Poreklo prezimena, naselje Atenica (Čačak)

Poreklo stanovništva naselja Atenica, grad Čačak. Istraživanje Radovana M. Marinkovića objavljeno u zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku. Priredio saradnik portala Poreklo Luka Jelić.

U neposrednoj blizini Čačka, uvlačeći se i u njegov urbani deo, stere se selo Atenica. Severno su Kulinovci, severozapadno – Čačak, istočno Trnava, južno Trnava i planina Jelica (iza koje su dragačevska sela Goračići i Grab), a severozapadno i zapadno Kulinovci.

Legenda kaže da je selo dobilo ime po nekom Atli-begu. Druga, navodno, što je i savremena konstrukcija, da se tu nalazila grčka kolonija, pa Atenica znači – Mala Atena (Atina). Da se radi o prostoru koji je nastanjivan od davnina, svedoče, pored ostalog, i praistorijske kneževe humke iz VI veka pre nove ere, otkrivene u ovom selu, sa nalazima koji ovaj lokalitetu ubrajaju u ona svetskog značaja.

Većina toponima u Atenici upućuje na ljude, čoveka uopšte: Garovina, Pavlovina, Glavonjske livade, Blagojevića (ranije Nedeljkovića) bašča, Sredojevića luke, Pantovića luka, Pekića čair, Petronijevića brdo, Krgovina, Paripovina, Vrećovina (po nekom Vreću, majstoru za izradu vreća), Petkovo brdo, Šiljkovina (po Šiljkovićima), Tešovina, Pavlovića zabran, Micin zabran, Begovina, Kićanovići, Vulićevina, ali i Blagojevića potok i Turski potok. Neki toponimi govore o određenim pojavama i zbivanjima: Saborište, Teferič, Plac. Ili upućuju na prirodne oblike: Krivaja, Ada, Bubnjevina (kada se na tom potesu obrađuje zemlja, čuje se nekakvo „bubanje“), Obrijež, Suvo polje, Drvarski ključ, Drvarska ada, Dolovi, Sušica, Rovine. Neki na stare građevine i druge objekte: Gradina, Anište, Stara sudnica (na potesu Dva ora ili Nova škola). Neki na biljni svet: Livade, Drijenje, Mali gaj, Jelak, Vrbak, Drvari. Neki na životinje: Žabljak. Tu su i stara groblja: Grčko, Madžarsko i Tursko, ali i Sinđića, dok su nova dobile nazive po tome kako su, u selu, raspoređena: Gornje, Srednje i Donje.

Seoska obetina je: Bela nedelja.

Atenica je staro naselje. Ovo svedoče ne samo praistorijske kneževske hume, već i drugi lokaliteti. U zvaničnim dokumentima pominje se prvi put 1476. godine, u turskom katastarskom popisu, kao Gornja, Donja i Srednja Atenica; nalazila se u timaru Širmerda iz Plovdiva, posadnika tvrđave Ostrovica. Imala je 21 domaćinstvo i jedno udovičko. Kućedomaćini su posedovali 10 ispravnih (radili su čitave godine) i jedan zapušteni mlin-vodenicu. Žitelji su gajili: pšenicu, zob, konopolju, bostan, grožđe i svinje; njihove feudalne dažbine iznosile su 2.133 akče (aspre). U kasnijim popisima iz XV i XVI veka nalaze se podaci da su Gornja, Srednja i Donja Atenica bili nastanjene muslimanima, ali da su i tada vodenice bile u vlasništvu hrišćana – bilo ih je 28.

Istina, selo se u jednoj narodnoj pesmi imenuje i pre nego što su ovim delom Srbije ovladali Turci: polazeći u nekakav boj, ban Milutin, vlastelin iz vremena Cara Dušana, pominje svoje vinograde u Atenici.

Ne raspolažemo sa podacima o Atenici iz XVII i XVIII veka. Istina, nešto narodnih legendi zabeležili su iz tog vremena njeni hroničari Vuk Petronijević i Dimitrije Janjić. Pored ostalih, i onaj o hanu u Atenici posle 1718. godine.

Dokumenta, nadgrobni spomenici i pamćenje naroda pominju učešće ratnika iz Atenice u Prvom srpskom ustanku, Hadži-Prodanovoj buni i Drugom srpskom ustanku. U izvore takve vrste spada i ovaj epitaf na spomeniku: „Ovaj biljeg pokazuje hrabrog vojnika Jovana Lišanina iz Atenice koji je za rod krst časni i vjeru kristijansku zakon srpski i za otečestvo od Ćaja pašine vojske na Čačku pri bitki junački boreći se poginuo 1815 ljeta“.

Atenica je 1820/21. godine imala 35 kuća, 36 oženjenih i 74 aračke glave. Godine 1821/22: 39 kuća, 43 poreske glave i 89 aračkih glava. Tada je pripadala vidovskom, a kasnije, sve do iza Drugog svetskog rata, trnavskom srezu. Sa susednim Kulinovcima uglavnom je sačinjavala jednu političku opštinu (ponekad sa Loznicom i Trnavom). Ne retko pripadala je opštini Čačak, u kojoj je i sada.

U selu je 1890. popisano: 107 domova sa 668 žitelja, 1948 – 260 domova sa 1276. žitelja, 1971 – 676 domova sa 2.398 stanovnika, 1991 – 1.273 doma sa 4.300 stanovnika. Ovi podaci dovoljno rečito svedoče o doseljavanjima u ovo selo, najpre iz dragačevskih i starovlaških naselja. Uzroci doseljavanja su politički (posle buna, ustanaka i ratova), ekonomski (do hleba se lakše dolazilo u plodnijim krajevima), „vlasnički“ (Dragačevci su, po pravilu, stizali na svoja ranije kupljena imanja), srodnički (neki rodovi stizali su na poziv svojti, a tu su i domazeti). Doseljavanja u Atenicu, koja i dalje traju, naročito su bila burna posle drugog svetskog rata iz razloga koji su poznati: školovanje i zapošljavanje mladih ljudi.

Svi atenički rodovi su doseljenički, utvrdili su hroničari Petronijević i Janjić. Uz sve drugo, Janjić je – sa potpisnikom ovog rada – publikovao prva saznanja o poreklu stanovnika ovog sela u knjizi „Letopis Atenice i Kulinovaca“ (Čačak, 1992). Autor ovog rada nastavio je istraživanja i, evo, do kojih je saznanja došao:

Nikolići (3 k, Nikoljdan) su, uz, Petronijević i Džamadanoviće (koji su izumrli), najstariji atenički rod. Smatra se da su starinci. Prezime im je obrazovano od imena Nikole Manojlovića, koji je 1822. godine popisan kao vlasnik sitne stoke.

Petronijevići (4 k, Nikoljdan) su početkom XVIII veka stigli od Nevesinja. Starije prezime im je Bogićević, a novo upućuje na pretka Petronija Bogićevića. Posle 1920. godine obrazovali su jedno domaćinstvo i u Beogradu, a tri decenije kasnije – tri u Čačku.

Vojinovići (2 k, Đurđic) su doseljeni od Peći sredinom XVIII veka. Prezimenom potvrđuju pripadanost starom srpskom rodu Vojinovići (Vujinovići). Šezdesetih godina XX veka nastanjivali su se i u Čačku (3 k) i Beogradu (1 k).

Mangovići (8 k, Nikoljdan) su u XVIII veku došli iz hercegovačkih Brda – od Nikšića. Nije jasno poreklo prezimena ovog roda – ako ne upućuje na nekakvo ime ili nadimak. Posle Drugog svetskog rata nastanjivali su se i u Čačku (7 k).

Subotići (3 k, Nikoljdan) su krajem XVIII veka stigli iz Radoinje u Starom Vlahu, Starinom su, inače, „od Kotora“. Rod su im Subotići u susednoj Trnavi. Mada upućuje na reč Subota, sopstveno prezime ovaj rod ne ume da rastumači. Nakon drugog svetskog rata naselili su se i u Čačku, Banatskom Karlovcu, Puli i susednim Kulinovcima (po jedno domaćinstvo).

Lišančići (5 k, Đurđic) su doselci iz dragačevske Lise. U Atenici su svili porodično ognjište pod kraj XVIII veka (neki kažu posle Hadži-Prodanove bune 1814. godine). Prezimenom čuvaju uspomenu na zavičaj. Posle 1950. godine po jedno domaćinstvo obrazovali su i u Valjevu, Čačku, Beogradu i Kragujevcu.

Lišančići-Vučićevići (5 k, Đurđic) su nešto kasnije stigli iz Moravičkog Starog Vlaha (verovatno iz Šarenika). Doselili su se Bogić i Dragić i nastanili su se u blizini starih Lišančića, od kojih su iz nepoznatih razloga uzeli prezime; ono starije (Vučićević) upućuje na nekog pretka Vučetu. Dva domaćinstva imaju i u Čačku, a jedno u susednim Kulinovcima.

