из Буковика (Нова Варош), Оцокољићи (1 к) из Лиса (Драгачево), Обрадовићи I из Лубница (Беране), а Обрадовићи II (3 к) из Дубраве (Ивањица);

Петковићи (9 к) су из Горачића (Драгачево), Пешићи I (5 к) из Гоња (Сјеница), Пешићи II (4 к ) из Медовина (Ивањица), Пешићи III (1 к) из Ерчега (Ивањица), Пешићи IV (1 к) из Мишевића (Нова Варош), Пајовићи I (2 к) из Јежевице (Чачак), Пајовићи II (2 к) из Горачића (Драгачево), Пешаковићи (4 к) из Исева (Лепосавић), Полићи (1 к) из Брезне (Прибој), Прелићи I (2 к) из Мишевића (Нова Варош), Прелићи II (2 к) из Рајца (Чачак), Парезановићи I (4 к) из Куманице (Ивањица), Парезановићи II из Бањице (Чачак), Павловићи I (1 к) из Заблаћа (Чачак), Павловићи II (1 к) из Сурдула (Врање), Пипери (1 к) из Пећи, Петровићи I (3 к) из Горачића (Драгачево), Петровићи II (1 к) из Пожега, Петровићи III (2 к) из Шушура (Сјеница), Пртењаци (2 к) из Котраже (Драгачево), Петаковићи (4 к) из Дружинића (Сјеница), Петрићи (3 к) из Горачића (Пријепоље), Пауновићи I (10 к) из Урсула (Сјеница), Пауновићи II (3 к) из Буковика (Нова Варош), Перишићи I (2 к) из Горачића (Драгачево), Перишићи II (2 к) из Вионице (Ивањица), Плазинићи I (3 к) из Горачића (Драгачево), Плазинићи II (2 к) из Губереваца (Драгачево), Пејовићи (1 к) из Премеће (Чачак), Поповићи (1 к) из Горачића (Драгачево), Пурићи (1 к) из Радијевића (Нова Варош), Палибрци (2 к) из Ерчега (Ивањица), Перовићи (1 к) из Горње Краварице (Драгачево) и Пејушковићи (1 к) из Пећи;

Радичевићи (1 к) из Горње Краварице (Драгачево), Радошевићи (2 к) из Ивањице, Радивојевићи (1 к) из Вучковице (Драгачево), Ракићи (1 к) из Дубнице (Свилајнац), Рудинци (3 к) из Горњег Дупца (Драгачево), Рајићи (1 к) из Бањице (Чачак), Радосављевићи (2 к) из Губереваца (Драгачево), Ракоњци (1 к) из Сјеиице, Радисавчевићи (1 к) из Жаочана (Чачак), Ристићи (1 к) из Турице (Драгачево), Радовановићи I (2 к) из Виче (Драгачево), Радовановићи II (2 к) из Бањице (Чачак), Рајевићи (3 к) из Јабланице (Ужице), Речевићи (5 к) из Дујака (Сјеница), Ружичићи (3 к) из Турице (Драгачево), Ранковићи (2 к) из Виче (Драгачево), Ракићевићи (1 к) из Губереваца (Драгачево), Ружићи (4 к) из Милатовића (Драгачево), Раковићи I из Горачића (Драгачево), Раковићи II (2 к) из Бачије (Сјеница), Радовићи (3 к) из Пољица (Нови Пазар), Радосављевићи (3 к) из Горачићи (Драгачево), Рајаци (1 к) из Брусића (Вишеград), Ресимићи (1 к) из Ерчега (Ивањица), Роговићи (2 к) из Сивчине (Ивањица);

Стојановићи (1 к) су из Горачића (Драгачево), Симовићи I (1 к) из Радобуђе (Ариље), Симовићи II (6 к) из Бањице (Чачак), Симеуновићи (1 к) из Вучковице (Драгачево), Стевановићи I (1 к) из Мршинаца (Чачак), Стевановићи II (5 к) из Горачића (Драгачево), Стефановићи (2 к) из Стрмова (Бајина Башта), Спасојевићи I (1 к) из Брњице (Сјеница), Спасојевићи II (1 к) из Јежевице (Чачак), Спасојевићи III (1 к) из Доњег Дупца (Драгачево), Сенићи (1 к) из Рогаче (Драгачево), Стојковићи I (2 к) из Врдиле (Краљево), Стојковићи II (1 к) из Доњег Дупца (Драгачево), Стојковићи III (1 к) из Деспотовца, Станишићи (2 к) из Жаочана (Чачак), Сретеновићи (1 к) из Трнаве (Чачак), Секулићи I (1 к) из Маковишта (Косјерић), Сатарићи (3 к) из Милатовића (Драгачево), Средојевићи (3 к) из Гоња (Сјеница), Софијанићи (2 к) из Прилика (Ивањица), Стојићи (2 к) из Бањице (Чачак), Синђелићи (2 к) из Лисе (Ивањица), Станковићи (2 к) из Горачића (Драгачево), Смајевићи (2 к) из Трудова (Нова Варош), Савићи (2 к) из Горачића (Драгачево), Старовласи (1 к) из Рудог (Вишеград), Славковићи (2 к) из Витановца (Краљево), Станићи I (3 к) из околине Ивањице, Станићи II (1 к) из Грађановића (Нови Пазар), Суботићи (3 к) из Трнаве (Чачак), Салихагићи (1 к) из Бјелаја (Босански Петровац), Стожинићи (1 к) из Куршумлије, Секулићи II (1 к) из Петнице (Чачак), Секулићи III (3 к) из Ерчега (Ивањица), Сјеничићи (1 к) из Горачића (Драгачево), Стеванићи (1 к) из Ерчега (Ивањица), Стевовићи (1 к) из Дружетића (Горњи Милановац), Спасовићи (3 к) из Ерчега (Ивањица), Селаковићи (1 к) из Сеништа (Стари Влах), а Стругари (1 к) из Цетиња;

