Порекло становништва, село Штрбовац, општина Бабушница – Пиротски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља, главне географске одлике.
Штрбовац се налази у Горњем Заплању. Лоциран је на крајњим југоисточним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју Големог врха (1.535 m) и изворишном делу Штрбовачке реке, једног од изворишних крака Пусте реке. Смештен је 9,5 km источно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан — Краставче – Доњи Душник – Свође. Удаљен је 31 km југоисточно од Гаџиног Хана (20 km југозападно од Бабушнице, општинског центра) и 53 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 620 до 840 m.
У атару Штрбовца се налази Мијалкова пропаст и безимена јама на месту Брсје.
Воде.
Најзначајнији извори су Мали и Велики Ропот, Вирчине, Бара, Корубе, Јавна вода, Чесма, кладенац на месту Турско итд.
Земље и шуме.
Обрадива земља, данас углавном напуштена, је на потесима Градиште, Лазиње, Чуке, Ковачев дел, Врело, Арсавија, Дел, Падина, Шумак, Јелејино, Нерезина, Бела вода, Врновица, Ланиште, Вовреж, Церова ливада и др. Ливаде се налазе на местима Стружина, Ивачје, Снежена дувка, Рамњаци, Мртвина итд. Сеоска утрина је представљена пашњачким површинама на местима Пољана, Крш, Рамњаци, Големи вр’, Шуштер и Планина.
Шуме на потесима Дуб, Бела вода, Мало бучје и др. су углавном искрчене. На Винској глави су у турско доба постојали виногради.
Тип села (Облик и физиономија).
Штрбовац је неправилног звездастог облика са кућама распоређеним дуж кривудавих сеоских путева који се разилазе од центра села. На тај начин просторно повезује две махале са 13 мањих целина: Доњу махалу (Прод, Стојковци и Старчева столице) и новоформирану Горњу махалу (Чуке, Крајно равниште, Цигански гроб, Дуб, Церак, Брес, Рт, Зарожак, Градиште и Кушљак), где су се мештани после велике поплаве 1957. преселили на место некадашњих гумна.
Старине у селу.
Трагови раније насељености у атару Штрбовца су многобројни. Датирају још из праисторије (бронзано доба). Значајем се истичу зидине цркве Св. Димитрија, највероватније изграђене (каменом из Ропота) у доба Немањића, а порушене у турском периоду. Материјални трагови још једног православног храма исте старости, посвећеног Св. Јовану, налазе се на потесу Ропот (место Манастириште). До недавно су се могле видети фреске, а овај локалитет је прилично уништен приликом „трагања за златом“.
На локалитету Градиште се налазе остаци римског утврђења. Из овог периода датирају и трагови ковачница на локалитетима Дуб и Стубал, а мештани верују да је тада изграђена и јавна чесма — Чесма.
На неколико места у атару делимично су очуване трасе римског и турског пута.
Порекло становништва.
Већина фамилија сматра се староседелачким, а у народном сећању се слабије сачувало њихово миграционо порекло, као и подела неких старих фамилија на данашње родове. По непоузданом предању, географско име села потиче од миграционог порекла — Штрпце, стариначких родова. Сматра се да су најстарије фамилије, оснивачи села, досељене непосредно после Косовског боја – Стој ковићи са Косова, Деда-младеновци и Миљковци из околине Вучитрна, и Маринковићи из Доброг Поља (околина Црне Траве).
Од осталих фамилија досељених у турском периоду, само поједине памте своје миграционо порекло (нпр. Головршини из Богдановца, Бајинци и Божилови из Доброг Поља итд.).