Rafailovići (6 k, Nikoljdan) su davni doselci iz okoline Budve. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Rafaila. Pre tri decenije dva domaćinstva zasnovali su u Čačku, a jedno u Nišu.

Pekići (2 k, Lučindan) su pred Prvi srpski ustanak stigli iz okoline Nikšića. Prezime im je obrazovano od imena pretka Peka.

Jerotijevići (5 k, Alimpijevdan) su nekako u isto vreme pristigli iz Šarenika u Moravičkom Starom Vlahu. Neki kažu da je ovo bilo kasnije – posle Drugog srpskog ustanka. Na pretka Jerotija Čupovića upućuje njihovo prezime. Popisivani su u XIX veku i kao Dimitrijevići. Neki su, kao Jerotijevići, doseljavani i kasnije. Pre 1940. godine imali su jedno domaćinstvo i u Kragujevcu, a posle 1955. nastanili su se i u Čačku (1 k).

Dmitrići (6 k, Nikoljdan) su 1814. godine pristigli iz dragačevske Kotraže. Na nekog pretka Dmitra ili (Dmitru) podseća njihovo prezime. Posle 1950. godine u Čačku su obrazovali tri domaćinstva, u Sloveniji dva i u susednim Kulinovcima jedno.

Vasilijevići (1 k, Jeremindan) su davni doselci iz Šekulara. Staro prezime im je Kastrat. Moguće je da su potomci Vasilija Kapetanovića, koji je 1822. godine popisan kao vlasnik sitne stoke. Od njegovog imena izvedeno je prezime ovog roda. Tri doma imaju u Čačku i jedan u Lazarevcu.

Velisavljevići (4 k, Andrijevdan) su stari doseljenički rod. Neznano otkuda su prispeli. Moguće je da su iz Gornjeg Dupca u Dragačevu. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretke Velisava. Posle Drugog svetskog rata dva domaćinstva zasnovali su u Čačku, a jedno u Beogradu.

Maslaćevići-Maslaći (6 k, Jovanjdan): Milić se sa porodicom doselio posle Drugog srpskog ustanka iz Musine Reke kod Kraljeva. Neki kažu da su iz dragačevskih Milatovića. Mada upućuje na reč maslo, nije u potpunosti jasno poreklo ovog prezimena. Posle 1950. godine nastanili su se (po jedno domaćinstvo) i u Ljubljani, Čačku i u susednim Kulinovcima.

Ćirkovići (24 k, Nikoljdan) su 1815. godine došli sa Javora u Moravičkom Starom Vlahu. Na ime pretka Ćirka upućuje, prezime ovog roda. Posle 1950. godine zasnovali su šest domova u Čačku, sedam u Beogradu, tri u Kulinovcima, a po jedno u Ivanjici, Užicu, čačanskim Konjevićima, Francuskoj i Konjevićima.

Sredojevići (2 k, Aranđelovdan) su nekako u isto vreme dospeli iz Vasojevića – od Andrijevice. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Sredoja. Moguće je da im je starije prezime Nović, pod kojim su 1830. godine u jedan tefter uneseni Milovan i Mihailo mali. Tridesetih godina XX veka obrazovali su tri domaćinstva u Beogradu, a ima ih i u Čačku. Jednu kuću imali su i u Kanadi, ali je ona ugašena.

Nenadići (1 k, Aranđelovdan) su verovatno 1815. godine došli iz okoline Nove Varoši. Prezime im je nastalo od imena pretka Nenada. Jedno domaćinstvo zasnovali su i u Banatu.

Paripovići (2 k, Aranđelovdan) su stara došljačka porodica – stigli su iz pravca Starog Vlaha. Prezime im je izvedeno iz nekog nadimka. Popisivani su najpre kao Paripi, pa Savići, pa na kraju – Paripovići. U Čačku imaju dve kuće.

Simeunovići (9 k, Alimpijevdan) su doseljeni kao Kezuni iz Brezove u Moravičkom Starom Vlahu posle 1815. godine. Na pretka Simeuna upućuje prezime ovog roda. U Čačku su im tri domaćinstva.

Simeunovići II (2 k): poreklo ovog roda nije utvrđeno.

Dačovići (2 k, Alimpijevdan) su stara doseljenička porodica. Ne znaju odakle su došli. Ime pretka Dača čuvaju u svom prezimenu. Jedno domaćinstvo zasnovali su i u Čačku.

Slovići (5 k, Aranđelovdan) su Drobnjaci. U Atenici su se nastanili posle 1820. godine dolazeći iz Dragojlovića kod Sjenice. Na žensko ime Slova podseća njihovo prezime. Njihovi daleki srodnici u dragačevskim Zeokama imaju osnovno prezime Petrović, a pomoćno – Slović. Pre tri decenije nastanili su se i u Čačku (4 k).

Milosavljevići (- k, Aranđelovdan) su se, dolazeći iz okoline Ivanjice, u Atenici nastanili posle 1815. godine. Ranije prezime bilo im je Šiljak (Šiljković), a novo je obrazovano od imena pretka Milisava. Izumrli su krajem 1990. godine.

Isailovići (4 k, Aranđelovdan) su 1820. godine dospeli verovatno iz Brekova kod Arilja. Moguće je da su potomci Isaila bez prezimena, koji se pominje, 1822. godine kao vlasnik sitne stoke i od čijeg imena im je nastalo ovo – porodično. U čačanskoj Preljini imaju dva domaćinstva, u Beogradu – takođe dva, a jedno u Čačku.

Spasojevići (2 k, Nikoljdan) su se u više navrata nastanjivali u Atenici dolazeći iz dragačevskih Goračića. Pominju se u ovom selu posle 1830. godine; uz to – protokol umrlih svedoči da je u Atenici 1890. preminuo Tihomir Spasojević (8), rođen u Goračićima, a 1926 – Tanasije (48), takođe rođen u Goračićima. Na pretka Spasoja podseća njihovo prezime. Popisivani su i kao Spalovići, pošto je Spasoje imao nadimak Spale.

Markovići (4 k, Đurđic) su u više navrata dolazili iz Milandže u Moravičkom Starom Vlahu. Pominju se sa starim prezimenom Paunac posle 1820, a protokol umrlih beleži podatak da je u Atenici 1883. preminuo Jevto (40), rođen u Milandži. Na nekog pretka upućuje prezime ovog roda. U Čačku im je jedno domaćinstvo.

Jukovići (1 k, Nikoljdan) su 1842. doseljeni iz Maća – Brezove u Moravičkom Starom Vlahu. Otuda su pobegli usled nekakvih veza sa hajducima. Starije prezime im je Mihailović, a novo je obrazovano od imena pretka. Najpre su se nastanili u Kulinovcima, odakle su prešli u Atenicu. Protokol umrlih svedoči da je u Atenici 1935. godine preminuo došlac Božo (83), rođen u Maćama. Po jedno domaćinstvo zasnovali su u Čačku i Ivanjici, a dva u Beogradu.

Perišići-Danojlići (7 k, Aranđelovdan) su sredinom XIX veka doseljeni iz Bele Reke zlatiborske. Stigli su brat i sestra Periša i Danojla, na koje upućuje i njihovo „dvojno“ prezime. U protokolu umrlih čuva se podatak da je 30. decembra 1894. u Atenici preminuo Aleksa Perišić-Danojlić (75), rođen u Beloj Reci „užičkoj“. Posle Drugog svetskog rata osnovali su jedno domaćinstvo i u Čačku.

Perišići-Valjari (4 k, Stevanjdan) su kao Bošnjakovići pristigli iz Brezove u Moravičkom Starom Vlahu sredinom XIX veka. Na pretka Perišu podseća njihovo prezime. Po jedno domaćinstvo imaju i u Čačku, Beogradu i Kulinovcima.

Baralići (5 k, Nikoljdan) su Dragačevci. Na spomeniku Sretenu Baraliću piše: „On je rođen u Dragačevu u selu Kravarici, a doselili se u ovu Atenicu 1840 godine“. Na reč bara upućuje prezime ovog roda – nije jasno da li se, pri tom, misli na nekakvo naselje ili podbarno zemljšite na kome su (negde) živeli. Pre će biti svedoči njihovo dalje poreklo iz starovlaših Bara. Posle 1955. godine po jedno domaćinstvo zasnovali su u Beogradu, Mladenovcu, Mrčajevcima, Balugi (preljinskoj), a dva u Čačku.

