Порекло презимена, село Штрбовац (Бабушница)

5. децембар 2020.

коментара: 1

Порекло становништва, село Штрбовац, општина Бабушница – Пиротски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, главне географске одлике.

Штрбовац се налази у Горњем Заплању. Лоциран је на крајњим југоисточним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју Големог врха (1.535 m) и изворишном делу Штрбовачке реке, једног од изворишних крака Пусте реке. Смештен је 9,5 km источно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан — Краставче – Доњи Душник – Свође. Удаљен је 31 km југоисточно од Гаџиног Хана (20 km југозападно од Бабушнице, општинског центра) и 53 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 620 до 840 m.

У атару Штрбовца се налази Мијалкова пропаст и безимена јама на месту Брсје.

Воде.

Најзначајнији извори су Мали и Велики Ропот, Вирчине, Бара, Корубе, Јавна вода, Чесма, кладенац на месту Турско итд.

Земље и шуме.

Обрадива земља, данас углавном напуштена, је на потесима Градиште, Лазиње, Чуке, Ковачев дел, Врело, Арсавија, Дел, Падина, Шумак, Јелејино, Нерезина, Бела вода, Врновица, Ланиште, Вовреж, Церова ливада и др. Ливаде се налазе на местима Стружина, Ивачје, Снежена дувка, Рамњаци, Мртвина итд. Сеоска утрина је представљена пашњачким површинама на местима Пољана, Крш, Рамњаци, Големи вр’, Шуштер и Планина.

Шуме на потесима Дуб, Бела вода, Мало бучје и др. су углавном искрчене. На Винској глави су у турско доба постојали виногради.

Тип села (Облик и физиономија).

Штрбовац је неправилног звездастог облика са кућама распоређеним дуж кривудавих сеоских путева који се разилазе од центра села. На тај начин просторно повезује две махале са 13 мањих целина: Доњу махалу (Прод, Стојковци и Старчева столице) и новоформирану Горњу махалу (Чуке, Крајно равниште, Цигански гроб, Дуб, Церак, Брес, Рт, Зарожак, Градиште и Кушљак), где су се мештани после велике поплаве 1957. преселили на место некадашњих гумна.

Старине у селу.

Трагови раније насељености у атару Штрбовца су многобројни. Датирају још из праисторије (бронзано доба). Значајем се истичу зидине цркве Св. Димитрија, највероватније изграђене (каменом из Ропота) у доба Немањића, а порушене у турском периоду. Материјални трагови још једног православног храма исте старости, посвећеног Св. Јовану, налазе се на потесу Ропот (место Манастириште). До недавно су се могле видети фреске, а овај локалитет је прилично уништен приликом „трагања за златом“.

На локалитету Градиште се налазе остаци римског утврђења. Из овог периода датирају и трагови ковачница на локалитетима Дуб и Стубал, а мештани верују да је тада изграђена и јавна чесма — Чесма.

На неколико места у атару делимично су очуване трасе римског и турског пута.

Порекло становништва.

Већина фамилија сматра се староседелачким, а у народном сећању се слабије сачувало њихово миграционо порекло, као и подела неких старих фамилија на данашње родове. По непоузданом предању, географско име села потиче од миграционог порекла — Штрпце, стариначких родова. Сматра се да су најстарије фамилије, оснивачи села, досељене непосредно после Косовског боја – Стој ковићи са Косова, Деда-младеновци и Миљковци из околине Вучитрна, и Маринковићи из Доброг Поља (околина Црне Траве).

Од осталих фамилија досељених у турском периоду, само поједине памте своје миграционо порекло (нпр. Головршини из Богдановца, Бајинци и Божилови из Доброг Поља итд.).