Данас у Штрбовцу живе припадници 19 фамилија:
-Анђинци (5 кућа, славе Св. Ранђела),
-Призетковци (3 куће, славе Св. Стевана),
-Милојковићи (1 кућа, слави Cв. Петку),
-Ивковци (5 кућа, славе Cв. Петку),
-Маринковићи (5 кућа, славе Св. Петку),
-Гроздановићи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Бановци (1 кућа, слави Св. Петку),
-Јоцићи (1 кућа, слави Св. Ранђела) и њихови поделци:
-Јовановићи (3 куће, славе Св. Ранђела),
-Стојковци (4 куће, славе Св. Ранђела),
-Кузинци (2 куће, славе Св. Ђорђа),
-Деда-Јанковци ( 1 кућа, слави Cв. Ранђела),
-Бајинци (5 кућа, славе Cв. Николу),
-Попковци (1 кућа, слави Св. Ранђела),
-Гробљари (1 кућа, слави Св. Ранђела),
-Вуждинци (2 куће, славе Cв. Ранђела),
-Деда-Младеновци (4 куће, славе Cв. Ранђела), њихови поделци:
-Миљковци (3 куће, славе Cв. Ранђела) и:
-Роми (1 кућа, слави Cв. Николу), који се сматрају староседеоцима, а традиционално су се у селу бавили ковачким занатом.
Фамилије:
-Видојевићи (славе Св. Ранђела),
-Стојковићи (славе Св. Петку), поделци од:
-Маринковића, Миленковци (славе Св. Петку),
-Крстићи (славе Св. Николу),
-Костадиновићи – Головршини (славе Св. Ранђела),
-Божилови (славе Cв. Николу),
-Белодејци (славе Св. Николу),
-Жагљинци (славе Cв. Николу) и:
-Џоринци (славе Митровдан) су у савременом периоду угашене.
Сеоска слава – „литије“, је Ђурђевдан, а раније су мештани на CB. Јована посећивали Манастириште.
Новија исељавања становништва.
У савременом периоду исељено је (већином у Ниш и Пожаревац) и „угашено“ (смрћу домаћина) 127 домаћинстава: по 15 кућа фамилија:
-Анђинци и Маринковићи, 9 кућа фамилије:
-Јоцићи, по 8 кућа фамилија:
-Стојковци и Деда–Јанковци, 7 кућа фамилије:
-Гроздановићи, по 6 кућа фамилија:
-Стојковићи и Деда–Младеновци, по 5 кућа фамилија:
-Видојевићи и Кузинци, по 4 куће фамилија:
-Призетковци, Миленковци и Попковци, по 3 куће фамилија:
-Јовановићи, Головршини, Бајинци, Миљковци, Белодејци и Жагљинци, по 2 куће фамилија:
-Милојковићи, Крстићи, Вуждинци и Џоринци и по 1 кућа фамилија:
-Ивковци, Бановци, Гробљари и Божилови, као и једна кућа Рома.
Функције у селу.
Штрбовац је изразито сточарско село. Бачијско сточарење је имало велики економски значај, те је у атару постојао велики број појата, а до Другог светског рата и шупа или бас(ч)кија, које су служиле за производњу млечних прерађевина. У то време је производња квалитетног качкаваља била тржишно оријентисана. Ратарство је задовољавало само сопствене потребе руралних домаћинстава, што је често било недовољно, па су мештани одлазили у печалбу као циглари и црепари (углавном у Хрватску и Шумадију).
Штрбовац припада функционалној групи примарних села. У насељу се налази зграда четвороразредне школе (изграђена 1936), која је због недостатка ученика престала са радом 1979, камени крст поред остатака цркве Св. Димитрија, спомен-плоча палим борцима у Првом и Другом светском рату (постављена 1956) и продавница.
Уређење насеља.
Водоснабдевање је индивидуално, из бунара и са извора. У употреби су и јавне чесме, за чије потребе су каптирани извори Корубе и Чесма, а Јавна вода је предвојена – за Доњу махалу и центар села.
Штрбовац је електрифициран 1973. године. Повезан је лошим путевима са Великим Крчимиром и Богдановцем, које су мештани одржавали „под кулук“.
ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
7. децембар 2020. у 12:03
slavoljub
Postovanje, veoma malo informacija o ovom selu. Nekoliko entuzijasta nastoje da selu podare jos malo zivota.