Gavrilovići (5 k, Nikoljdan) su 1868. godine stigli iz dragačevske Lise u Žaočane, pa prešli u Atenicu. Staro prezime im je Okulić, a novo je izvedeno iz imena pretka Gavrila. (Zanimljiva je pojedinost da dokumenta znaju za Gavriloviće u Atenici i iz ranijeg perioda, što može da uputi na činjenicu da su se u više navrata doseljavali). Posle 1960. godine u Čačku su obrazovali četiri, a u Beogradu i Smederevskoj Palanci po jedno domaćinstvo.

Gavrovići (2 k, Mitrovdan) su sredinom XIX veka prispeli u Atenicu iz Moravičkog Starog Vlaha: jedni kažu iz Dubrave, drugi – iz Dobrača (godine 1889. u Atenici je umro stari Petar, rođen u Dobračama). Prezime ove familije upućuje na pretka Gavra.

Nedeljkovići (3 k, Nikoljdan) su takođe Moravičani. U Atenici su svili porodično ognjište posle 1860. godine. Protokol umrlih kaže da je ovde 1890. preminuo Miloje Nedeljković (45), rođen u Brezovi. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Nedeljka. Ima ih i u Čačku (2 k) i Kulinovcima (1 k).

Jevremčevići (1 k, Nikoljdan) su domazeti u Nedeljkovićima od pre tri decenije. Poreklom su iz dragačevskih Goračića, a na pretka Jevrema podseća njihovo prezime.

Matovići (2 k, Mitrovdan) su Moravičani: 1894. u Atenici je preminuo Pavle (60), rođen u Močiovcima. Na pretka Mata upućuje prezime ovog roda.

Đokići (3 k, Đurđic) su posle 1860. godine, kako sami tvrde, doseljeni iz Brezove u Moravičkom Starom Vlahu kao Stambolići. Nedoumicu, međutim, izaziva podatak iz protokola umrlih: u Atenici je 1891. preminuo Milovan Đokić, rođen u Trešnjevici kod Nove Varoši. Ime pretka Đoka čuva prezime ovog roda. Dva domaćinstva imaju u Čačku, a jedno u Beogradu.

Kojovići (5 k, Nikoljdan) su stigli iz Trudova u Starom Vlahu: tamo je rođen Tiosav (63), koji je preminuo u Atenici 1883. godine. Prezimenom se sećaju pretka Koja. Posle 1950. godine obrazovali su i u Čačku.

Jevtovići (4 k, Đurđevdan) su poreklom iz Bjeluše kod Arilja, odakle su došli 1876. godine. Tamo je rođen Marko (70), koji je u Atenici preminuo 1892. Prezime im je izvedeno od imena pretka Jevta. U Čačku imaju tri, a po jedno domaćinstvo i u Beogradu, Skoplju i Slavonskoj Požegi.

Jankovići (3 k, Tripundan) su posle 1865. godine stigli odnekud iz Crne Gore. Prezimenom se sećaju pretka Janka. U Čačku su zasnovali dva, a u Smederevskoj Palanci jedno domaćinstvo.

Gudurići (15 k, Đurđevdan) su od Nikšića stigli u Bistricu kod Nove Varoši, odakle je u Atenicu 1862. godine došao Obren sa sinovima Nikolima i Jevremom. Jevrem nije imao dece, pa je usinio sestrića Velimira Živkovića iz Trnave kod Čačka. Jedan deo ovog roda stigao je u Atenicu iz Zbojštice kod Užica, a to potvrđuju i nadgrobnici u Donjem ateničkom groblju. Na reč gudura asocira njihovo prezime – nije jasno da li se radi o terenu na kome su živeli, ili, pak, o nekakvom nadimku. Posle Drugog svetskog rata obrazovali su šest kuća u Čačku, dve u Beogradu, a po jednu u Kragujevcu i Lučanima.

Rakićevići (12 k, Aranđelovdan) su nešto ranije dospeli iz Vape kod Sjenice. Ovo potvrđuje i jedan defter iz 1830. godine: Lazar Rakićević „neženjen, ‘rani staru majku i 2 sestrice, ubog, bez baštine“; nije se, dakle, još zaimao. Na nekakvo ime upućuje njihovo prezime. Jedno domaćinstvo imaju i u Čačku.

Bogdanovići (- k, Stevanjdan) su Moravičani. Ovo potvrđuje i protokol umrlih: 1887. u Atenici je preminuo Petar (55), rođen „u Turskoj“, u stvari u selu Sivčini. Prezimenom su čuvali uspomenu na nekog pretka Bogdana. Ugasili su se 1990. godine.

Vasilići (10 k, Nikoljdan) su Starovlašani. Ovo potvrđuje i podatak iz protokola umrlih: tamo je, u Ojkovici, rođen Vasilije Vasilić (70), koji je u Atenici preminuo 1891. Na nekog pretka upućuje prezime ovog roda. Drugo prezime im je Korović. Posle Drugog svetskog rata zasnovali su četiri domaćinstva u Čačku, a po jedno u Beogradu i čačanskoj Vapi.

Đurovići (2 k, Jovanjdan) su posle 1850. godine doseljeni sa pravca Bijelo Polje – Prijepolje. Na pretka Đura podseća njihovo prezime. Nisu rod sa Đurovićima koji su bili doseljeni iz dragačevske Guče, ali ih više nema u Atenici. Posle Drugog svetskog rata nastanili su se i u Beogradu (1 k), a dva domaćinstva imaju i u Valensu (Francuska).

Ružičići (7 k, Đurđevdan) su Dragačevci. Na spomeniku Milosavu Ružičiću piše da je iz dragačevskih Goračića, odakle se „doselili u Atenicu 1877 godine“. Žensko ime Ruža čuve prezime ovog roda. Posle Drugog svetskog rata zasnovali su po jedno domaćinstvo i u Čačku, Beogradu, Sarajevu i u Francuskoj.

Kaplarevići (2 k, Nikoljdan) su takođe Dragačevci. Na spomeniku Vićentiju Kaplareviću u Donjem ateničkom groblju, pišem – „koji je došao iz sela Milatovića u Dragačevu… iz službe je kupio imanje u Petkovome brdu, tuna je načinijo kuću pa sveo staroga oca i braću i sestre“. Živeo je 53 godine, i preminuo 1899. Prezime ovog roda kazuje da je neki njihov predak bio kaplar u vojsci. Posle Drugog svetskog rata obrazovali su tri domaćinstva i u Kulinovcima, a po jedno u Beogradu i Sarajevu.

Dragutinovići (3 k, Nikoljdan) su Starovlašani. Protokoli umrlih kažu da je 1892. u Atenici umro Blagoje (45), rođen u Lepojevićima, a pre njega Jovan (52), takođe rođen u Lepojevićima. Prezimenom čuvaju uspomenu na nekog pretka Dragutina. U Čačku imaju pet, u selu Loznici dva i u Beogradu jedno domaćinstvo.

Šipetići (3 k, Aranđelovdan) su prešli iz dragačevskog Graba 1910. godine. Neki njihovi preci pominju se, međutim, u dokumentima prvih decenija XIX veka. Po svojoj prilici, dakle, oni su u Atenici odavno baštinili nekakva imanja. Nije jasno poreklo ovog prezimena. Aleksa Šipetić iz Čačka tvrdio je da su potomci nekog Rusa Šipetova. Posle 1950. godine u Čačku i u Beogradu zasnovali su po dva domaćinstva.

Vujovići (4 k, Nikoljdan) takođe su Dragačevci. Godine 1896. u Atenici je preminuo Radoje Vujović (30), „rođen u selu Grabu, srez dragačevski“, piše mu na spomeniku. Ovaj rod prezimenom upućuje na nekog pretka Vuja. Inače, daljim poreklom su iz Trća – Smiljevca u Moravičkom Starom Vlahu. Iz Graba su se u Atenicu preseljavali u više navrata.

Janjići I (3 k, Aranđelovdan) kažu da su 1876. godine došli „od Peći“. Međutim, protokol umrlih beleži da je 1932. u Atenici preminuo Aleksa Janjić (75), rođen u Bukoviku kod Nove Varoši. Moguće je da su u Bukovik dospeli „od Peći“. U tom starovlaškom selu osnovno prezime im je Kurćubić, a pomoćno Janjić. Na nekakvo ime upućuje prezime ovog roda. Dva domaćinstva imaju u Čačku.

Janjići II (5 k, Nikoljdan): Velisav se 1895. godine preselio iz dragačevskih Goračića na svoje imanje pošto je izučio abadžijski zanat i pošto se oženio; drugi su stizali i kasnije (posle Prvog i posle Drugog svetskog rata). Prezimenom čuvaju uspomenu na nekog pretka. Posle Drugog svetskog rata četiri domaćinstva zasnovali su u Beogradu, po dva u Čačku i Ljubljani, a po jedno u Kraljevu, Rovinju i Makarskoj.