Данас у Штрбовцу живе припадници 19 фамилија:

-Анђинци (5 кућа, славе Св. Ранђела),

-Призетковци (3 куће, славе Св. Стевана),

-Милојковићи (1 кућа, слави Cв. Петку),

-Ивковци (5 кућа, славе Cв. Петку),

-Маринковићи (5 кућа, славе Св. Петку),

-Гроздановићи (1 кућа, слави Св. Николу),

-Бановци (1 кућа, слави Св. Петку),

-Јоцићи (1 кућа, слави Св. Ранђела) и њихови поделци:

-Јовановићи (3 куће, славе Св. Ранђела),

-Стојковци (4 куће, славе Св. Ранђела),

-Кузинци (2 куће, славе Св. Ђорђа),

-Деда-Јанковци ( 1 кућа, слави Cв. Ранђела),

-Бајинци (5 кућа, славе Cв. Николу),

-Попковци (1 кућа, слави Св. Ранђела),

-Гробљари (1 кућа, слави Св. Ранђела),

-Вуждинци (2 куће, славе Cв. Ранђела),

-Деда-Младеновци (4 куће, славе Cв. Ранђела), њихови поделци:

-Миљковци (3 куће, славе Cв. Ранђела) и:

-Роми (1 кућа, слави Cв. Николу), који се сматрају староседеоцима, а традиционално су се у селу бавили ковачким занатом.

Фамилије:

-Видојевићи (славе Св. Ранђела),

-Стојковићи (славе Св. Петку), поделци од:

-Маринковића, Миленковци (славе Св. Петку),

-Крстићи (славе Св. Николу),

-Костадиновићи – Головршини (славе Св. Ранђела),

-Божилови (славе Cв. Николу),

-Белодејци (славе Св. Николу),

-Жагљинци (славе Cв. Николу) и:

-Џоринци (славе Митровдан) су у савременом периоду угашене.

Сеоска слава – „литије“, је Ђурђевдан, а раније су мештани на CB. Јована посећивали Манастириште.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш и Пожаревац) и „угашено“ (смрћу домаћина) 127 домаћинстава: по 15 кућа фамилија:

-Анђинци и Маринковићи, 9 кућа фамилије:

-Јоцићи, по 8 кућа фамилија:

-Стојковци и Деда–Јанковци, 7 кућа фамилије:

-Гроздановићи, по 6 кућа фамилија:

-Стојковићи и Деда–Младеновци, по 5 кућа фамилија:

-Видојевићи и Кузинци, по 4 куће фамилија:

-Призетковци, Миленковци и Попковци, по 3 куће фамилија:

-Јовановићи, Головршини, Бајинци, Миљковци, Белодејци и Жагљинци, по 2 куће фамилија:

-Милојковићи, Крстићи, Вуждинци и Џоринци и по 1 кућа фамилија:

-Ивковци, Бановци, Гробљари и Божилови, као и једна кућа Рома.

Функције у селу.

Штрбовац је изразито сточарско село. Бачијско сточарење је имало велики економски значај, те је у атару постојао велики број појата, а до Другог светског рата и шупа или бас(ч)кија, које су служиле за производњу млечних прерађевина. У то време је производња квалитетног качкаваља била тржишно оријентисана. Ратарство је задовољавало само сопствене потребе руралних домаћинстава, што је често било недовољно, па су мештани одлазили у печалбу као циглари и црепари (углавном у Хрватску и Шумадију).

Штрбовац припада функционалној групи примарних села. У насељу се налази зграда четвороразредне школе (изграђена 1936), која је због недостатка ученика престала са радом 1979, камени крст поред остатака цркве Св. Димитрија, спомен-плоча палим борцима у Првом и Другом светском рату (постављена 1956) и продавница.

Уређење насеља.

Водоснабдевање је индивидуално, из бунара и са извора. У употреби су и јавне чесме, за чије потребе су каптирани извори Корубе и Чесма, а Јавна вода је предвојена – за Доњу махалу и центар села.

Штрбовац је електрифициран 1973. године. Повезан је лошим путевима са Великим Крчимиром и Богдановцем, које су мештани одржавали „под кулук“.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. slavoljub

    Postovanje, veoma malo informacija o ovom selu. Nekoliko entuzijasta nastoje da selu podare jos malo zivota.