Терзићи I (3 к) из Властељица (Драгачево), Терзићи II (1 к) из Вапе (Сјеница), Терзићи III (2 к) из Чипаља (Сјеница), Трмчићи I (1 к) из Аљиновића (Пријепоље), Трмчићи II (1 к) из Комарана (Нова Варош), Трмчићи III (1 к) из Лопижа (Сјеница), Тутуновићи I (1 к) из Слатине (Чачак), Тутуновићи II (3 к) Премеће (Чачак), Тодоровићи (1 к) из Негришора (Драгачево), Трифуновићи I (1 к) из Сребренице, Трифуновићи II (1 к) из Прањана (Горњи Милановац), Трипковићи (2 к) из Милошевог Дола (Пријепоље), Тошићи (2 к) из Кузмичева (Нови Пазар), Топалићи (1 к) из Бргула (Вареш), Томовићи (1 к) из Пријепоља, Томашевићи (1 к) из Трнаве (Чачак), Танасковићи (1 к) из Вранића (Чачак), Татовићи (1 к) из Нове Вароши, Тасићи (2 к) из Нове Вароши, а Томићи (2 к) из Премеће (Чачак);

Ћубрци (1 к) су из Доброг Дола (Ивањица), Ћировићи (1 к) из Виче (Драгачево), Ћојбашићи (1 к) из Медовина (Ивањица), Ћосићи (1 к) из Стапара (Ужице), Ћосовићи (3 к) из Брезове (Ивањица), Ћурчићи I (3 к) из Смиљевца (Ивањица), Ћурчићи II (1 к) из Брусника (Ивањица), Ћурчићи III (2 к) из Глеђице (Ивањица), Ћурчићи IV (2 к) из Милатовића (Драгачево), Ћеримани (10 к) из Медовина (Ивањица), Ћендићи I (6 к) из Премеће (Чачак), Ћендићи II (4 к) из Губереваца (Драгачева), Ћендићи III (3 к) из Доњег Дупца (Драгачево; иначе, сви ови Ћендићи пореклом су из Губереваца);

Ускоковићи (1 к) су из Високе (Ариље);

Филиповићи (1 к) су из Поздеричића (Вишеград);

Цупарићи (1 к) су из Аљиновића (Пријепоље), Цветковићи I (2 к) из Јездине (Чачак), Цветковићи II (1 к) из Кушића (Ивањица), Цветковићи III (1 к) из Стопање (Трстеник), а Цогољевићи (2 к) из Губереваца (Драгачево);

Чаприћи (2 к) су из Брусника (Ивањица), Чалуковићи (1 к) из Петнице (Чачак), Чубрићи (1 к) из Горачића (Драгачево), Чакаревићи I (3 к) из Сугубина (Сјеница), Чакаревићи II (2 к) из Котраже (Драгачево), а Чекеревци (1 к) из Брезове (Ивањица);

Џамбасовићи (5 к) су из Амзића (Нова Варош);

Шарчевићи (1 к) су из Лисе (Ивањица), Шулубурићи (2 к) из Лисе (Ивањица), Шапоњићи (2 к) из Мишевића (Нова Варош), Шундеци (1 к) из Ташева (Пријепоља), Шарковићи (1 к) из Плешина (Нови Пазар), Шимићи (1 к) из Станишеваца (Вишеград), Шљивићи (1 к) из Трнаве (Чачак), Шарци (1 к) из Рашке, Швабићи (1 к) из Бањице (Чачак), Шутићи (1 к) из Трнаве (Чачак), Шпановићи (1 к) из Београда, а Швајгари (1 к) из Крања (Словенија).

Документа, посебно матичне књиге (крштених, венчаних и умрлих), службени државни списи и други записи помињу и други записи помињу и неке друге родове, којих више нема на овим просторима.

Тако су у тевтер чибука за 1822. годину унесени као власници ситне стоке (оваца и коза): Стефановићи, Крловићи (касније одсељени у чачанску Јежевицу), Аврамовићи (Велисав, највероватније предак Велисављевића), Крље, Пуанци (преци Марковића), Новићи (вероватно преци Средојевића) и Минићи. Тада се као посебна села помињу Дрвари и Обала. У једном другом тефтеру поменути су: Поповићи (раније Палалићи, пресељени у оближњу Лозницу), Синђићи, Вилимановићи и Дмитровићи.