Ćirovići (1 k, Nikoljdan) su došli iz starovlaškog Trudova: tamo je rođen Radoje, koji je kao pedestogodišnjak preminuo u Atenici 1892. Od imena pretka Ćira dobili su prezime. Jedno domaćinstvo imaju i u Čačku.

Rađenovići (1 k, Aranđelovdan) su 1892. godine prešli iz dragačevskih Goračića, a poreklom su iz Lučana (Dragačevo). Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Rađena. Veljko Rađenović više živi u Čačku, nego u Atenici.

Prelići (2 k, Nikoljdan) su stigli u Atenicu iz čačanske Ježevice 1902. godine. Na nekakav nadimak upućuje, kako sami tvrde, njihovo prezime. Posle Drugog svetskog rata obrazovali su po jedno domaćinstvo i u Čačku i Beogradu.

Tripkovići (1 k, Aranđelovdan) su iz starovlaške Preseke došli u čačansku Banjicu, odakle su prešli u Atenicu. Ovo potvrđuju i dokumenta: Vule Tripković popisan je 1863. godine u Banjici, a preminuo je kao šezdesetogodišnjak u Atenici znatno kasnije, s tim što se naglašava da je rođen u Preseci. Ovaj rod čuva prezimenom uspomenu na pretka Tripka. Posle Drugog svetskog rata obrazovali su jedno domaćinstvo u Beogradu, a dva u Čačku.

Vučićevići (5 k, Jovanjdan i Aranđelovdan) su iz Moravičkog Starog Vlaha. Ovo svedoči i protokol umrlih: u Sivčini je rođen Vule Vučićević (80) koji je 1935. preminuo u Atenici. Od imena pretka Vučića izvedeno im je prezime.

Glavonjići (7 k, Nikoljdan) su posle 1880. godine prešli iz dragačevskih Goračića. Protokol umrlih kaže da je u Atenici 1935. preminuo Radovan Glavonjić (55) rođen u Goračićima. Drugi su se, na svoja imanja, doselili posle 1950. godine. Starije prezime im je Baković, a novo je od nadimka. Jedno domaćinstvo imaju u Kragujevcu.

Plazinići (2 k, Nikoljdan): Gajo iz Guberevaca (Dragačevo) je od pre šest decenija domazet u ranije doseljenim Glavonjićima. Prezime ovog roda upućuje na reči laz, oplazina.

Novitovići (6 k, Aranđelovdan) su pred Prvi svetski rat doseljeni iz Dobrača kod Arilja, a daljim poreklom su Nikšići. Prezimenom čuvaju uspomenu na nekog pretka Novita. Po jedno domaćinstvo zasnovali su u Smederevu i Nemačkoj.

Čubrakovići (1 k, Nikoljdan) su, dolazeći iz zlatiborskog Ljubiša, zasnovali 1905. godine u Atenici. Prezime ovog roda izvedeno je iz nadimka.

Jovičići (1 k, Nikoljdan) su Dragačevci. Ovo svedoče i protokoli umrlih: u Atenici je 1918. preminuo Jovan (40), rođen u Grabu, a 1928 – Nikola (54), takođe rođen u Grabu. Na ime nekog pretka upućuje njihovo prezime. Odskoro jedno domaćinstvo imaju i u Gornjem Milanovcu.

Stevančevići (11 k, Lučindan) su takođe prispeli iz dragačevskog Graba: tamo je rođen Obrad (50), koji je 1918. preminuo u Atenici. Daljim poreklom su Nikšići. Od imena pretka Stevana obrazovano im je prezime. Posle 1950. godine dva domaćinstva zasnovali su u Čačku, tri u Beogradu, a po jedno u čačanskoj Viljuši i u Mrčajevcima.

Jelušići (2 k, Đurđic) su takođe iz Graba: tamo je rođen Petronije koji je kao četrdesetogodišnjak preminuo u Atenici 1932. Nije jasno poreklo ovog prezimena. Žive i u dve kuće u Čačku i jednoj u Bijeljini.

Ilići I (8 k, Nikoljdan) su 1907. godine stigli iz Trudova kod Nove Varoši. Na pretka Iliju podseća njihovo prezime. Po jedno domaćinstvo imaju i u Čačku i Beogradu. (Zanimljiva je pojedinost da se pre njih u Atenici pominju neki stariji Ilići, koje nismo uspeli da identifikujemo).

Pantovići (1 k, Nikoljdan): Svetislav se pred Prvi svetski rat prizetio iz Kulinovaca u Rakoviće (kojih više nema). Staro prezime im je Bugarčić, a novo je obrazovano od imena pretka Panta Bugarčića, koji se pominje u dokumentima posle Drugog srpskog ustanka. U Beogradu žive u četiri, a u Čačku i dva domaćinstva.

Radovanovići (2 k, Jovanjdan) su došlaci iz čačanskih Milićevaca. Stigli su nekako kada i Pantovići. Ime nekog pretka Radovana čuvaju u svom prezimenu.

Terzići (3 k, Đurđevdan) su Zlatiborci: u tamošnjem Ljubišu rođen je Vladislav (62) koji je 1935. godine preminuo u Atenici. Prezime ovog roda potvrđuje da su im preci bili terzije. Jedno domaćinstvo imaju i u Ljubljani.

Radosavljevići I (1 k, Aranđelovdan): Milić je doseljen 1910. godine iz dragačevskog Lisa. Na nekog pretka Radosava upućuje njihovo prezime.

Radosavljevići II (1 k, Aranđelovdan): Mićo je 1910. godine došao iz dragačevske Kotraže. Ovaj rod prezimenom čuva uspomenu na nekog pretka Radosava, za koga ne znaju kada je živeo.

Paunovići (5 k, Lučindan) su prešlaci iz obližnje čačanske Viljuše – u Atenici su se nastanili 1917. godine. Inače su Nikšići. Ime pretka Pauna zadržalo se u njihovom prezimenu. Posle Drugog svetskog rata pet domaćinstava zasnovali su u Čačku, a jedno u Pančevu.

Ilići II (5 k, Nikoljdan) su iz dragačevskog Graba: tamo je rođen Radisav, koji je 1923. godine preminuo u Atenici. Na pretka Iliju podseća prezime ovog roda. U Čačku imaju tri kuće.

Popovići (2 k, Nikoljdan) su stigli 1933. godine iz starovlaške Brezove. Preci su im bili sveštenici popovi, što potvrđuje i samo prezime ovog roda. Posle 1960. godine po jedno domaćinstvo zasnovali su i u Čačku, Beogradu i Trsteniku.

Simovići (2 k, Nikoljdan) su 1925. godine stigli u Atenicu iz dragačevske Kotraže. Prezimenom se sećaju pretka Sima.

Kostići (1 k, Nikoljdan) su došlaci od 1919. godine iz dragačevskih Rtiju. Na pretka Kostu upućuje njihovo prezime.

Rogovići (1 k, Aranđelovdan) su doseli iz Sivčine u Moravičkom Starom Vlahu. U Atenici su svili porodični dom 1928. godine. Na nekakav nadimak podseća njihovo prezime.

Propadovići (2 k, Nikoljdan) su iz dragačevske Rogače: tamo je rođen Branko koji je kao osmogodišnjak preminuo 1924. u Atenici. Inače, daljim poreklom su Nikšići, starije prezime im je Propadalo – izvedeno od nekakvog nadimka. Dva domaćinstva obrazovali su i u Čačku.

Jovanovići (2 k, Nikoljdan) su nešto ranije prispeli iz starovlaških Močioca. Ime pretka Jovana čuva se u njihovom prezimenu. Dva domaćinstva imaju i u Čačku.

Krunići (1 k, Aranđelovdan) su Moravičani. Ovo potvrđuje i jedan spomenik u Donjem ateničkom groblju: „Čedo Čedomir M. Krunić čuveni domaćin iz Vasiljevića opštine koviljske srez moravički docnije iz Atenice“. Na reč kruna (možda i žensko ime Kruna) podseća prezime ovog roda. Jedno domaćinstvo posle 1945. godine zasnovali su Sjedinjenim Američkim Državama, a kasnije jedno i u Beogradu.

Jolovići (3 k, Vračevi) su iz dragačevske Lise. Pred Drugi svetski rat Aleksandra Jolovića usinio je Vukosav Miloradović, koji se iz čačanskog sela Zablaća prizetio u Kulinovce, odakle su prešli u Atenicu. Ovaj rod prezimenom čuva sećanje na pretka Jola, za koga ne znaju kada je živeo.

Ostojići (1 k, Đurđevdan) su iz Starog Vlaha stigli u Atenicu: u Komaranima je rođen Timotije koji je kao sedamdesetogodišnjak preminuo u Atenici 1934. Veći deo ovog roda živi u susednoj Loznici. U prezimenu ovog roda nalazi se ime pretka Ostoje.

Blagojevići (3 k, Aranđelovdan) su pred Prvi svetski rat prešli iz Čačka – došli su na imanje svog ujaka, trgovca Stevana Nedeljkovića Ćosa. Inače, starinom su iz okoline Pljevalja. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Blagoja. Žive i u Čačku.

Slavkovići (2 k, Mitrovdan): Miladin je pre Prvog svetskog rata došao u Trnavu iz dragačevskih Rtiju, a kasnije (1940) prešao u Atenicu. Ime pretka Slavka nalazi se u korenu prezimena ovog roda. Posle Drugog svetskog rata dva domaćinstva zasnovali su u Čačku, a po jedno u Beogradu i Valjevu.

Pajići (- k) su posle Prvog svetskog rata doseljeni iz okoline Užica, ali ih više nema u Atenici. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Paja. Po jedno domaćinstvo zakućili su u Nišu i Mariboru.

Nešovići (1 k, Jovanjdan) su istovetni sa onim u susednim Kulinovcima. Stigli su iz Starog Vlaha u Atenicu 1876. godine. Na pretka Neša podseća njihovo prezime.

Savovići (1 k) su 1941. godine doseljeni iz Makedonije. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Sava. Posle Drugog svetskog rata zasnovali su domaćinstva u Čačku i Beogradu.

Ljubojevići (- k, Tripundan): Mićo se iz starovlaških Čelica posle Prvog svetskog rata (1919. godine) nastanio u Atenici. Nisu znali kada je živeo predak Ljuboje, od koga su dobili ovakvo prezime. Izumrli su 1990. godine.

Mišovići (- k): Milutin je posle Prvog svetskog rata prešao iz Kulinovaca u Atenicu na svoje imanje. Prezime ovog roda obrazovano je od imena Miša Rošića, koji se posle Drugog srpskog ustanka doselio iz Hercegovine u Kulinovce. Posle Drugog svetskog rata po jedno domaćinstvo obrazovali su u Puli, Beogradu i Švajcarskoj.

Šukovići (- k) su bili poreklom iz Žljeba u Crnoj Gori, gde je rođen Radojica, koji je umro u Atenici 1918. godine. Nije jasno poreklo prezimena ovog roda, ako ne upućuje na nekakav nadimak. Pred Drugi svetski rat jedno domaćinstvo zasnovali su u Čačku.

Vitorovići (6 k, Nikoljdan) su Zlatiborci: u tamošnjoj Beloj Reci rođen je Mladen, koji je 1926. godine preminuo u Atenici. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Vitora. U Čačku i Sloveniji zasnovali su po jedno domaćinstvo.

Mijatovići (1 k): Mijat se doselio iz Prilika kod Ivanjice posle Prvog svetskog rata. Na pretka Mijata upućuje njihovo prezime.

Stojanovići (3 k) su nešto kasnije stigli iz Dragojevca kod Arilja. Na pretka Stojana podseća njihovo prezime. Jedan Stojanović je oficir Vojske Jugoslavije.

Milošići (- k) su stari atenički rod, u čijem prezimenu čuva se ime pretka Miloša. Više ih nema u ovom selu. Posle Drugog svetskog rata dva domaćinstva zasnovali su u Kraljevu, a jedno u Beogradu.

Stanići (- k, Aranđelovdan) su, takođe, stari rod. I njihovo prezime upućuje na pretka. Jedno domaćinstvo imaju u Kulinovačkom Polju (Čačak).

Ravničani su se 1920. godine odselili u Beograd. Od reči ravnica obrazovano im je prezime.

Stevanići takođe više ne žive u Atenici. Stari su doseljenički rod. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Stevana. U Čačku imaju dva, a u Nemačkoj jedno domaćinstvo.

Dunjići, poreklom iz Gonja kod Sjenice, odselili su se u Čačak. Od ženskog imena Dunja obrazovano im je prezime.

Boričići (1 k) su stari doseljenički rod. Nije utvrđeno odakle su došli iz pravca Starog Vlaha. Prezimenom čuvaju uspomenu na neku Boriku.

Glišići, koji su posle Prvog svetskog rata prispeli iz dragačevske Kravarice i čije prezime upućuje na ime pretka Gliša, obrazovali su četiri domaćinstva u Čačku, a jedno u Beogradu.

Ikodinovići, koji su iz Guče doseljeni 1900. godine i čije je prezime izvedeno od imena pretka Ikodina, odseljeni su u Loznicu, Vapu (Čačak) i Smederevsku Palanku (po jedno domaćinstvo).

Petrovići (1 k) su davno došli u Atenicu, nije utvrđeno otkuda. Prezimenom se sećaju pretka Petra. Odseljeni su u Čačak, gde imaju jedno domaćinstvo.

Posle Drugog svetskog rata, naročito od 1950. godine, Atenica je intenzivno naseljavana. I ti rodovi nose prezimena izvedena iz imena, zanimanja ili nadimaka predaka. Izuzeci su retki.

Doseljeni su:

Aćimovići (1 k) iz Slatine (Čačak), Aleksići (2 k) iz Žaočana (Čačak), Ajdačići (1 k) iz Lise (Dragačevo), Avramovići I (2 k) iz Čedova (Sjenica), Avramovići II (1 k) iz Gleđice (Ivanjica), Anđelkovići (1 k) iz Banjske (Kosovska Mitrovica), Aničići (1 k) iz Gleđice (Ivanjica), Andrići (1 k) iz Gornje Višnjevice (Konjic), Aksentijevići (1 k) iz Raške, Angelovi (1 k) iz Čačka i Arsići (1 k) iz Bosne;

Bjelići (1 k) su iz Đurašića (Prijepolje), Božovići (1 k) iz Brusnika (Ivanjica), Brkići (1 k) iz Obreža (Varvarin), Bežanići (2 k) iz Kaone (Dragačevo), Bisenići (2 k) iz Rajca (Čačak), Brajovići (2 k) iz Gonja (Sjenica), Boškovići (4 k) iz Caričine (Sjenica), Boškovići II (2 k) iz Premeće (Čačak), Belopavlovići (1 k) iz Lasca (Kraljevo), Bjelopavlići (1 k) iz Bijedića (Bijelo Polje), Beševići (4 k) Rajca (Čačak), Bojovići I (1 k) iz Miševića (Nova Varoš), Bojovići II (2 k) iz Vasiljevića (Ivanjica), Bojovići III (1 k) iz Kovilja (Ivanjica), Brankovići (2 k) iz Premeće (Čačak), Bogdanovići I (3 k) iz Kumanice (Ivanjica), Bogdanovići II (1 k) iz Zubinog Potoka, Bogdanovići III (1 k) iz Miločaja (Kraljevo), Brkovići (1 k) iz Burađe (Nova Varoš), Biočani (2 k) iz Brnjice (Sjenica), Bakovići (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Bodići (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Babići (1 k) iz Peći, Božanići (1 k) iz Orahovca, Basarići (1 k) iz Guberevaca (Dragačevo) i Bogavci (1 k) iz Medovina (Ivanjica);

Velkoski (1 k) iz Čačka (a poreklom iz Velesa u Makedoniji), Vilotijevići (1 k) iz Rogače (Dragačevo), Višnjići (1 k) i Gleđice (Ivanjica), Vasiljevići I (10 k) iz Goračića (Dragačevo), Vasiljevići II (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Vasiljevići III (2 k) iz Pravoševa (Prijepolje), Vujovići I (3 k) iz Bačije (Sjenica), Vujovići II (4 k) iz Trnave (Čačak), Vujovići III (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Vukajlovići (3 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Vidići (1 k) iz Rovina (Ivanjica), Vratonjići (1 k) iz Lise (Ivanjica), Vranići (1 k) iz Čedova (Sjenica), Vukovići (1 k) iz Vrsjenica (Sjenica), Vulišići (4 k) iz Premeće (Čačak), Vujinovići (1 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Veličkovići (1 k) iz Drenove (Gornji Milanovac), Veličkovići II (4 k) iz Milića (Sjenice), Vučićevići (2 k) iz Milatovića (Dragačevo), Vukićevići (2 k) iz Milatovića (Dragačevo), Vukosavljevići I (1 k) iz Trnave (Čačak), Vukosavljevići II (3 k) iz Ljepojevića (Nova Varoš), Vraneševići (2 k) iz Radobuđe (Arilje), Vasilići I (1 k) iz Banjice – Ježevica (Čačak), Vasilići II (2 k) iz Trudova (Nova Varoš), Vukašinovići (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Veskovići (2 k) iz Goričana (Čačak), Vjetrovići (1 k) iz Štitkova (Nova Varoš), Veljovići I (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Veljovići II (1 k) iz Katrge (Čačak), Vojinovići (6 k) iz Dunišića (Sjenica), Veselinovići I (2 k) iz Ježevice (Čačak), Veselinovići II (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Vulovići (1 k) iz Srednje Reke (Ivanjica), Veličići (2 k) iz Kaone (Dragačevo), Varkulje (1 k) iz Segedina (Mađarska), Vučetići (1 k) iz Ježevice (Čačak), Vasilijevići I (1 k) iz Živice (Dragačevo) i Vasilijevići II (1 k) iz Sivčine (Ivanjica);