Две године касније у тевтер чибука унесени су: Капетановићи, Миловановићи, Милутиновићи, Пајићи (преци Тешовића, по којима се један атенички потес назива Тешовина и којих више нема у овом селу), Максимовићи, Крговићи (по којима се један потес назива Крговина) и Томовићи.

Један тевтер из 1830. године Лишане-Лишанчиће „зна“ као Николиће. У том тевтеру су и Радојевићи, Пуанци, Аврамовићи, Дмитровићи, Стефановићи, Миловановићи (Исаило, највероватније предак Исаиловића), Арсенијевићи, Ненадовићи, Славковићи (не ови данашњи), Милошевићи, Мијаиловићи, Мајсторовићи, Ћуступи, Новичићи, Вилимановићи, Вукадиновићи, Ћорићи, Жујовићи, Чпрљевићи, Дивци, Давидовићи, Стоврази, Берковићи, Гојковићи, Јовандиловићи, Којићи, Глигоријевићи, Маринковићи, Поповићи (не ови данашњи), Ћерановићи.

Године 1839. и: Којићи, Галоње, Стовраговићи, Милорадовићи, Нововићи, Секулићи, Шиљковићи, Крге, Мјаиловићи, Димитријевићи, Нешковићи, Радосављевићи (не данашњи), Јоксимовићи, Арсенијевићи, Ненадовићи, Тешићи…

При попису имовине и лица из 1863. године помињу се, поред осталих: Вујиновићи (Војиновићи), Тешовићи, Маринковићи, Џамадановићи (било их је и раније), Нововићи, Вукадиновићи, Миљковићи, Раковићи, Милошићи, Милорадовићи, Виторовићи, Брезовци (Миликићи – Милекићи, пореклом из драгачевских Брезовица), Икодиновићи, Мајсторовићи и Вукајловићи.

До средине XIX века, иначе, уочавају се и оваква презимена: Васојевићи (касније Новићи и Нововићи, можда Средојевићи), Арсенијевићи, Товерлићи, Нишанчићи и Мишанчићи (највероватније Лишанчићи), Керловићи и Крловићи (касније одсељени у чачанску Јежевицу), Михаиловићи, Илићи (не данашњи), Аврамовићи, Брковићи, Борисављевићи (досељени из старовлашког Буковика), Божовићи, Бијадићи, Глишовићи, Гојковићи, Драмлићи (досељеници из драгачевске Гуче), Диноке-Ђиноке, Ивановићи, Чуповићи (преци Јеротијевића), Крсмановићи, Меанџићи, Митрићи (ако нису Дмитрићи), Мијаиловићи, Обрадовићи, Пачовићи, Палићи (ако нису Палалићи), Радојичићи, Старовла(си), Ћуступи и Ћуступовићи (данас Симовићи у суседној Трнави), Штуловићи. Потом: Андријевићи, Андрићи, Веселиновићи, Баралићи (неки старији од данашњих), Димитријевићи, Којићи, Вукадиновићи, Радовићи, Симовићи, Радовановићи, Пуанци (преци Марковића), Вуксановићи, Влајовићи, Дамњановићи, Давидовићи, Јоксимовићи, Ковачевићи, Мартиновићи, Ненадовићи, Поповићи (стари, не данашњи, можда Палалићи у суседној Лозници), Танасковићи, Чекеревци, Васовићи, Равничани, Митровићи-Чалаварци, Глишићи (стари), Беарски…

Перишићи-Данојлићи су једно време носили само презиме Данојлић. Неки атенички родови помињу се и у XX веку, а више их нема у овом насељу. Један Мартиновић (Душан) погинуо је у рату 1913. године. Витомир Копуновић је погинуо у Првом светском рату. Погинуо је и један Пејчиновић. У том рату учествовали су и Вуковићи, али и Главине (Радосав и Јован).

Наравно, и они су део историје Атенице.

У двадесетој свесци Зборника радова Народног музеја (Чачак, 1990), истраживач Драгољуб М. Павловић публиковао је списак учесника у Првом и Другом српском устанку из рудничке и пожешке нахије. Из Атенице то су били: Јован Лишанин, Милован Марковић, Јован Мишовић, Антоније Блађанин, Милисав Војиновић, Јован Лазовић, Гајо Белопавлић, Радован Ерић, Марко Алемпијевић, Мијаило Јанић, Милош Лишанчић, Теофило Палалић, Борисав Палалић и Пајо Керловић, а из Кулиноваца Симеун Загорчић. Неких од ових родова више нема у Атеници: старих Марковића, Мишовића (они су из Кулиноваца), Блађанина, Лазовића, Белопавлића, Ерића, Алемпијевића, Јанића, Керловића-Крловића (одсељени у чачанску Бањицу).

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, стр 95-121. Приредио сарадник портала Порекло Лука Јелић.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.