Gavrilovići I (1 k) su iz Rudnika (Gornji Milanovac), Gavrilovići II (2 k) iz Rajca (Čačka), Gobeljići (2 k) iz Šušura (Sjenica), Grujičići (2 k) iz Premeće (Čačak), Glavonjići II (1 k) iz Graba (Dragačevo, a poreklom su od istoimenog roda u Goračićima), Gajovići (1 k) iz Nakučana (Gornji Milanovac), Gaborovići (1 k) iz Negrišora (Dragačevo), Gagričići (1 k) iz Trudova (Nova Varoš), Gnjatovići (1 k) iz Bilišana (Obrovac), Gačići (1 k) iz Srezojevaca (Gornji Milanovac), Gerzići (2 k) iz Lučana (Dragačevo – potiču iz dragačevske Viče), Gizdavići (1 k) iz Devića (Ivanjica), Grujovići (2 k) iz Premeće (Čačak), Gemaljevići (1 k) iz okoline Sjenice i Gugli (1 k) iz Niša;

Dragovići (5 k) su iz Rajca (Čačak), Drobnjaci (2 k) iz Trudova (Nova Varoš), Dumići (2 k) iz Gonja (Sjenica), Dukanci (1 k) iz Osonice (Ivanjica), Dišići (1 k) iz Vranovine (Novi Pazar), Dukići (1 k) iz Gornjeg Dupca (Dragačevo), Darijevići (1 k) iz Prilika (Ivanjica), Dragojlovići (1 k) iz Reke (Kraljevo), Davidovići I (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Davidovići II (1 k) iz Nove Varoši, Draškovići (1 k) iz Močioca (Ivanjica) i Dostanići (1 k) iz Turice (Dragačevo);

Đokići I (1 k) su iz Kosovice (Ivanjica), Đokići II (1 k) iz Koritnika (Ivanjica), Đurovići I (2 k) iz Rajca (Čačak), Đurovići II (2 k) iz Kušića (Ivanjica), Đurovići III (1 k) iz Skivjana (Đakovica), Đurovići IV (1 k) iz Guče (Dragačevo), Đokovići I (1 k) iz Rovina (Ivanjica), Đokovići II (3 k) iz Dobrača (Arilje), Đokovići III (1 k) iz Grabovice (Gornji Milanovac), Đokovići IV (1 k) iz Trudova (Nova Varoš), Đorđevići (1 k) iz Viče (Dragačevo), Đorići (1 k) iz Donjeg Statovca (Prokuplje), Đenadići (1 k) iz Guberevaca (Dragačevo) i Đakovići (1 k) iz Bosne;

Erići (1 k) su iz Zablaća (Čačak), a Elveđi (2 k) iz Đakovačkih Selaca (Osijek);

Živkovići (4 k) su iz Trnave (Čačak);

Zarići (1 k) su iz Kušića (Ivanjica), Zorići (1 k) iz Božetića (Nova Varoš), Zečevići (2 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo), Zoćevići (2 k) iz Rogače (Dragačevo), Zekovići (1 k) iz Sokoca u Bosni, Zimonjići (6 k) iz Goračića (Dragačevo);

Ivkovići (1 k) su iz Bugarinja (Preševo), Ikonići (3 k) iz Banjice (Čačak), Ilijevi (1 k) iz Rakita (Babušnica), Ivančevići (1 k) iz Ovčar Banje (Čačak), a Ignjevići (1 k) iz Ostre (Čačak);

Jaćimovići (1 k) su iz Obudovca (Bosanski Šamac), Jovićevići I (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Jovićevići II (2 k) iz Osonice (Ivanjica), Jankovići (1 k) iz Goševa (Sjenica), Jolovići (1 k) iz Lise (Ivanjica), Joksići (1 k) iz Ježevice (Čačak), Jovančevići (3 k) iz Smiljevca (Ivanjica), Jelikići (2 k) iz Božetića (Nova Varoš), Jeverice (2 k) iz Močioca (Ivanjica), Jerinići (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Jokići (1 k) iz Beserovine (Bajina Bašta), Jevremčevići (4 k) iz Goračića (Dragačevo), Jovovići (2 k) iz Lise (Ivanjica), Jakovljevići (4 k) iz Aljinovića (Prijepolje), Jekići I (3 k) iz Graba (Novi Pazar), Jekići II (1 k) iz Medovina (Ivanjica), Jovanovići I (3 k) iz Brekova (Arilje), Jovanovići II (3 k) iz Muškovine (Prijepolje), Jovanovići III (1 k) iz Milatovića (Dragačevo), Jovanovići IV (1 k) iz Rtiju (Dragačevo), Jovanovići V (1 k) iz Radaljeva (Ivanjica), Janjići (10 k) iz Goračića (Dragačevo);

Kikovići (2 k) iz Gonja (Sjenica), Krivokuće (4 k) iz Smiljevca (Ivanjica), Kovačevići (2 k) iz Kravarice (Dragačevo), Kneževići (1 k) iz Kneževića (Plužine), Kneževići II (2 k) iz Lipnice (Čačak), Kneževići III (1 k) iz Bogdanice (Gornji Milanovac), Kneževići IV (1 k) iz Dragojlovića (Sjenica), Kostići I (2 k) iz Rtiju (Dragačevo), Kostići II (1 k) iz Donjeg Dušnika (Gadžin Han), Kaplarevići I (1 k) iz Brezovica (Čačak), Kaplarevići II (10 k) iz Milatovića (Dragačevo), Kićanovići I (2 k) iz Rajca (Čačak), Kićanovići II (1 k) iz Brđana (Gornji Milanovac), Kuči (1 k) iz Korita (Bijelo Polje), Krasići (4 k) iz Štavlja (Sjenica), Kuzmanovići I (1 k) iz Kotraže (Dragačevo), Kuzmanovići II (1 k) iz Ostre (Čačak), Kuzmanovići III (1 k) iz Trnave (Čačak), Krstići (1 k) iz Banjice (Čačak), Koneski (1 k) iz Drenovaca (Prilep), Korićanci (2 k) iz Vlasteljica (Lučani), Karovići (1 k) iz Mrčajevaca (Čačak), Kurćubići (1 k) iz Brezove (Ivanjica), Kurtići (1 k) iz Štitkova (Nova Varoš), Kaljevići (1 k) iz Grivske (Arilje), Krunići (1 k) iz Parmenca (Čačak), Kijevčanini (1 k) iz Plešina (Raška), Kuvekalovići (2 k) iz Močioca (Ivanjica), Karadžići (3 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo), Kopunovići (3 k) iz Bukovika (Nova Varoš), Koturovići (2 k) iz Dobrog Dola (Ivanjica) i Kolakovići (1 k) iz Kosovice (Ivanjica);

Lučići (1 k) iz Miokovaca (Čačak), Lazovići I (1 k) iz Prilika (Ivanjica), Lazovići II (1 k) iz Bresnice (Čačak), Lazovići III (1 k) iz Lipnice (Čačak), Lazovići IV (2 k) iz Premeće (Čačak), Lukovići I (7 k) iz Premeće (Čačak), Lukovići II (2 k) iz Vrsjenica (Sjenice), Lukovići III (1 k) iz Gleđice (Ivanjica), Leposavići (2 k) iz Gleđice (Ivanjica), Lončarevići (1 k) iz Blaževa (Novi Pazar), Lakovići (9 k) iz Miševića (Nova Varoš), Lišani (1 k) iz Dobrog Dola (Ivanjica), a Lacmanovići (2 k) iz Pljevalja;

Ljujići (3 k) su iz Pravoševa (Prijepolje), a Ljubisavljevići (1 k) iz Premeće (Čačak);

Matovići (1 k) su iz Doca (Novi Pazar), Matovići II (1 k) iz Trnave (Čačak), Matovići III (2 k) iz Preseke (Ivanjica), Milunovići (2 k) iz Viljuše (Čačak), Marinkovići I (1 k) iz Trnave (Čačak), Marinkovići II (1 k) iz Devića (Ivanjica), Madžarevići (1 k) iz Slatine (Čačak), Milutinovići I (1 k) iz Samaile (Kraljevo), Milutinovići II (1 k) iz Luka (Ivanjica), Mirosavići (2 k) iz Vučkovice (Dragačevo), Miljići (2 k) iz Kotraže (Dragačevo), Maksimovići I (1 k) iz Prilika (Ivanjica), Maksimovići II (1 k) iz Smiljevca (Ivanjica), Maksimovići III (1 k) iz Žaočana (Čačak), Mijailovići (3 k) iz Kumanice (Ivanjica), Mijailovići II (1 k) iz Gornje Kravarice (Dragačevo), Mijailovići III (1 k) iz Prebreze (Blace), Mijailovići IV (1 k) iz Cokovića (Novi Pazar), Markovići I (1 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Markovići II (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Markovići III (1 k) iz Dobrog Dola (Ivanjica), Markovići IV (2 k) iz Trnave (Čačak), Miloševići I (1 k) iz Premeće (Čačak), Miloševići II (1 k) iz Kosovske Kamenice, Marići (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Munići (3 k) iz Družnića (Sjenica), Maričići (1 k) iz Komadina (Ivanjica), Majstorovići (2 k) iz Brezovica (Čačak), Milovančevići (1 k) iz Krstaca (Dragačevo), Milekići (2 k) iz Brezovica (Čačak), Mitrovići (1 k) iz Milićevog Sela (Požega), Mirkovići (1 k) iz Banjice (Čačak), Mihajlovići (1 k) iz Pavlja (Novi Pazar), Minići (1 k) iz Nakučana (Gornji Milanovac), Momiroski (1 k) iz Drenovaca (Prilep), Matijevići (1 k) iz Nove Varoši, Manasijevići (1 k) iz Gornjeg Sela (Vranje), Milikići (2 k) iz Biskupića (Prijepolje), Miladinovići (1 k) iz Rajca (Čačak), Milenkovići (2 k) iz Luka (Ivanjica), Mijuškovići (2 k) iz Vionice (Ivanjica), Mijatovići (2 k) iz Vučkovice (Dragačevo), Mandići (1 k) iz Trnave (Čačak), Mlađenovići (4 k) iz Krstaca (Sjenica), Milovanovići (3 k) iz Prilika (Ivanjica), a Milićevići (1 k) iz Dajića (Ivanjica);

Nešići (1 k) su iz Bele Palanke, Nikolići I (1 k) iz Dedevaca (Kraljevo), Nikolići II (3 k) iz Rtiju (Dragačevo), Nikolići III (1 k) iz Novog Pazara, Nikolići IV (2 k) iz Riđaga (Čačak), Novakovići (4 k) su iz Gonja (Sjenica), Nešovići (1 k) iz Gleđice (Ivanjica), Nikšići (3 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo) i Nicovići (1 k) iz Trnave (Čačak);

Obućine (1 k) su iz Bukovika (Nova Varoš), Ocokoljići (1 k) iz Lisa (Dragačevo), Obradovići I iz Lubnica (Berane), a Obradovići II (3 k) iz Dubrave (Ivanjica);

Petkovići (9 k) su iz Goračića (Dragačevo), Pešići I (5 k) iz Gonja (Sjenica), Pešići II (4 k ) iz Medovina (Ivanjica), Pešići III (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Pešići IV (1 k) iz Miševića (Nova Varoš), Pajovići I (2 k) iz Ježevice (Čačak), Pajovići II (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Pešakovići (4 k) iz Iseva (Leposavić), Polići (1 k) iz Brezne (Priboj), Prelići I (2 k) iz Miševića (Nova Varoš), Prelići II (2 k) iz Rajca (Čačak), Parezanovići I (4 k) iz Kumanice (Ivanjica), Parezanovići II iz Banjice (Čačak), Pavlovići I (1 k) iz Zablaća (Čačak), Pavlovići II (1 k) iz Surdula (Vranje), Piperi (1 k) iz Peći, Petrovići I (3 k) iz Goračića (Dragačevo), Petrovići II (1 k) iz Požega, Petrovići III (2 k) iz Šušura (Sjenica), Prtenjaci (2 k) iz Kotraže (Dragačevo), Petakovići (4 k) iz Družinića (Sjenica), Petrići (3 k) iz Goračića (Prijepolje), Paunovići I (10 k) iz Ursula (Sjenica), Paunovići II (3 k) iz Bukovika (Nova Varoš), Perišići I (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Perišići II (2 k) iz Vionice (Ivanjica), Plazinići I (3 k) iz Goračića (Dragačevo), Plazinići II (2 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Pejovići (1 k) iz Premeće (Čačak), Popovići (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Purići (1 k) iz Radijevića (Nova Varoš), Palibrci (2 k) iz Erčega (Ivanjica), Perovići (1 k) iz Gornje Kravarice (Dragačevo) i Pejuškovići (1 k) iz Peći;

Radičevići (1 k) iz Gornje Kravarice (Dragačevo), Radoševići (2 k) iz Ivanjice, Radivojevići (1 k) iz Vučkovice (Dragačevo), Rakići (1 k) iz Dubnice (Svilajnac), Rudinci (3 k) iz Gornjeg Dupca (Dragačevo), Rajići (1 k) iz Banjice (Čačak), Radosavljevići (2 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Rakonjci (1 k) iz Sjeiice, Radisavčevići (1 k) iz Žaočana (Čačak), Ristići (1 k) iz Turice (Dragačevo), Radovanovići I (2 k) iz Viče (Dragačevo), Radovanovići II (2 k) iz Banjice (Čačak), Rajevići (3 k) iz Jablanice (Užice), Rečevići (5 k) iz Dujaka (Sjenica), Ružičići (3 k) iz Turice (Dragačevo), Rankovići (2 k) iz Viče (Dragačevo), Rakićevići (1 k) iz Guberevaca (Dragačevo), Ružići (4 k) iz Milatovića (Dragačevo), Rakovići I iz Goračića (Dragačevo), Rakovići II (2 k) iz Bačije (Sjenica), Radovići (3 k) iz Poljica (Novi Pazar), Radosavljevići (3 k) iz Goračići (Dragačevo), Rajaci (1 k) iz Brusića (Višegrad), Resimići (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Rogovići (2 k) iz Sivčine (Ivanjica);

Stojanovići (1 k) su iz Goračića (Dragačevo), Simovići I (1 k) iz Radobuđe (Arilje), Simovići II (6 k) iz Banjice (Čačak), Simeunovići (1 k) iz Vučkovice (Dragačevo), Stevanovići I (1 k) iz Mršinaca (Čačak), Stevanovići II (5 k) iz Goračića (Dragačevo), Stefanovići (2 k) iz Strmova (Bajina Bašta), Spasojevići I (1 k) iz Brnjice (Sjenica), Spasojevići II (1 k) iz Ježevice (Čačak), Spasojevići III (1 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo), Senići (1 k) iz Rogače (Dragačevo), Stojkovići I (2 k) iz Vrdile (Kraljevo), Stojkovići II (1 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo), Stojkovići III (1 k) iz Despotovca, Stanišići (2 k) iz Žaočana (Čačak), Sretenovići (1 k) iz Trnave (Čačak), Sekulići I (1 k) iz Makovišta (Kosjerić), Satarići (3 k) iz Milatovića (Dragačevo), Sredojevići (3 k) iz Gonja (Sjenica), Sofijanići (2 k) iz Prilika (Ivanjica), Stojići (2 k) iz Banjice (Čačak), Sinđelići (2 k) iz Lise (Ivanjica), Stankovići (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Smajevići (2 k) iz Trudova (Nova Varoš), Savići (2 k) iz Goračića (Dragačevo), Starovlasi (1 k) iz Rudog (Višegrad), Slavkovići (2 k) iz Vitanovca (Kraljevo), Stanići I (3 k) iz okoline Ivanjice, Stanići II (1 k) iz Građanovića (Novi Pazar), Subotići (3 k) iz Trnave (Čačak), Salihagići (1 k) iz Bjelaja (Bosanski Petrovac), Stožinići (1 k) iz Kuršumlije, Sekulići II (1 k) iz Petnice (Čačak), Sekulići III (3 k) iz Erčega (Ivanjica), Sjeničići (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Stevanići (1 k) iz Erčega (Ivanjica), Stevovići (1 k) iz Družetića (Gornji Milanovac), Spasovići (3 k) iz Erčega (Ivanjica), Selakovići (1 k) iz Seništa (Stari Vlah), a Strugari (1 k) iz Cetinja;

Terzići I (3 k) iz Vlasteljica (Dragačevo), Terzići II (1 k) iz Vape (Sjenica), Terzići III (2 k) iz Čipalja (Sjenica), Trmčići I (1 k) iz Aljinovića (Prijepolje), Trmčići II (1 k) iz Komarana (Nova Varoš), Trmčići III (1 k) iz Lopiža (Sjenica), Tutunovići I (1 k) iz Slatine (Čačak), Tutunovići II (3 k) Premeće (Čačak), Todorovići (1 k) iz Negrišora (Dragačevo), Trifunovići I (1 k) iz Srebrenice, Trifunovići II (1 k) iz Pranjana (Gornji Milanovac), Tripkovići (2 k) iz Miloševog Dola (Prijepolje), Tošići (2 k) iz Kuzmičeva (Novi Pazar), Topalići (1 k) iz Brgula (Vareš), Tomovići (1 k) iz Prijepolja, Tomaševići (1 k) iz Trnave (Čačak), Tanaskovići (1 k) iz Vranića (Čačak), Tatovići (1 k) iz Nove Varoši, Tasići (2 k) iz Nove Varoši, a Tomići (2 k) iz Premeće (Čačak);

Ćubrci (1 k) su iz Dobrog Dola (Ivanjica), Ćirovići (1 k) iz Viče (Dragačevo), Ćojbašići (1 k) iz Medovina (Ivanjica), Ćosići (1 k) iz Stapara (Užice), Ćosovići (3 k) iz Brezove (Ivanjica), Ćurčići I (3 k) iz Smiljevca (Ivanjica), Ćurčići II (1 k) iz Brusnika (Ivanjica), Ćurčići III (2 k) iz Gleđice (Ivanjica), Ćurčići IV (2 k) iz Milatovića (Dragačevo), Ćerimani (10 k) iz Medovina (Ivanjica), Ćendići I (6 k) iz Premeće (Čačak), Ćendići II (4 k) iz Guberevaca (Dragačeva), Ćendići III (3 k) iz Donjeg Dupca (Dragačevo; inače, svi ovi Ćendići poreklom su iz Guberevaca);

Uskokovići (1 k) su iz Visoke (Arilje);

Filipovići (1 k) su iz Pozderičića (Višegrad);

Cuparići (1 k) su iz Aljinovića (Prijepolje), Cvetkovići I (2 k) iz Jezdine (Čačak), Cvetkovići II (1 k) iz Kušića (Ivanjica), Cvetkovići III (1 k) iz Stopanje (Trstenik), a Cogoljevići (2 k) iz Guberevaca (Dragačevo);

Čaprići (2 k) su iz Brusnika (Ivanjica), Čalukovići (1 k) iz Petnice (Čačak), Čubrići (1 k) iz Goračića (Dragačevo), Čakarevići I (3 k) iz Sugubina (Sjenica), Čakarevići II (2 k) iz Kotraže (Dragačevo), a Čekerevci (1 k) iz Brezove (Ivanjica);

Džambasovići (5 k) su iz Amzića (Nova Varoš);

Šarčevići (1 k) su iz Lise (Ivanjica), Šuluburići (2 k) iz Lise (Ivanjica), Šaponjići (2 k) iz Miševića (Nova Varoš), Šundeci (1 k) iz Taševa (Prijepolja), Šarkovići (1 k) iz Plešina (Novi Pazar), Šimići (1 k) iz Staniševaca (Višegrad), Šljivići (1 k) iz Trnave (Čačak), Šarci (1 k) iz Raške, Švabići (1 k) iz Banjice (Čačak), Šutići (1 k) iz Trnave (Čačak), Španovići (1 k) iz Beograda, a Švajgari (1 k) iz Kranja (Slovenija).

Dokumenta, posebno matične knjige (krštenih, venčanih i umrlih), službeni državni spisi i drugi zapisi pominju i drugi zapisi pominju i neke druge rodove, kojih više nema na ovim prostorima.

Tako su u tevter čibuka za 1822. godinu uneseni kao vlasnici sitne stoke (ovaca i koza): Stefanovići, Krlovići (kasnije odseljeni u čačansku Ježevicu), Avramovići (Velisav, najverovatnije predak Velisavljevića), Krlje, Puanci (preci Markovića), Novići (verovatno preci Sredojevića) i Minići. Tada se kao posebna sela pominju Drvari i Obala. U jednom drugom tefteru pomenuti su: Popovići (ranije Palalići, preseljeni u obližnju Loznicu), Sinđići, Vilimanovići i Dmitrovići.

Dve godine kasnije u tevter čibuka uneseni su: Kapetanovići, Milovanovići, Milutinovići, Pajići (preci Tešovića, po kojima se jedan atenički potes naziva Tešovina i kojih više nema u ovom selu), Maksimovići, Krgovići (po kojima se jedan potes naziva Krgovina) i Tomovići.

Jedan tevter iz 1830. godine Lišane-Lišančiće „zna“ kao Nikoliće. U tom tevteru su i Radojevići, Puanci, Avramovići, Dmitrovići, Stefanovići, Milovanovići (Isailo, najverovatnije predak Isailovića), Arsenijevići, Nenadovići, Slavkovići (ne ovi današnji), Miloševići, Mijailovići, Majstorovići, Ćustupi, Novičići, Vilimanovići, Vukadinovići, Ćorići, Žujovići, Čprljevići, Divci, Davidovići, Stovrazi, Berkovići, Gojkovići, Jovandilovići, Kojići, Gligorijevići, Marinkovići, Popovići (ne ovi današnji), Ćeranovići.

Godine 1839. i: Kojići, Galonje, Stovragovići, Miloradovići, Novovići, Sekulići, Šiljkovići, Krge, Mjailovići, Dimitrijevići, Neškovići, Radosavljevići (ne današnji), Joksimovići, Arsenijevići, Nenadovići, Tešići…

Pri popisu imovine i lica iz 1863. godine pominju se, pored ostalih: Vujinovići (Vojinovići), Tešovići, Marinkovići, Džamadanovići (bilo ih je i ranije), Novovići, Vukadinovići, Miljkovići, Rakovići, Milošići, Miloradovići, Vitorovići, Brezovci (Milikići – Milekići, poreklom iz dragačevskih Brezovica), Ikodinovići, Majstorovići i Vukajlovići.

Do sredine XIX veka, inače, uočavaju se i ovakva prezimena: Vasojevići (kasnije Novići i Novovići, možda Sredojevići), Arsenijevići, Toverlići, Nišančići i Mišančići (najverovatnije Lišančići), Kerlovići i Krlovići (kasnije odseljeni u čačansku Ježevicu), Mihailovići, Ilići (ne današnji), Avramovići, Brkovići, Borisavljevići (doseljeni iz starovlaškog Bukovika), Božovići, Bijadići, Glišovići, Gojkovići, Dramlići (doseljenici iz dragačevske Guče), Dinoke-Đinoke, Ivanovići, Čupovići (preci Jerotijevića), Krsmanovići, Meandžići, Mitrići (ako nisu Dmitrići), Mijailovići, Obradovići, Pačovići, Palići (ako nisu Palalići), Radojičići, Starovla(si), Ćustupi i Ćustupovići (danas Simovići u susednoj Trnavi), Štulovići. Potom: Andrijevići, Andrići, Veselinovići, Baralići (neki stariji od današnjih), Dimitrijevići, Kojići, Vukadinovići, Radovići, Simovići, Radovanovići, Puanci (preci Markovića), Vuksanovići, Vlajovići, Damnjanovići, Davidovići, Joksimovići, Kovačevići, Martinovići, Nenadovići, Popovići (stari, ne današnji, možda Palalići u susednoj Loznici), Tanaskovići, Čekerevci, Vasovići, Ravničani, Mitrovići-Čalavarci, Glišići (stari), Bearski…

Perišići-Danojlići su jedno vreme nosili samo prezime Danojlić. Neki atenički rodovi pominju se i u XX veku, a više ih nema u ovom naselju. Jedan Martinović (Dušan) poginuo je u ratu 1913. godine. Vitomir Kopunović je poginuo u Prvom svetskom ratu. Poginuo je i jedan Pejčinović. U tom ratu učestvovali su i Vukovići, ali i Glavine (Radosav i Jovan).

Naravno, i oni su deo istorije Atenice.

U dvadesetoj svesci Zbornika radova Narodnog muzeja (Čačak, 1990), istraživač Dragoljub M. Pavlović publikovao je spisak učesnika u Prvom i Drugom srpskom ustanku iz rudničke i požeške nahije. Iz Atenice to su bili: Jovan Lišanin, Milovan Marković, Jovan Mišović, Antonije Blađanin, Milisav Vojinović, Jovan Lazović, Gajo Belopavlić, Radovan Erić, Marko Alempijević, Mijailo Janić, Miloš Lišančić, Teofilo Palalić, Borisav Palalić i Pajo Kerlović, a iz Kulinovaca Simeun Zagorčić. Nekih od ovih rodova više nema u Atenici: starih Markovića, Mišovića (oni su iz Kulinovaca), Blađanina, Lazovića, Belopavlića, Erića, Alempijevića, Janića, Kerlovića-Krlovića (odseljeni u čačansku Banjicu).

IZVOR: Istraživanje Radovana M. Marinkovića objavljeno u zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku, str 95-121. Priredio saradnik portala Poreklo Luka Jelić.